Belgijska policija je identifikovala dvojicu bombaša samoubica - braću Halida i Brahima El Bakrauija koji su 21. marta izvršili teroristički napad u Briselu na aerodromu i metrou u kome je poginula najmanje 31 osoba, a oko 270 je ranjeno.
Jedan od braće El Bakrauji razneo se na aerodromu usmrtivši 11 ljudi, dok je drugi aktivirao eksploziv na metro stanici i ubio 20 osoba.
U racijama koje provodi širom zemlje, belgijska policija pronašla je 15 kilograma eksploziva TATP i velike količine materijala za izradu. Napadači na belgijsku prestonicu dovode se u vezu sa organizatorom prošlogodišnjih napada u Parizu Salahom Abdeslamom.
“Na računaru Brahima el Bakrauija pronašli smo poruku u kojoj je naveo da sve manje ima vremena, da ne zna šta da radi, jer ga traže sa svih strana kao i da se ne oseća bezbednim. I ako ga uhvate da će sigurno završiti u zatvoru pored njega”, izjavio je belgijski savezni tužilac Frederik van Leuv.
Na koga je tačno mislio ne zna se, ali kako prenose pojedini svetski mediji pretpostavlja se da je u pitanju Abdeslam.
U Belgiji je prvi od tri dana žalosti, širom zemlje državne zastave spuštene su na pola koplja, a u podne je minutom ćutanja odata pošta. U Belgiji i širom Evrope je pojačan stepen bezbednosti, naročito na aerodromima.
Belgijski mediji, koji su ranije izvestili da je uhapšen treći, glavni osumnjičeni za bombaške napade u Briselu, prenose da privedena osoba nije Nadžim Lahraui.
List "DH", koji je prvi izvestio o hapšenju, navodi da je osoba koja je privedena u briselskom okrugu Anderleht pogrešno identifikovana.
Policija i tužilaštvo odbili su da komentarišu ove izveštaje, a njihovi predstavnici uskoro će održati konferenciju za novinare.
Policija od ranije traga za Lahrauijem (25), čiji je DNK pronađen u kućama koje su koristile osobe koje su prošle godine izvele napade u Parizu, saopštilo je tužilaštvo.
Lahraui je u septembru prošle godine putovao u Mađarsku sa Salahom Abdeslamom, glavnim osumnjičenim za napade u Parizu.
Prethodno su belgijski mediji javili da su dvojica bombaša-samoubica, koji su izveli napad na briselskom aerodromu, identifikovana kao braća Halid i Brahim El Bakraui, koja su od ranije poznata policiji, ali dosad nisu bili povezivani sa terorizmom, navodi belgijska stanica RTBF dodajući da su oni stanovnici Brisela.
Halid i Brahim El Bakraui
Halid el Bakraui, koji se juče razneo eksplozivom na briselskom aerodromu, 15. marta je u briselskoj četvrti Fore pod lažnim imenom iznajmio stan u kojem se skrivao Abdeslam i čije je otiske tamo pronašla istraga.
Tamo ih je otkrila policija i u puškaranju je poginuo važan Abdeslamov saradnik koji je kod sebe imao zastavu Islamske države Iraka i Sirije, pušku kalašnjikov i detonatore za eksploziv.
Drugi terorista samoubica Ibrahim el Bakraui je u odsustvu osudjen na zatvor zbog toga što je, posle pljačke jedne menjačnice u Briselu, iz kalašnjikova pucao na policijsku poteru i ranio jednog policajca.
Belgijski državni tužilac saopštio je da je treći napadač u bekstvu, ocenjujući i da je još rano da se napadi povežu sa napadima u Parizu u novembru prošle godine.
Slika sa sigurnosne kamere pokazuje čoveka sa naočarima i bradicom u svetloj jakni i sa crnim šeširom kako gura kolica na kojima je velika crna torba.
U terorističkom napadu u Briselu je, prema zvaničnim podacima, poginula najmanje 31 osoba, a 260 ranjeno.
Osumnjičeni su na aerodrom doneli tri bombe od toga jedan samoubilački pojas, koji nije eksplodirao, a koji je policija uništila kontrolisanom detonacijom.
Nadžim Lahraui, prema policijskim izvorima
List Dernijer er prenosi da je treći neeksplodirani pojas samoubica i automatsku pušku kalašnjikov istraga pronašla u ruševinama aerodroma zahvaljujući podacima koje je policiji dao taksista koji je dovezao teroriste.
Taksista je policiji dao i adresu stana odakle su atentatori krenuli na aerodrom i tamo je policija pronašla hemikalije i eksere koji su upotrebljeni i za punjenje eksploziva u pojasima koje su braća El Bakraui aktivirali na briselskom aerodromu.
Napad na aerodromu izveden je oko osam sati ujutro kada su dve snažne eksplozije potresle glavni hol aerodroma. Treća eksplozija pogodila je voz u metro stanici Moalbek u centru grada baš u vreme špica.
Ljudi 40 različitih nacionalnosti su među poginulima i ranjenima u jučerašnjim terorističkim napadima u Briselu, izjavio je danas belgijski ministar spoljnih poslova Didije Rejnders.
Vals: Hitno pojačati kontrolu spoljnih granica EU
Ministri EU sastaće se na zahtev Belgije kako bi razgovarali o terorističkim napadima u Briselu, najavio je danas Ard Van Der Steur, ministar pravde Holandije, zemlje koja trenutno predsedava EU.
Sastanak će organizovati Holandija, a očekuje se da bi mogao biti održan sutra, preneo je Rojters.
Manuel Vals
Francuski premijer Manuel Vals, koji je sa belgijskim premijerom Šarlom Mišelom i kraljom Albertom, prisustvovao u podne odavanju pošte stradalima u Briselu, izjavio jeda je potrebno hitno pojačati kontrolu spoljnih granica Evropske unije (EU).
"Potrebno je hitno formirati bazu ličnih podataka o putnicima na aerodromima i pojačati kontrolu spoljnih granica Evropske unije, kako niko više ne bi mogao proći sa lažnim ispravama. Svi znamo da je Islamska država napravila veliki broj lažnih pasoša u Siriji'', rekao je Vals za Radio Evropu 1.
On je istakao i da Evropa mora da angažuje sve snage.
“Nigde u Evropi, uključujuči i Francusku, nije obraćana pažnja na jačanje ekstremističkih ideja, salafizma –u kombinaciji trgovine drogom i radikalnog islamizma – čime je preobraćen i izopačen deo mladih. Ovo nije nalik bilo kom ratu iz 20 veka. Ovo je drugačiji rat jer terorizam militantne Islamske države teži da da nas uništi, uključujući i naš stil života. Zbog toga moramo da reagujemo mobilišući sve naše snage”.
Američka administracija objavila je upozorenje za svoje građane koji planiraju da putuju u Evropu navodeći da terorističke grupe planiraju napade širom starog kontinenta.
Poglavar Rimokatoličke crkve Franja predvodio je danas molitvu hiljada ljudi za žrtve terorističkih napada u Briselu.
Na kraju mise na Trgu svetog Petra papa Franja je izrazio saučešće "dragom belgijskom narodu" i zamolio prisutne vernike i turiste da mu se pridruže u tihoj molitvi.
Papa Franja je pozvao "sve ljude dobre volje da se ujedine u jednoglasnoj osudi" napada koji izazivaju smrt, užas i tugu.
U Briselu radi nadzemni gradski saobraćaj
Sav nadzemni javni saobraćaj u Briselu, koji je suspendovan nakon terorističkih napada, nastavio je danas rad, rekla je portparol preduzeća za javni saobraćaj STIB Fransoaz Ledun.
Sve nadzemne autobuske i tramvajske linije u belgijskoj prestonici rade iako manje frekventno nego što je uobičajeno, rekla je ona, prenosi kanal RTL.
Prema njenim rečima, saobraćanje vozova podzemne železnice, koji su danas delimično obnovljeni, biće suspendovano ponovo danas u 19.00 časova iz bezbednosnih razloga”, rekla je ona.
Nakon napada zatvorene su javne institucije i škole, zaustavljen je gradski saobraćaj i ponovo su uvedene kontrole na granicama.
Građani Brisela su u šoku.
„Ovo me je navelo da dobro razmislim o mnogim stvarima. Očigledno da je najveća opasnost od terorizma ovdje u Briselu i tu činjenicu ne možemo da ignorišemo,“ kaže Mišel Sin, koja radi u Evropskoj komisiji.
Zastave na pola koplja u Briselu
„Šokirani smo. Poslije napada u Parizu i u još nekim gradovima, obično bi pomislili da se tako nešto neće i ovdje dogoditi. Nije baš prijatno kada teroristi napadnu na samo 500 metara odavde,“ ističe student Aleksander.
Dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Brisela Rikard Džozvijak kaže da Belgija ima najviše ljudi po glavi stanovnika koji se u Siriji bore na strani militanata Islamske države Iraka i Levanta. “Tako da znamo da ovi napadači nisu bili poslednji. Ima još radikalizovanih u Briselu i Belgiji. Širi se osećaj da je ovo samo početak i da nas dosta toga tek čeka u narednim godinama”.
RSE: Kada se može očekivati da se sve vrati u normalu?
Džozvijak: Teško je to proceniti. Ali ako se prisetimo, Brisel je nakon terorističkih napada prošlog novembra u Parizu nekoliko dana bio zatvoren jer je istraga takoreći prešla iz jednog grada u drugi. Tako da će nam biti potrebno tri do četiri dana. To bi onda moglo biti posle Uskrsa koji obeležavamo u nedelju. Ali na ulicama očekujem pojačane mere bezbednosti. Mnogo više policajaca i vojnika. Vojnici bi već trebalo da su raspoređeni na svim stanicama metroa. Kontrolisanje pristupa institucijama EU će biti još jače. Biće više provera i prisustva države na ulicama Brisela.
Tajm: Napadi u Briselu - udarac obaveštajnim službama
Bombaški napadi u Briselu predstavljaju jak udarac policiji i obaveštajnim službama ne samo u Belgiji, već širom kontinenta, jer su usledili nakon višemesečnih antiterorističkih operacija, ocenio je magazin Tajm.
Veliki broj naoružanih policajaca pretraživao je ulice Brisela mesecima u pokušaju da razbije mrežu džihadista, koji su se "ukorenili" u belgijskoj prestonici.
Vlasti Belgije su bile u stanju uzbune od novembarskih napada u Parizu, u kojem je učestvovalo desetak džihadista - naoružanih puškama i bombama.
Najmanje petoro napadača je došlo iz briselskog naselja Molenbeka, samo šest stanica udaljenog od stanice metroa Maelbek gde je juče eksplodirala jedna bomba.
Odgovornost za bombaške napade na aerodrom i u Briselu preuzela je Islamska država, a spekuliše se da je na vreme i mesto napada uticala činjenica da je Salah Abdeslam, jedan od osumnjičenih za napad u Parizu, uhapšen u petak upravo u Briselu.
Belgijska policija ga je konačno uhvatila u Molenbeku, distriktu čije stanovništvo čine mahom imigranti iz Severne Afrike.
Prošlog vikenda zamenik predsednika opštine Molenbek Ahmed Al Kanus rekao je da zvaničnici imaju imena 85 osoba za koje veruju da su se borili u redovima džihadista u Siriji i Iraku od 2012. godine, a zatim se vratili u Evropu.
U nedavnim intervjuima za magazin Tajm, obaveštajni eksperti su rekli da strahuju da bi Evropa mogla da se suoči sa novim koordinisanim napadima kao onima u Parizu, u kojima je ubijeno 130 ljudi i za koje je Islamska država preuzela odgovornost.
"Očekujemo napad na više meta u više gradova istovremeno, i to će imati užasne posledice", rekao je Klod Monike, penzionisani agent francuske obaveštajne agencije DGSE, koji sada vodi privatnu agenciju u Briselu.
Nedavno su evropski lideri upozorili da bi broj mogućih terorista mogao da bude veći nego što se ranije procenjivalo.
Policija u Briselu je slavila hapšenje Abdeslama, ali ono što je brine jeste činjenica da mu je čitava mreža pomagača i saučesnika pomagala da se mesecima krije. Ta mreža je još uvek na slobodi.
Belgijski ministar spoljnih poslova Didije Rejnder izjavio je u ponedeljak da je policija u Molenbeku pronašla veliku količinu oružja kao i da najmanje 30 džihadista još uveks slobodno šeta gradom.
Kako je rekao, Abdeslam je u pritvoru nagovestio istražiteljima da je bio "spreman da nastavi sa nečim u Briselu".
Međutim, uprkos stanju maksimalne uzbune u Belgiji, potraga za preostalim džihadistima neće biti laka delimično zbog toga što obrisi mreže postaju sve "zamagljeniji".
Protest solidarnosti sa ubijenim radnicima Šarlija Ebdoa u Parizu
Od napada na redakciju Šarli ebdo u Parizu u januaru 2015, obaveštajni stručnjaci su upozoravali da se teroristi sve više okreću organizovanom kriminalu i da sarađuju sa kriminalcima u visoko sofisticiranim operacijama krijumčarenja, i od kojih dobijaju "logističku podršku" za prevoz ljudi, izdavanje lažnih dokumenata i trgovinu oružjem.
"Gde god može da se zaradi novac, tu ima poslovnih mogućnosti za organizovani kriminal", rekao je Žan Sen Pjer izvršni direktor privatne obaveštajne agencije u Briselu"Modern Security Consulting Group".
"Da li (kriminalci) prodaju oružje teroristima ili nekom drugom, to im nije bitno", rekao je Sen Pjer.
Mešanje dva potpuno odvojena sveta - organizovanog kriminala i nasilnih islamskih ekstremista je veoma zakomplikovalo zadatak pronalaženja mogućih terorista.
"To čini situaciju teškom za obaveštajce, jer se radi o dve različite mreže sa različitim rezonovanjem. Takođe, tu je mentalitet klana - kada vam prijatelj zatraži pomoć, vi ćete to učiniti bez pitanja", rekao je Monike za Tajm.
Još jedan veliki izazov za službe koje pokušavaju da rasture terorističke mreže jesu i budžetski rezovi tokom ekonomske krize koja potresa Evropu godinama, smatra Sen Pjer.
On je rekao da su se evropske vlade okrenule visokotehnološkim metodama nadgledanja, koje manje koštaju od zapošljavanja ljudske radne snage koja bi mogla da nadgleda svakog osumnjičenog.
"Zbog smanjenja troškova u proteklih pet-šest godina, sve manje i manje ljudi je uključeno u nadgledanje mogućih terorista", kaže Sen Pjer i ističe da i zbog toga vlasti zaostaju za teroristima, što stvara ogromne probleme.
"Teroristi su se adaptirali", zaključio je on.