Turska ne odustaje od zahteva da Kosovo izruči turskog državljanina, Ugura Toksoja, uhapšenog na Kosovu na zahtev vlasti iz Ankare, zbog sumnje da je bio član organizacije FETO koju Ankara smatra terorističkom. Kosovski sud će o tome odlučivati narednih nedelja.
Toksoj se nalazi u 40-dnevnom pritvoru a za njim se tragalo na osnovu zahteva o ekstradiciji Ministarstva pravde Republike Turske od 16. i 19. oktobra 2017. i Krivičnog suda koji je izdao nalog za hapšenje. Protiv osumnjičenog se vodi krivična istraga u Turskoj zbog navodnog učešća u oružanoj organizaciji. Odluka Osnovnog suda u Prištini je doneta kako Toksoj ne bi napustio zemlju ili kako ne bi bio nedostupan pravosudnim organima.
Turska ambasadorka na Kosovu, Kivilidjim Kilić, je na konferenciji za novinare u sredu popodne izrazila uverenje da će kosovsko pravosuđe odlučiti ispravno u vezi ovog slučaja, navodeći da će se Toksoj suočiti sa suđenjem u Turskoj. Ambasadorka se obratila samo turskim medijima na Kosovu - agenciji Anadolija, turskoj redakciji kosovskog javnog servisa i još jednom turskom mediju.
- Pročitajte i ovo: Ko je Gulen?
Ugur Toksoj već 10 godina živi sa porodicom na Kosovu, i radi kao koordinator u obrazovanoj fondaciji “Atmosfera”, u ogranku u Prizrenu, koja pruža kulturno-obrazovane usluge mladima u zemlji. Zadnje tri godine nije posetio Tursku. Toksojev advokat tvrdi da ne postoje nikakvi dokazi da je on bio povezan sa pokretom turskog religijskog vođe Fetulaha Gulena – Hizmet, koga su turske vlasti optužili da stoji iza pokušaja puča 2016. godine. Turska vlada je optužila Gulena za prošlogodišnji neuspeli puč, dok njegov pokret smatra terorističkim, pod nazivom FETO – Teroristička organizacija Fetulah.
Mehmet Akif koledž u Prizrenu
U fondaciji navode da nemaju nikakve veze sa Gulenovim pokretom, ali dodaju da su organizovali promociju njegovih knjiga. Kosovski savet za ljudska prava navodi da je ovo politički motiviran slučaj.
Toksojev advokat, Adem Vokši, u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da se u zapisima tužilaštva navodi da je Toksoj finansijski potpomagao Gulenovu organizaciju sa sedištem u Sjedinjenim državama, a koja je navodno izvršila pokušaj puča 2016.
„Navodno, udruženja koje rade na Kosovu i širom sveta finansiraju Gulenov pokret. Na osnovu izjave mog klijenta, fondacija ‘Atmosfera’ uredno, na osnovu kosovskih zakona, deluje na Kosovu, pod kontrolom je Ministarstva obrazovanja i Ministarstva finansija. Tako da, nikakav njegov ili novac ove fondacije nije usmeren Gulenovoj organizaciji, za šta se inače tereti. Turska nije pružila nikakve dokaze da je Ugur krivac za to“, kaže Vokši.
Fatri Neža iz fondacije “Atmosfera” kaže da je Toksoj radio kao koordinator fondacije u Prizrenu već 10 godina, i da u zadnje tri godine nije putovao u Tursku, te da ima urednu dozvolu boravka na Kosovu. Tvrdi da je slučaj politički motivisan.
„Nije tačno da je bio uključen u Gulenovu organizaciju. Ovde se radi o ideološkom, političkom pitanju. U vreme pokušaja puča bio je na Kosovu. Radi se o političkom pitanju, i mišljenju Turske da on pripada Gulenovom pokretu“, naglašava Neža za RSE.
Neža dodaje da fondacija podržava obrazovane i kulturne aktivnosti na Kosovu, i da aktivno sarađuje sa kosovskim institucijama. Finansira se od domaćih donatora i od uplate korisnika njihovih usluga. Neža kaže da sve dok Turska „osobe koje rade u fondaciji smatra teroristima, verovatno onda i samu fondaciju smatraju terorističkom“.
Advokat dodaje da, ukoliko se se zakon sprovede, do njegovog izručenja ne bi trebalo da dođe.
„Čak i da se utvrdi da je kriv, sporazum o ekstradiciji između Kosova i Turske, član 3, predviđa da niko ne može da se isporuči Turskoj ili Kosovu zbog političkih ubeđenja. Drugo, do ekstradicije ne može da dođe ukoliko ne postoje garancije da će suđenje biti pravedno i da ta osoba neće biti predmet torture ili ljudskog gonjenja, a što se svakodnevno dešava u Turskoj“, navodi Vokši.
Pristalice predsednika Turske gaze po fotografijama Fetulaha Gulena na protestima u Istanbulu 2016. godine
U predstojećem periodu, Sud još jednom mora da razmotri zahtev i dokaze, kako bi se utvrdilo da li će doći do ekstradicije, ili će zahtev biti odbijen zbog nedostatka dokaza. Poslednju reč o tome daj ministar pravde.
Iz kosovskog Saveza za zaštitu ljudskih prava navode da kosovske vlasti treba da odbiju zahtev turskih organa da se ubrzanom procedurom Toksoj izruči Turskoj, jer osim kršenja ljudskih prava, ne bi imao ni fer suđenje.
“Izručenje jedne uhapšene osobe državi koja to zahteva jeste međunarodna obaveza, ali, kada se oceni da ta osoba može da prođe kroz brutalni tretman i da se nad njim može upotrebiti fizička i psihička tortura, i da mu se tako ugrozi život, onda do ekstradicije ne treba da dođe. U suprotnom, Kosovo će se identifikovati kao zemlja koja doprinosi kršenju ljudskih prava putem ekstradicije“, navodi se u reakciji Saveta. Dodaje da Kosovo ne treba da se podvrgne diktaturi, uslovljavanju ili ucenama.
Turska ambasadorka Kilić na konferenciji za novinare je rekla da su izjave u vezi sudskih procesa u Turskoj neosnovane i neprijatne, i otvoreni pokušaj da se prevari pravosuđe. Ona je dodala da treba da se sačeka odluka suda.
Inače, generalni tužilac Republike Turske, Mehmet Akardja se 4. oktobra u Prištini sastao sa ministrom pravde, Abeljardom Tahirijem i glavnim tužiocem, Aleksandrom Ljumezijem. On je posetio Kosovo na poziv kosovskog kolege.
Akardja i izrazio zadovoljstvo što je postignuta saglasnost o produbljivanju saradnje pravosudnih institucija Kosova i Turske u borbi protiv terorizma i terorističkih organizacija, kao što su PKK, Islamska država Iraka i Levanta i FETO.
„Našim prijateljima smo preneli želju da nam pomognu u procesuiranju ilegalnih dela pripadnika terorističke organizacije, koja je prisutna svuda u svetu“, izjavio je tada Akardja.
Turski mediji su preneli da je kosovskim vlastima predata lista od 25 imena turskih državljana za kojima traga Turska.
Kosovski tužilac, Aleksandar Ljumezi, potvrdio je da je potrebno da se ojača saradnja institucija državnih tužilaca Kosova i Turske u oblasti terorizma i nasilnog ekstremizma, te dodao da će Kosovo pružiti međunarodnu pravnu pomoć Turskoj tamo gde joj bude bila potrebna, ali će i od Turske tražiti pomoć za slučajeve koji se istražuju na Kosovu.
Iz Tužilaštva Kosova potvrđeno je za RSE da je tom prilikom kosovskom tužilaštvu predat materijal sa informacijama o aktivnostima nekoliko turskih i kosovskih državljana u oblasti poslovanja, zdravstva i obrazovanja.
"U tom dosijeu se ne navodi da se neko od tih osoba goni za neko krivično delo od turskih vlasti", navodi se u odgovoru tužilaštva.
- Pročitajte i ovo: Čemu Gulen uči đake na Balkanu
Na Kosovu funkcioniše niz obrazovnih institucija koje su nadahnute, veruje se, pokretom Hizmet, dok u Ministarstvu obrazovanja kažu da ove škole djeluju u skladu sa kosovskim zakonima, te nemaju saznanja ko stoji iza njih.
Pod obrazovnu instituciju Gulistan (Gulistan educational institutions) spadaju predškolske ustanove, obdaništa, te privatne osnovne i srednje škole "Mehmet Akif", širom Kosova.
U međuvremenu, Republika Turska vrši napore da putem svoje fondacije "Maarif" uspostavi obrazovane institucije u zemljama širom sveta, naročito u onim delovima gde funkcionišu škole pokreta Hizmet kontroverznog turskog imama Fetulaha Gulena. Među prvim takvim je i Kosovo. Od ove školske godine, fondacija "Maarif" je počela sa nastavom u "International Maarif Schools of Kosova" u Prizrenu i Lipljanu kod Prištine.