Teofil Pančić, novinar nedeljnika "Vreme" i kolumnista RSE napadnut je i pretučen metalnom šipkom u subotu uveče u gradskom autobusu u Zemunu.
Pančić je primljen u bolnicu gde mu je konstatovana kontuzija glave i povrede na desnoj ruci. Policija je obavila razgovor sa Pančićem i izvršila uviđaj povodom ovog mučkog i, po svoj prilici, planiranog napada.
Napad su izvršila dva muškarca koja su Pančića izvesno vreme pratila i potom ušla za njim u autobus na stanici na Trgu Branka Radičevića u Zemunu. Na očigled putnika napadačii su izvadili metalnu šipku i njom udarali Pančića po glavi i telu.
U razgovoru za program RSE Teofil Pančić kaže da napad na njega nije slučajan već planiran.
„Kada sam ušao u autobus ušla su dva mladića odmah iza mene, očigledno da su čekali. Odmah su počeli, jedan s jedne strane drugi s druge, da me udaraju. Udarali su me, najviše po glavi nečim tvrdim za šta se kasnije ispostavilo da je metalna šipka. Jednostavno su me tukli bez reči ili ja jednostavno nisam bio svestan da su govorili. Ali očigledno je da je napad bio potpuno ciljan, nimalo slučajan, nije bila nikakva pljačka u pitanju nego očigledno lično usmeren napad. Po svoj prilici su me pratili i to se desilo naočigled svih putnika od kojih niko nije reagovao ni na koji način, niko nije hteo da sačeka policiju, ni vozač. Svi su su otišli, policija je došla posle desetak minuta i izvršila uviđaj."
RSE: Da li mislite da je razlog napada neki od vaših tekstova, odnosno to što pišete?
„Ja ne znam šta bi drugo moglo da bude...Nikome se ništa nisam zamerio ni lično, ni finansijski, nikom ne dugujem ništa.“
RSE: Šta očekujete od policije?
„Meni je policija obećala da će pronalaženje napadača za njih biti prioritet, verujem sve dok me ne demantuju, a nadam se da me neće demanovati.“
Pretnja istraživačkom novinarstvu
A povodom napada na Teofila Pančića već stižu mnogobrojna reagovanja i osude.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović pozvao je ministra unutrašnjih poslova Ivicu Dačića da učini sve kako bi što brže
bili pronađeni napadači.
Ivica Dačić„Mi ćemo tražiti hitan sastanak sa ministrom Dačićem i na tom sastanku ćemo insistirati, ne samo da se što pre nađu počinioci već i da nađemo konkretne mere koje ministarstvo i drugi državni organi mogu i treba da preduzmu na zaštiti novinara. NUNS će inisirati i na tome da ukoliko se u razumnom roku ne pronađu počinioci, ministar Dačić podnese ostavku“, rekao je Obradović u izjavi za RSE program.
Napad na Pančića i sličan zahtev uputili su i Udruženje novinara Srbije i Nezavisno društvo novinara Vojvodine.
Hapšenje napadača prioritet srpske policije
Beogradska policija je saopštila da čini sve da pronađe osobe koje su u Zemunu pretukle kolumnistu nedeljnika "Vreme" Teofila Pančića.
Direktor policije Milorad Veljović rekao je kako očekuje da ceo slučaj vrlo brzo bude rasvetljen, osuđujući ujedno napad na Pančića.
"Napad na novinare i medije je napad na slobodu informisanja i zato je identifikovanje i pronalaženje napadača na novinara lista "Vreme" Teofila Pančića prioritet srpske policije", rekao je Veljović.
I ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić najoštrije je osudio ceo slučaj i naglasio da policija preduzima sve da otkrije počnioce tog krivičnog dela.
Napad na novinare policija tumači kao napad na službena lica, napomenuo je Dačić i zaključio da se ova dela zato moraju najošrije sankcionisati.
Među mnogobrojnim reagovanjima, osuda je stigla i od predsednika Srbije Borisa Tadića.
"Verujem da će policija obaviti svoj posao i pronaći napadače koji su napali i povredili Teofila Pančića. Moramo još mnogo napora da uložimo kako bi se stvorila atmosfera u kojoj siledžijsko razračunavanje sa neistomišljenicima nikako ne sme da se događa", rekao je Tadić.
Ministarstvo kulture takođe je najoštrije osudilo napad na Teofila Pančića i ocenilo da sprečavanje napada na novinare mora da bude prioritet nadležnih organa.
"Brutalni napadi poput ovog ne ugrožavanju samo pravo na život, već predstavljaju pretnju istraživačkom novinarstvu i slobodi izražavanja. Upravo zato, Ministarstvo kulture je uvereno da je prioritet nadležnih organa da spreče napade na novinare i otkriju njihove izvršioce", navodi se u saopštenju Ministarstva.
Povodom celog slučaja ograsile su se i političke partije, među prvima Liberalno demokratska parija i stranka G17 plus.
Priredio: Miloš Teodorović
Ubistva i napadi na novinare tokom devedesetih, ali i nakon pada Miloševića, većinom do danas nisu istraženi. Ubice, napadači i oni koji su pretili predstavnicima sedme sile uglavnom nikada nisu odgovarali. Podsećamo na neke najpoznatije slučajeve:
- Urednik spoljnopolitičke rubrike nedeljnika „Vreme“ Dušan Reljić kidnapovan je 21. septembra 1993. godine. Ispred njegove zgrade u Ulici Vojislava Ilića otela su ga tri muškarca, koji su se kasnije predstavili kao kontraobaveštajna služba, ali Uprava bezbednosti VJ naknadno je demantovala bilo kakvu umešanost svojih pripadnika u kidnapovanje. Otmičari su ga držali dva dana, ispitivali, a stavljali su mu i crnu kesu na glavu. Devet dana kasnije je pušten. Slučaj ostao do danas neistražen.
- Novinarka „Duge“ Dada Vujasinović ubijena je 8. aprila 1994. godine u svom stanu u Novom Beogradu. Ostaće upamćena po svojim ratnim reportažama. Njena smrt dugo je tretirana kao samoubistvo, da bi posle više godišnje borbe njene porodice ovaj slučaj počeo da se tretira kao likvidacija. Ubice nisu pronađene.
- Slavko Ćuruvija, vlasnik „Dnevnog telegrafa“ ubijen 11. aprila 1999. godine u atentatu u centru Beograda. Imena mogućih ubica često su pominjana, ali precizno nije utvrđeno ko su izvršioci, niti njihove eventualne veze sa političkim nalogodavcima.
- Milan Pantić, novinar „Večernjih novosti“ ubijen je 11. juna 2001. godine ispred svoje kuće u Jagodini. Ni za ovaj zločin niko nije odgovarao.
- Na prozor stana novinara „Vremena“ Dejana Anastasijevića 13. aprila 2007. godine bačena je bomba. Motiv i imena napadača na novinara poznatog po pisanju o ratnim zverstvima, do danas nisu istraženi.
Pančić je primljen u bolnicu gde mu je konstatovana kontuzija glave i povrede na desnoj ruci. Policija je obavila razgovor sa Pančićem i izvršila uviđaj povodom ovog mučkog i, po svoj prilici, planiranog napada.
Napad su izvršila dva muškarca koja su Pančića izvesno vreme pratila i potom ušla za njim u autobus na stanici na Trgu Branka Radičevića u Zemunu. Na očigled putnika napadačii su izvadili metalnu šipku i njom udarali Pančića po glavi i telu.
U razgovoru za program RSE Teofil Pančić kaže da napad na njega nije slučajan već planiran.
„Kada sam ušao u autobus ušla su dva mladića odmah iza mene, očigledno da su čekali. Odmah su počeli, jedan s jedne strane drugi s druge, da me udaraju. Udarali su me, najviše po glavi nečim tvrdim za šta se kasnije ispostavilo da je metalna šipka. Jednostavno su me tukli bez reči ili ja jednostavno nisam bio svestan da su govorili. Ali očigledno je da je napad bio potpuno ciljan, nimalo slučajan, nije bila nikakva pljačka u pitanju nego očigledno lično usmeren napad. Po svoj prilici su me pratili i to se desilo naočigled svih putnika od kojih niko nije reagovao ni na koji način, niko nije hteo da sačeka policiju, ni vozač. Svi su su otišli, policija je došla posle desetak minuta i izvršila uviđaj."
RSE: Da li mislite da je razlog napada neki od vaših tekstova, odnosno to što pišete?
„Ja ne znam šta bi drugo moglo da bude...Nikome se ništa nisam zamerio ni lično, ni finansijski, nikom ne dugujem ništa.“
RSE: Šta očekujete od policije?
„Meni je policija obećala da će pronalaženje napadača za njih biti prioritet, verujem sve dok me ne demantuju, a nadam se da me neće demanovati.“
Pretnja istraživačkom novinarstvu
A povodom napada na Teofila Pančića već stižu mnogobrojna reagovanja i osude.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović pozvao je ministra unutrašnjih poslova Ivicu Dačića da učini sve kako bi što brže
bili pronađeni napadači.
Napad na Pančića i sličan zahtev uputili su i Udruženje novinara Srbije i Nezavisno društvo novinara Vojvodine.
Hapšenje napadača prioritet srpske policije
Beogradska policija je saopštila da čini sve da pronađe osobe koje su u Zemunu pretukle kolumnistu nedeljnika "Vreme" Teofila Pančića.
Direktor policije Milorad Veljović rekao je kako očekuje da ceo slučaj vrlo brzo bude rasvetljen, osuđujući ujedno napad na Pančića.
"Napad na novinare i medije je napad na slobodu informisanja i zato je identifikovanje i pronalaženje napadača na novinara lista "Vreme" Teofila Pančića prioritet srpske policije", rekao je Veljović.
I ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić najoštrije je osudio ceo slučaj i naglasio da policija preduzima sve da otkrije počnioce tog krivičnog dela.
Napad na novinare policija tumači kao napad na službena lica, napomenuo je Dačić i zaključio da se ova dela zato moraju najošrije sankcionisati.
Među mnogobrojnim reagovanjima, osuda je stigla i od predsednika Srbije Borisa Tadića.
"Verujem da će policija obaviti svoj posao i pronaći napadače koji su napali i povredili Teofila Pančića. Moramo još mnogo napora da uložimo kako bi se stvorila atmosfera u kojoj siledžijsko razračunavanje sa neistomišljenicima nikako ne sme da se događa", rekao je Tadić.
Ministarstvo kulture takođe je najoštrije osudilo napad na Teofila Pančića i ocenilo da sprečavanje napada na novinare mora da bude prioritet nadležnih organa.
"Brutalni napadi poput ovog ne ugrožavanju samo pravo na život, već predstavljaju pretnju istraživačkom novinarstvu i slobodi izražavanja. Upravo zato, Ministarstvo kulture je uvereno da je prioritet nadležnih organa da spreče napade na novinare i otkriju njihove izvršioce", navodi se u saopštenju Ministarstva.
Povodom celog slučaja ograsile su se i političke partije, među prvima Liberalno demokratska parija i stranka G17 plus.
Hronologija napada na novinare u Srbiji
Hronologija napada na novinare u SrbijiPriredio: Miloš Teodorović
Ubistva i napadi na novinare tokom devedesetih, ali i nakon pada Miloševića, većinom do danas nisu istraženi. Ubice, napadači i oni koji su pretili predstavnicima sedme sile uglavnom nikada nisu odgovarali. Podsećamo na neke najpoznatije slučajeve:
- Urednik spoljnopolitičke rubrike nedeljnika „Vreme“ Dušan Reljić kidnapovan je 21. septembra 1993. godine. Ispred njegove zgrade u Ulici Vojislava Ilića otela su ga tri muškarca, koji su se kasnije predstavili kao kontraobaveštajna služba, ali Uprava bezbednosti VJ naknadno je demantovala bilo kakvu umešanost svojih pripadnika u kidnapovanje. Otmičari su ga držali dva dana, ispitivali, a stavljali su mu i crnu kesu na glavu. Devet dana kasnije je pušten. Slučaj ostao do danas neistražen.
- Novinarka „Duge“ Dada Vujasinović ubijena je 8. aprila 1994. godine u svom stanu u Novom Beogradu. Ostaće upamćena po svojim ratnim reportažama. Njena smrt dugo je tretirana kao samoubistvo, da bi posle više godišnje borbe njene porodice ovaj slučaj počeo da se tretira kao likvidacija. Ubice nisu pronađene.
- Slavko Ćuruvija, vlasnik „Dnevnog telegrafa“ ubijen 11. aprila 1999. godine u atentatu u centru Beograda. Imena mogućih ubica često su pominjana, ali precizno nije utvrđeno ko su izvršioci, niti njihove eventualne veze sa političkim nalogodavcima.
- Milan Pantić, novinar „Večernjih novosti“ ubijen je 11. juna 2001. godine ispred svoje kuće u Jagodini. Ni za ovaj zločin niko nije odgovarao.
- Na prozor stana novinara „Vremena“ Dejana Anastasijevića 13. aprila 2007. godine bačena je bomba. Motiv i imena napadača na novinara poznatog po pisanju o ratnim zverstvima, do danas nisu istraženi.
