Turska potiskuje Gulenove škole na Kosovu

Republika Turska vrši napore da putem svoje Fondacije "Maarif" uspostavi obrazovane institucije u zemljama širom sveta, naročito u onim gde funkcionišu škole pokreta Hizmet kontroverznog turskog imama Fetulaha Gulena. Među prvim takvim je i Kosovo.

U mnogim zemljama, kao što su one u Africi, "Maarif" je, uz saglasnost državnih institucija, već preuzeo kontrolu nad obrazovanim institucijama pokreta Hizmet.

Turska vlada je optužila Gulena za prošlogodišnji neuspeli puč, dok njegov pokret smatra terorističkim, pod nazivom FETO – Teroristička organizacija Fetulah.

Fondacija "Maarif" je počela sa radom 1. septembra 2016, odlukom Velike narodne skupštine Turske. Njena misija je "pružanje i razvoj formalnih i neformalnih obrazovanih usluga, baziranih na zajedničkim saznanjima i ljudskim vrednostima na celom svetu". Osnovana je kako bi otvorila škole širom sveta. U planu je i stipendiranje učenika na daljim bachelor studijima.

• Pročitajte: Ko je Gulen | Čemu Gulen uči đake na Balkanu | Okretanje leđa Gulenovoj 'zlatnoj generaciji'

"Maarif" je na Kosovu još pre tri meseca pokrenuo otvaranje škola, što Kosovo čini prvom zemljom u svetu u kojoj je ova fondacija počela da deluje. Možda upravo zato što na Kosovu funkcioniše niz obrazovanih institucija koje su nadahnute Gulenovim pokretom.

Pod obrazovanom institucijom Gulistan (Gulistan educational institutions) spadaju predškolske ustanove, obdaništa, te privatne osnovne i srednje škole "Mehmet Akif", širom Kosova.

Iz kosovskog Ministarstva obrazovanja, nauke i tehnologije kažu da ove škole deluju u skladu sa kosovskim zakonima, te da nemaju saznanja ko stoji iza njih.

U međuvremenu, Fondacija "Maarif" na Kosovu od danas zvanično počinje sa nastavom u "International Maarif Schools of Kosova" u Prizrenu i Lipljanu kod Prištine.

U Prizrenu je trenutno prijavljeno oko 100 učenika, u Lipljanu 130, dok se sledeće godine planira da škola započne sa punim kapacitetom, odnosno sa oko 400 učenika u Prizrenu i oko 350 u Lipljanu.

Kako je turska ambasadorka na Kosovu Kivilcim Kilic izjavila krajem avgusta prilikom posete škole u Prizrenu, Fondacija "Maarif" je jedina fondacija koja je ovlašćena da razvija obrazovane aktivnosti Turske van zemlje.

Kilic je dodala da Fondacija nastavlja da radi sa kosovskim institucijama u borbi protiv strukture organizacije FETO na Kosovu, ističući da se njeno strukturiranje sprovodi kroz institucije, počevši od onih obrazovanih.

Prilikom posete škole u Lipljanu kod Prištine, ambasadorka je istakla da se na Kosovu i dalje oseća uticaj kontroverznog pokreta FETO.

Direktor Fondacije "Maarif" za Kosovo Mesut Ozbaysar u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) navodi da se radi o novom, obrazovanom, internacionalnom sistemu, u skladu sa savremenom tehnologijom, te da je u planu da se i u drugim gradovima Kosova otvore takve škole.

Ozbaysar ističe da je prenos Gulenovih škola kroz Fondaciju "Maarif" političko pitanje o kojem nije nadležan da govori. Ipak, dodaje, ukoliko do toga dođe, oni će nastaviti sa radom i u tim školama.

"Proces između vlada je u toku. Mi smo otvorili škole kako bi pružili bolje obrazovanje na Kosovu... U drugim zemljama, na primer u Africi, bilo je mnogo slučajeva da su se škole FETO-a prenele putem Fondacije 'Maarif', ali ovde nemamo nikakvu informaciju o tome. Kao što sam rekao, to je političko pitanje i to se mene ne tiče", kaže Ozbaysar.

Mesut Ozbaysar ocenjuje da je Kosovo, otvaranjem ogranka u Prizrenu, prva zemlja u kojoj je "Maarif" uspostavio rad. U Bosni i Hercegovini već deluje.

U planu je da "Maarif" pokrene obrazovane institucije i u Makedoniji. U međuvremenu, Fondacija je već u Albaniji otvorila univerzitet.

Kako za RSE kaže bivši zamenik kosovskog ministra obrazovanja Usmen Baldži koji je bio na toj funkciji u vreme kada je "Maarif" stigao na Kosovo, Fondacija je uredno dobila licencu za rad na Kosovu i ispunila sve kriterijume o privatnom osnovnom i srednjoškolskom obrazovanju, kao što je to slučaj i sa školom Mehmet Akif.

"Mehmet Akif je osnovan putem Fondacije 'Gulistan' posle rata na Kosovu i on postoji dan-danas. Oni funkcionišu u skladu sa zakonom i imaju licencu kosovskog Ministarstva obrazovanja. Te škole danas postoje i nastravljaju sa radom bez ikakvih problema. Dok je Fondacija 'Maarif' ove godine dobila licencu, kao što je to slučaj sa ostalim privatnim školama na Kosovu", ističe Baldži.

Usmen Baldži ne poseduje informacije da se tražilo zatvaranje pojedinih škola ili njihov prenos "Maarifu".

• Pročitajte i ovo: Hiljade učenika na Kosovu u školama povezanim sa Gulenovim pokretom

Rukovodilac Centra za obrazovanje i stručnjak te oblasti Dukađin Pupovci smatra da se Kosovo ne bi trebalo mešati u nešto što je unutrašnji problem Turske i da ne sme da padne pod uticajem turske vlade.

Sve dok i jedna i druga škola poštuju zakone Kosova, ne bi trebalo da bude problema oko njihovog funkcionisanja, tvrdi Pupovci.

"Ali to ne znači da tu gde se otvaraju škole Fondacije 'Maarif' trebaju da se zatvore škole koje su na neki način povezane sa Fondacijom 'Hizmet'. U stvari, ne bi trebalo da se zemlje regiona mešaju u te unutrašnje stvari Turske Republike", ukazuje Pupovci.

Pupovci ističe da, budući da se Turska na Kosovu smatra prijateljskom zemljom, ona ne bi trebala ići dalje od zahteva koji su podnešeni do sada.

"Jer, mala nacija od dva miliona ne može rešavati probleme koji postoje unutar države od 80 miliona, gde Gulenov pokret možda ima i 20 miliona pristalica. Ne bi trebalo Kosovo uvoditi u to. To je u suprotnosti sa našim zakonima i našim Ustavom. Ne mislim da bi takvi zahtevi, dolazili oni i od prijateljske Republike Turske, trebali uticati na donošenju odluka koji se zasnivaju na zakonima", dodaje Dukađin Pupovci.

"Ukoliko je ta organizacija koja je osnovala škole teroristička, onda bi trebalo da postoji neka sudska odluka o tome koja je priznata u svetu i onda bi se na osnovu toga mogla bilo koja takva škola u svetu zatvoriti, ali ne i na osnovu političkih kvalifikacija", reči su rukovodioca Centra za obrazovanje.

U međuvremenu, "Maarif" je pokrenuo škole i u Somaliji, Nigeriji, Sudanu, Republici Kongo te Gvineji, a saglasnost za otvaranje njihovih škola dale su i druge zemlje u Africi, te Pakistan, Afganistan.

Razgovori su i dalje u toku sa Kiprom, Australijom, Danskom, Saudijskom Arabijom, Singapurom, Malezijom i mnogim drugim zemljama.