Pančić je napadnut i pretučen metalnom šipkom u subotu uveče u gradskom autobusu u Zemunu. On je nakon toga primljen u bolnicu gde mu je konstatovana kontuzija glave i povrede na desnoj ruci.
Policija je obavila razgovor sa Pančićem i izjavila da će nastojati da što pre reši slučaj ovog napada, za koji Pančić kaže da je bio planiran.
RSE: Kakav odgovor će uslediti na nivou kuće?
Pejić: Mi na žalost imamo dosta iskustva s takvim slučajevima, trenutno imamo slučaj našeg Teofila Pančića, prošli tjedan se nešto slično dogodilo Rusiji, a tjedan prije toga u Bjelorusiji. Naša služba koja istražuje takve stvari će uputiti i pismo zvaničnicima Srbije i međunarodnim organizacijama i vjerovatno američkoj ambasadi u Beogradu. To je uobičajen način da se na takve stvari reaguje. Reagira se javno i traži se brza istraga i rezultati te istrage.
RSE: Predstavnici EU u okviru unapređenog stalnog dijaloga nedavno su postavili pitanja Beogradu zbog čega nisu istražena ubistva i napadi na novinare. Koliko ovaj poslednji slučaj pravi negativnu sliku o položaju novinara u Srbiji?
Pejić: Pravi negativnu sliku kao i u svakoj drugoj državi gdje se takve stvari dješavaju. Ono što je mene osobno, kao nekadašnjeg studenta beogradskog Univerziteta koji je tamo proveo pet godina, zbunjuje i razočarava je to što vi faktički imate dvije Srbije u Beogradu. Jedna koja tuče, upotrebljava batine i druga koja se služi argumentima. Čitav svijet želi ovu Srbiju s argumentima, a unutar Srbije ovi koji se služe batinama su ponovo agresivni. To je jedna činjenica a druga činjenica ono što mene užasava u svemu tome jeste da dođu, u autobus uđu dva momka, čovjeka, istuku drugog čovjeka metalnim šipkama i onda čitav autobus u kome se to dogodilo napusti vozilo, vozač napusti, svi napuste da ne bi svjedočili pred policijom. To je poražavajuće.
U razgovoru za program RSE u nedjelju Teofil Pančić kaže da napad na njega nije slučajan već planiran.
„Kada sam ušao u autobus ušla su dva mladića odmah iza mene, očigledno da su čekali. Odmah su počeli, jedan s jedne strane drugi s druge, da me udaraju. Udarali su me, najviše po glavi nečim tvrdim za šta se kasnije ispostavilo da je metalna šipka. Jednostavno su me tukli bez reči ili ja jednostavno nisam bio svestan da su govorili. Ali očigledno je da je napad bio potpuno ciljan, nimalo slučajan, nije bila nikakva pljačka u pitanju nego očigledno lično usmeren napad. Po svoj prilici su me pratili i to se desilo naočigled svih putnika od kojih niko nije reagovao ni na koji način, niko nije hteo da sačeka policiju, ni vozač. Svi su su otišli, policija je došla posle desetak minuta i izvršila uviđaj."
Povodom napada reagovala su sva novinarska udruženja, veliki broj političkih stranaka, kao i predsednik Srbije Boris Tadić.
Direktor policije Milorad Veljović rekao je kako očekuje da ceo slučaj vrlo brzo bude rasvetljen, osuđujući ujedno napad na Pančića.
"Napad na novinare i medije je napad na slobodu informisanja i zato je identifikovanje i pronalaženje napadača na novinara lista "Vreme" Teofila Pančića prioritet srpske policije", rekao je Veljović.
Hronologija napada na novinare u Srbiji
Hronologija napada na novinare u SrbijiPriredio: Miloš Teodorović
Ubistva i napadi na novinare tokom devedesetih, ali i nakon pada Miloševića, većinom do danas nisu istraženi. Ubice, napadači i oni koji su pretili predstavnicima sedme sile uglavnom nikada nisu odgovarali. Podsećamo na neke najpoznatije slučajeve:
- Urednik spoljnopolitičke rubrike nedeljnika „Vreme“ Dušan Reljić kidnapovan je 21. septembra 1993. godine. Ispred njegove zgrade u Ulici Vojislava Ilića otela su ga tri muškarca, koji su se kasnije predstavili kao kontraobaveštajna služba, ali Uprava bezbednosti VJ naknadno je demantovala bilo kakvu umešanost svojih pripadnika u kidnapovanje. Otmičari su ga držali dva dana, ispitivali, a stavljali su mu i crnu kesu na glavu. Devet dana kasnije je pušten. Slučaj ostao do danas neistražen.
- Novinarka „Duge“ Dada Vujasinović ubijena je 8. aprila 1994. godine u svom stanu u Novom Beogradu. Ostaće upamćena po svojim ratnim reportažama. Njena smrt dugo je tretirana kao samoubistvo, da bi posle više godišnje borbe njene porodice ovaj slučaj počeo da se tretira kao likvidacija. Ubice nisu pronađene.
- Slavko Ćuruvija, vlasnik „Dnevnog telegrafa“ ubijen 11. aprila 1999. godine u atentatu u centru Beograda. Imena mogućih ubica često su pominjana, ali precizno nije utvrđeno ko su izvršioci, niti njihove eventualne veze sa političkim nalogodavcima.
- Milan Pantić, novinar „Večernjih novosti“ ubijen je 11. juna 2001. godine ispred svoje kuće u Jagodini. Ni za ovaj zločin niko nije odgovarao.
- Na prozor stana novinara „Vremena“ Dejana Anastasijevića 13. aprila 2007. godine bačena je bomba. Motiv i imena napadača na novinara poznatog po pisanju o ratnim zverstvima, do danas nisu istraženi.