Gradonačelnici su i u Srbiji više od običnih čelnika gradova, ali se nekolicina njih izdvaja po aktivnostima koje su ih proslavile i van lokalnih granica. Popularnost kod građana su im donele menadžerske sposobnosti, ali ima i onih koji se, uz neizbežan smisao za biznis, ističu u najmanju ruku neobičnim potezima ili izjavama koje se dugo pamte.
Jagodina, mali grad u centralnoj Srbiji, sa 40.000 stanovnika, do pre nekoliko godina, za većinu građana, bila je obična tačka na geografskoj karti koju su posećivali samo slučajni prolaznici. Danas ima zoološki vrt, Muzej voštanih figura, fudbalskog prvoligaša, najveći akva-park u državi i godišnju posetu 700.000 turista.
Gradonačelnik, Dragan Marković Palma, koji je do juče u dva mandata vodio Jagodinu, kaže da je recept za uspeh, koji mnogi pripisuju upravo njemu, jednostavan.
„Treba da znate šta su vam prioriteti u životu, kako se zarađuju pare, da vidite šta je najveći problem građana, da se pomogne onima koji nemaju. Sam sam doveo investitore u Jagodinu. Prvi sam uvezao junice, da pomognem poljoprivrednim proizvođačima, pa su onda drugi počeli da prepisuju od mene. Ja sam izveo Srbiju na more jer smo dobili od grčkog grada pet hektara zemlje na obali mora, gde ćemo praviti hotele“, kazao je on.
(VIDEO: Dragan Marković Palma o junicama)
http://www.youtube.com/embed/T59juU7Tsr4?rel=0
Za ovog živopisnog gradonačelnika, osvedočenog ljubitelja folk muzike, koji gaji imidž čoveka iz naroda, na izborima je glasalo više od 60 odsto Jagodinaca, iako je u javnosti često iznosio stavove koji su mnogima neprihvatljivi, ili bi ih u najmanju ruku obeshrabrili da mu daju glas.
(VIDEO: Dragan Marković Palma optužuje gej populaciju za samohrane majke)
http://www.youtube.com/embed/_eX8xd2XIlk?rel=0
Neke od Palminih izjava, koje se i danas prepričavaju, su da su „gejevi krivi za samohrane majke jer im otimaju muževe“, kao i čuvena misao iz jednog TV intervjua:
„Meni nije svirao i pevao jedino Betoven i Šopen jer sam bio mali kada su oni bili popularni, ali ne postoji estradni umetnik, narodni i zabavni, koji nije pevao u prostoriji od dva-tri metra gde se nalazim.“
(VIDEO: Dragan Marković Palma o Betovenu i Šopenu)
http://www.youtube.com/embed/rsVEbPm3dXA?rel=0
Uprkos čestim medijskim gafovima, Palma je jedan od najpopularnijih gradonačelnika. Deo objašnjenja, tvrdi Aleksandar Popov, iz Centra za regionalizam, pored nesumnjivih menadžerskih kvaliteta, ipak leži u politici.
„Palma je iz jedne stranke koja je doprinosila da opstane vladajuća većina. Kada se gledaju pokazatelji koliko je koji grad ili koja opština zahvatila iz republičkog budžeta, vidite da Jagodina spada u sam vrh. Između ostalog, nesumnjivo je da je on sposoban čovek i zahvaljujući tome, što je iz republičkog budžeta zahvatao više para, uspevao je da namiri potrebe građana, više nego drugi gradonačelnici, i time sticao popularnost“, ocenjuje Popov.
Na njoj drugi mandat upravo započinje Dragan Đilas, koji je posle prve četiri godine vlasti ostao upamćen po izgradnji mosta na Adi, ali i kontroverzama oko cene tog objekta, stavovima o održavanju Parade ponosa, seči platana u Bulevaru, kao i prisilnom preseljavanju Roma iz nehigijenskih naselja.
Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka, smatra da su u Đilasovom slučaju problemi u vođenju skoro dvo-milionskog grada ostali bez posledica po njegovu vlast jer je iskazao osobine koje građani kod gradonačelnika najviše vole.
„A to je odlučnost, integritet – neka vrsta jakog autoriteta, koji može povremeno da bude grub i neke vrste osećaja o poštenju i iskrenosti u nastupu. Iako ga prate kontraverze, to je naišlo na ne odobravanje urbanog središta Beograda, ali je očito odgovorilo prosečnom načinu mišljenja građana Beograda, a Beograd je i Mladenovac i podavalska sela. Pošto mi je kriterijum ipak malo oštar, da bih mu četiri na tri“, kaže Stojiljković.
Vlast u svakom gradu posebnu pažnju poklanja potrebama običnih građana, izgradnji škola, obdaništa, i socijalnih ustanova, između ostalog i zbog toga što se rezultati obično najbrže vide kroz glasove na izborima.
U Kragujevcu se za vreme dugogodišnjeg gradonačelnikovanja Veroljuba Stevanovića desilo i nešto više. Grad je oživeo, a u fabričke pogone nekadašnje Zastave stigao je italijanski FIAT. Zato većina Kragujevčana, kako su neki od njih rekli, još ne bi menjala gradonačelnika:
Prvi čovek Kragujevca, Veroljub Stevanović, koji upravo počinje svoj četvrti mandat, rekao je našem Branku Vučkoviću da je vizija razvoja grada jedna od najbitnijih stvari za uspeh na mestu gradonačelnika:
„Kontakt sa ljudima je takođe bio presudan jer ja počinjem svoje radno vreme u 6:30. Prvi sat je najteži jer tada razgovaram sa građanima. Svako može da dođe do mene. Čovek treba da bude oprezan kada nešto obećava. Uglavnom, to što nije urađeno, bilo je zbog nekih okolnosti i problema koje smo imali sa vrhom države“, rekao je Stevanović.
Svoju viziju imao je i gradonačelnik Jagodine, Dragan Marković. Poznat i kao nekadašnji kik-bokser i lokalni političar iz vremena Slobodana Miloševića, koji poslednjih godina čvrstom rukom vlada u svom gradu, Palma danas kaže da se od malena pripremao za odgovorne funkcije.
„Učio sam šta je trgovina. Prvi smo imali traktor u selu. Kada sam bio u trećem razredu, orao sam po tri-četiri sata dnevno. Čuvali smo i bikove. Gledam iz 10 uglova kao gradonačelnik i zato se razlikujem od većine ljudi“, izjavio je on.
Za razliku od gradonačelnika koji imaju imidž, kako oni to vole da kažu, srpskog domaćina, neke gradove u Srbiji uspešno vode moderni menadžeri. Goran Ješić, prvi čovek Inđije, doveo je brojne investitore i od malog sremskog grada napravio industrijsko čudo.
Takvi ljudi, kaže Aleksandar Popov, iz Centra za regionalizam, preko su potrebni Srbiji, ali nema ih mnogo jer se dešava da ih, kao u Ješićevom slučaju, njihove partije ne podržavaju.
„Umesto da ga drže kao ikonu u izlogu, da pokažu kako treba da izgleda gradonačelnik, oni su njega stavili na crnu listu jer ne odgovara strankama da sve bude transparentno, posebno kod javnih preduzeća, kao što je u Inđiji, koji su veliki resurs za popunjavanje stranačkih fondova“, navodi Popov.
Dragan Marković Palma u Jagodini nije imao problema, pa je svima u sećanju ostala priča da je kao uslov za formiranje prošle Vlade Srbije od vlasti tražio i dobio da se u zoo vrt u njegovom gradu pošalje žirafa. Tu priču ni danas ne vidi kao problem, već kao dobru ideju za budućnost:
„Nisam neko ko pravi Vladu za žirafu ili za slona. Opet ću da smislim nešto. Neka se bave zoološkim vrtom u Jagodini jer ćemo na taj način povećati broj turista.“
(VIDEO: Dragan Marković Palma i žirafa u Zoološkom vrtu)
http://www.youtube.com/embed/DjzvbBfZHvw?rel=0
Jagodina, mali grad u centralnoj Srbiji, sa 40.000 stanovnika, do pre nekoliko godina, za većinu građana, bila je obična tačka na geografskoj karti koju su posećivali samo slučajni prolaznici. Danas ima zoološki vrt, Muzej voštanih figura, fudbalskog prvoligaša, najveći akva-park u državi i godišnju posetu 700.000 turista.
Gradonačelnik, Dragan Marković Palma, koji je do juče u dva mandata vodio Jagodinu, kaže da je recept za uspeh, koji mnogi pripisuju upravo njemu, jednostavan.
„Treba da znate šta su vam prioriteti u životu, kako se zarađuju pare, da vidite šta je najveći problem građana, da se pomogne onima koji nemaju. Sam sam doveo investitore u Jagodinu. Prvi sam uvezao junice, da pomognem poljoprivrednim proizvođačima, pa su onda drugi počeli da prepisuju od mene. Ja sam izveo Srbiju na more jer smo dobili od grčkog grada pet hektara zemlje na obali mora, gde ćemo praviti hotele“, kazao je on.
(VIDEO: Dragan Marković Palma o junicama)
http://www.youtube.com/embed/T59juU7Tsr4?rel=0
Za ovog živopisnog gradonačelnika, osvedočenog ljubitelja folk muzike, koji gaji imidž čoveka iz naroda, na izborima je glasalo više od 60 odsto Jagodinaca, iako je u javnosti često iznosio stavove koji su mnogima neprihvatljivi, ili bi ih u najmanju ruku obeshrabrili da mu daju glas.
(VIDEO: Dragan Marković Palma optužuje gej populaciju za samohrane majke)
http://www.youtube.com/embed/_eX8xd2XIlk?rel=0
Neke od Palminih izjava, koje se i danas prepričavaju, su da su „gejevi krivi za samohrane majke jer im otimaju muževe“, kao i čuvena misao iz jednog TV intervjua:
„Meni nije svirao i pevao jedino Betoven i Šopen jer sam bio mali kada su oni bili popularni, ali ne postoji estradni umetnik, narodni i zabavni, koji nije pevao u prostoriji od dva-tri metra gde se nalazim.“
(VIDEO: Dragan Marković Palma o Betovenu i Šopenu)
http://www.youtube.com/embed/rsVEbPm3dXA?rel=0
Uprkos čestim medijskim gafovima, Palma je jedan od najpopularnijih gradonačelnika. Deo objašnjenja, tvrdi Aleksandar Popov, iz Centra za regionalizam, pored nesumnjivih menadžerskih kvaliteta, ipak leži u politici.
„Palma je iz jedne stranke koja je doprinosila da opstane vladajuća većina. Kada se gledaju pokazatelji koliko je koji grad ili koja opština zahvatila iz republičkog budžeta, vidite da Jagodina spada u sam vrh. Između ostalog, nesumnjivo je da je on sposoban čovek i zahvaljujući tome, što je iz republičkog budžeta zahvatao više para, uspevao je da namiri potrebe građana, više nego drugi gradonačelnici, i time sticao popularnost“, ocenjuje Popov.
Dragan Đilas
Za funkciju gradonačelnika Beograda obično se tvrdi da je po snazi u Srbiji odmah posle premijerske i predsedničke.Na njoj drugi mandat upravo započinje Dragan Đilas, koji je posle prve četiri godine vlasti ostao upamćen po izgradnji mosta na Adi, ali i kontroverzama oko cene tog objekta, stavovima o održavanju Parade ponosa, seči platana u Bulevaru, kao i prisilnom preseljavanju Roma iz nehigijenskih naselja.
Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka, smatra da su u Đilasovom slučaju problemi u vođenju skoro dvo-milionskog grada ostali bez posledica po njegovu vlast jer je iskazao osobine koje građani kod gradonačelnika najviše vole.
„A to je odlučnost, integritet – neka vrsta jakog autoriteta, koji može povremeno da bude grub i neke vrste osećaja o poštenju i iskrenosti u nastupu. Iako ga prate kontraverze, to je naišlo na ne odobravanje urbanog središta Beograda, ali je očito odgovorilo prosečnom načinu mišljenja građana Beograda, a Beograd je i Mladenovac i podavalska sela. Pošto mi je kriterijum ipak malo oštar, da bih mu četiri na tri“, kaže Stojiljković.
Vlast u svakom gradu posebnu pažnju poklanja potrebama običnih građana, izgradnji škola, obdaništa, i socijalnih ustanova, između ostalog i zbog toga što se rezultati obično najbrže vide kroz glasove na izborima.
U Kragujevcu se za vreme dugogodišnjeg gradonačelnikovanja Veroljuba Stevanovića desilo i nešto više. Grad je oživeo, a u fabričke pogone nekadašnje Zastave stigao je italijanski FIAT. Zato većina Kragujevčana, kako su neki od njih rekli, još ne bi menjala gradonačelnika:
Prvi čovek Kragujevca, Veroljub Stevanović, koji upravo počinje svoj četvrti mandat, rekao je našem Branku Vučkoviću da je vizija razvoja grada jedna od najbitnijih stvari za uspeh na mestu gradonačelnika:
„Kontakt sa ljudima je takođe bio presudan jer ja počinjem svoje radno vreme u 6:30. Prvi sat je najteži jer tada razgovaram sa građanima. Svako može da dođe do mene. Čovek treba da bude oprezan kada nešto obećava. Uglavnom, to što nije urađeno, bilo je zbog nekih okolnosti i problema koje smo imali sa vrhom države“, rekao je Stevanović.
Svoju viziju imao je i gradonačelnik Jagodine, Dragan Marković. Poznat i kao nekadašnji kik-bokser i lokalni političar iz vremena Slobodana Miloševića, koji poslednjih godina čvrstom rukom vlada u svom gradu, Palma danas kaže da se od malena pripremao za odgovorne funkcije.
„Učio sam šta je trgovina. Prvi smo imali traktor u selu. Kada sam bio u trećem razredu, orao sam po tri-četiri sata dnevno. Čuvali smo i bikove. Gledam iz 10 uglova kao gradonačelnik i zato se razlikujem od većine ljudi“, izjavio je on.
Za razliku od gradonačelnika koji imaju imidž, kako oni to vole da kažu, srpskog domaćina, neke gradove u Srbiji uspešno vode moderni menadžeri. Goran Ješić, prvi čovek Inđije, doveo je brojne investitore i od malog sremskog grada napravio industrijsko čudo.
Takvi ljudi, kaže Aleksandar Popov, iz Centra za regionalizam, preko su potrebni Srbiji, ali nema ih mnogo jer se dešava da ih, kao u Ješićevom slučaju, njihove partije ne podržavaju.
„Umesto da ga drže kao ikonu u izlogu, da pokažu kako treba da izgleda gradonačelnik, oni su njega stavili na crnu listu jer ne odgovara strankama da sve bude transparentno, posebno kod javnih preduzeća, kao što je u Inđiji, koji su veliki resurs za popunjavanje stranačkih fondova“, navodi Popov.
Dragan Marković Palma u Jagodini nije imao problema, pa je svima u sećanju ostala priča da je kao uslov za formiranje prošle Vlade Srbije od vlasti tražio i dobio da se u zoo vrt u njegovom gradu pošalje žirafa. Tu priču ni danas ne vidi kao problem, već kao dobru ideju za budućnost:
„Nisam neko ko pravi Vladu za žirafu ili za slona. Opet ću da smislim nešto. Neka se bave zoološkim vrtom u Jagodini jer ćemo na taj način povećati broj turista.“
(VIDEO: Dragan Marković Palma i žirafa u Zoološkom vrtu)
http://www.youtube.com/embed/DjzvbBfZHvw?rel=0