Tragom jedne publikacije objavljene prošle godine u Ljubljani, a prevedene i objavljene nedavno u ediciji XX vek u Beogradu pod naslovom "Titostalgija" slovenačkog autora Mitje Velikonje, pitali smo naše sagovornike u Ljubljani, Zagrebu i Beogradu da li zaista prepoznaju vraćanje Titovom liku kroz potrošačku masovnu kulturu. Zašto se to događa.
U Ljubljani ćete u kafiću dobiti kafu u šolji sa Titovim likom, kesicu šecera sa imenom Josipa Broza, u Sarajevu ćete sresti tinejdžera sa majicom na kojoj je otisnut Maršal, a u slengu će vam neko reći, ne da ste car već Tito. U Beogradu možete kupiti koliko hoćete Titovih kuvara, bedževa, upaljača, u frizeraju SFRJ napraviće vam frizuru Jovanka, negde na teritoriji biše zemlje, popićete Titovu borovnicu ili liker.
Njegov dijalog sa pudlicama gleda na You tube-u ko zna koliko posetilaca.
Šta se to događa u masovnoj kulturi. Da li prepoznaje titostalgiju, pitali smo antropološkinju Svetlanu Slapšak:
„Taj mit i taj tip potrošačke nostalgije odgovara određenom, sasvim otvoreno bih rekla, niskom nivou imaginacije i niskom nivou motivacije koji u najboljem slučaju može da se svede na neki inat.“
Profesor Predrag Matvejević kaže da on prepoznaje dva suprotna procesa, jedan bi se mogao nazvati titostalgija ali je dominantniji i dalje onaj drugi.
Taj mit i taj tip potrošačke nostalgije odgovara određenom, sasvim otvoreno bih rekla, niskom nivou imaginacije i niskom nivou motivacije koji u najboljem slučaju može da se svede na neki inat
„Čini mi se da je prisutnija jedna nacionalistička kritika titoizma, Tita, nego jedna realna ocjena onoga što je Tito bio i kakav je bio. Mlađi nisu spremni slijediti taj put koji vide u seriji, filmovima koji su bili u Beogradu, Zagrebu koji se sad prikazuju. Taj način lažne demistifikacije nije baš mladima blizak. Prvo što oni traže negde svojega Če Gevaru, zbog toga se dio njih okreće Titu“, smatra Matvejević.
Reditelj Želimir Žilnik koji se već dugo godina bavi istraživanjem postsocijalističkom Srbijom fasciniran je nekom vrstom opštedruštvene demencije, kada je u pitanju predtranzicijska prošlost.
Pre dve godine kaže, prvi put je posle dve decenije naišao na nešto što ga je ohrabrilo.
Slučaj "Jugoremedije", zrenjaninske fabrike koju su radnici sačuvali od propasti koja je pretila prodajom firme. Njihov uspeh vezuje za sećanje na vreme saomoupravljanja.
Liker "Maršal"
Na naše pitanje da li bi radnici "Jugoremedije" bili danas kupci bedževa sa Titovim imenom, pića sa Titovim brendom, Žilnik je odgovorio:
„Da bili bi kupci! Rekli bi - to je vreme u kome smo živeli dostojanstvenije, imao sam detetu da kažem šta da studira i da ne moram da platim i da se mučim...A onda bi to dete kada završi sa studiranjem moglo da se prijavi u nebrojeni izbor kolektiva u kojima je mogao da radi.“
Svetlana Slapšak se priseća kako je davne 80-te sa radošću očekivala posttitovsko doba.
„Kada je diktator umro ja sam se veoma razveselila. Nama se zaista učinilo ključnim da ta osoba nestane da bi se nešto moglo desiti. Posle njegove smrti se zaista nešto i desilo, prosto se jako otvorilo“, kaže Slapšakova.
RSE: Kako onda razumeti šta se to danas događa?
„Pa on je mitska figura koja sasvim sigurno odgovara protestu, otporu i osećanju koje ja delimično delim da smo jako mnogo izgubili. Dakle to su neki osnovni problemi u kojima vidim da je prosto nekome palo na pamet da uradi najjednostavnije i da stavi Tita na flašu likera, to sam nedavno kupila u prodavnici – liker koji se zove „Maršal“, u drečećim bojama i tome slično.“
Dobroprodavani brend
Dr Jelena Petrović, kulturološkinja iz Ljubljane prepoznaje titostalgiju kao neku vrstu jugonostalgije, a ona je opet deo jednog šireg procesa revizije prošlosti nakon pada Berlinskog zida koji se događa u celoj istočnoj Evropi.
„To bih pre nazvala terminom potrošačke nostalgije, jer nostalgija koja se pojavila u tom tranzicijskom periodu ima vrlo veliki komercijalni potencijal", kaže Petrovićeva.
Ta zajednička prošlost se upravo i priziva na osnovu tih simbola socijalizma, a na prvom mestu Josipa Broza Tita
Nakon zatvaranja novonastalih državica na Balkanu danas nastaje obrnuti proces, mladi probijaju balkanske zidove i u tom procesu pronalaze neku vrstu identifikacije sa Titovim likom.
„Mladi ljudi jednostavno žele da putuju, prelaze granice. Iz Slovenije u Srbiju, Bosnu...I sam taj proces, cirkulisanja, te mobilnosti mlađih ljudi proizvodi jednu vrstu potrebe da se, na neki način, restaurira ta zajednička prošlost. Ta zajednička prošlost se upravo i priziva na osnovu tih simbola socijalizma, a na prvom mestu Josipa Broza Tita“, objašnjava Jelena Petrović.
Tri decenije nakon smrti Josipa Broza Tita istorija tek treba da valorizuje na objektivan način. Ovo je bila priča o tome kako je tržište prepoznalo da je Tito dobroprodavani brend. Ne znamo kakvi su efekti "Ateksove" reklame koja se svojevremeno pojavila na velikim panoima u Srbiji ali uz poruku kvalitet, dizajn, tradicija, stoji Titov lik.
*****
Pročitajte i ovo:
U Sarajevu održan Čas sjećanja na Tita
Crna Gora: Jugonostalgija u porastu?
Independent: Titovo nasljeđe je na Balkanu još živo
Tito - 30 godina poslije
Istine i zablude o Titu
Most RSE: Istine i zablude o Titu
Most RSE: Istine i zablude o TituU Mostu RSE o Josipu Brozu Titu povodom tridesete godišnjice njegove smrti govorila su dva ugledna istoričara: Latinka Perović iz Srbije i Tvrtko Jakovina i Hrvatske.
Latinka Perović: Istorijska ličnost ne bira okolnosti u kojima će delovati, vrlo često okolnosti nju nalaze. I mislim da on spada u takve istorijske ličnosti koje je istorija uoči Drugog svetskog rata, tokom Drugog svetskog rata, i 1948. godine na izvestan način našla. Njegov raskid sa Staljinom 1948. je bio veliki iskorak. Taj proboj u ideološkom i vojno-političkom monolitu istočnog bloka, naročito posle blokovske podele sveta, bio je važan trenutak koji je celu Jugoslaviju deprovincijalizovao, otvorio je prema svetu i na neki način je humanizovao.
Tvrtko Jakovina: On je po svom opsegu, zamahu koji je jugoslavenska diplomacija imala, po brojnosti susreta bio vrlo važnom svjetskom figurom. Kao povjesničar koji se bavi razdobljem hladnoga rata, ja mogu reći da je to jedina povijesna ličnost koju ja, zapravo, mogu istraživati a da budem u koraku sa svijetom, jer je to vjerojatno jedini puta kada je i moj narod bio u nekakvoj špici svjetskih događanja što u svjetlu svega što se kasnije događalo na ovom području izgleda gotovo poput znanstvene fantastike.
Latinka Perović važi za najboljeg poznavaoca moderne srpske istorije. Jedan od je od rijetkih lokalnih istoričara koji govori o odgovornosti Srbije za protekli rat i potrebi da se srpsko društvo suoči sa istinom o tom ratu. O njenoj objektivnosti kao istoričara govori i činjenica da pozitivno ocjenjuje Titovu istorijsku ulogu, iako ju je Tito smijenio 1971. godine kada se kao mladi komustički funkcioner zalagala za demokratizaciju partije.
Tvrtko Jakovina je profesor na Odsjeku za istoriju Filozofoskog fakuleta u Zagrebu. Predaje svjetsku istoriju 20. vijeka. Njegova uža specijalnost je hladni rat. Objavio je knjigu “Američki komunistički saveznik, Titova Jugoslavija i Sjedinjene Američke Države”. To je bila i njegova doktorska teza. Kao gost držao je predavanja o Jugoslaviji i Titu na američkim i evropskim univerzitetima i institutima.
Ceo razgovor možete pročitati OVDJE