Tamara Vučić u Kijev, Aleksandar Vulin u Moskvu

Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je kako predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću uspeva da godinu po dana nakon ruske agresije na Ukrajinu i dalje vodi politiku balansa između Zapada i Rusije.

Sagovornici su bili su Srećko Đukić, bivši ambasador Srbije, i Vladimir Međak, član Evropskog pokreta u Srbiji i bivši glavni pravnik u timu Srbije za pregovore o pristupanju Evropskoj uniji.

Bilo je reči o tome zašto Zapad više ne vrši pritisak na Vučića da uvede sankcije Rusiji, kako Vučić igra igru, pa se sastane sa ukrajinskim predsednikom Zelenskim, a potom stranka njegovog bliskog saradnika Aleksandra Vulina predloži Narodnoj skupštini da se Srbija pridruži grupaciji BRIKS u kojoj značajnu ulogu igraju Rusija i Kina i kakvu ulogu u Vučićevoj politici balansiranja ima njegova supruga Tamara koja je do sada tri puta bila u Kijevu na samitu prvih dama zapadnog sveta.

Razgovaralo se i o tome zašto su Brisel i Vašington i dalje popustljivi prema Vučiću, da li zbog toga što se boje da se Srbija, kao najveća zemlja na Zapadnom Balkanu, ne opredeli za rusku stranu, da li Vučić, iako se zaklinje u evropski put Srbije, u stvari ne želi da Srbija uđe u Evropsku uniju već da stalno bude u statusu kandidata, da li predsednik Srbije svojim stalnim obećanjima, koje ne ispunjava, u stvari vuče za nos zapadne zvaničnike, kao i o tome dokle će Aleksandar Vučić uspevati da sedi na dve stolice - zapadnoj i ruskoj.

Most

Omer Karabeg: Nakon ruske agresije na Ukrajinu mnogi su prognozirali da je došao kraj Vučićeve politike sedenja na dve stolice i da će morati da se opredeli. Međutim, prošlo je godinu i po dana, a Vučić i dalje sedi na dve stolice? Kako to tumačite?

Vladimir Međak: Nakon ruske agresije na Ukrajinu ruska stolica ovde zapravo više ne postoji. Rusija ovde više ne može da igra neku veću ulogu osim da nekoga gurne u neki manji konflikt ili nešto slično. Ono što Vučić pokušava da radi i što mu je do sada uspevalo jeste da napravi privid kako je Srbija na evropskom putu, a da zapravo nikad ne uđe u Evropsku uniju.

Šteta od takve politike je već učinjena. Zabranjena je kupovina ruske nafte preko JANAF-a i Amerikanci su uveli sankcije Aleksandru Vulinu, direktoru Bezbednosno-informativne agencije. Međutim, i dalje ne vidim da Zapad ima stratešku viziju šta da radi, a u nedostatku te vizije ne postoji ni akcija protiv onoga koji tu viziju kvari.

Pročitajte i ovo: Zweers: Otvorenost Srbije prema Rusiji nije održiva opcija

Srećko Đukić: Za neoradikale najvažnija je Rusija. To je konstanta njihove politike. Druga im je stolica kineska koja nije u toj meri značajna kao ruska. I treća stolica je Evropska unija kojoj je Vučić uspeo da nametne svoju igru i da se na terenu Srbije, pa ako hoćete i Zapadnog Balkana, nametne kao faktor mira i stabilnosti koji może da rešava krizu i na Kosovu i u Bosni i Hercegovini.

Međutim, stvari su se sada potpuno ogolile i pokazuje se da je upravo Vučić faktor svih problema na Zapadnom Balkanu. Zapad već godinama vodi soft politiku prema Aleksandru Vučiću i njegovoj neoradikalskoj politici. U opoziciji ne prepoznaje partnera i ne prave od nje konkurenta Vučiću u rešavanju pitanja koja već decenijama stoje ne samo pred Srbijom, već i pred celim Zapadnim Balkanom.

Bolećivost Zapada

Omer Karabeg: Zapad je dugo vršio snažan pritisak na Vučića da uvede sankcije Rusiji. Nije bilo izjave evropskog zvaničnika o Srbiji u kojoj se to nije pominjalo. Međutim, zapadni zvaničnici sada više uopšte ne prete. Ne samo da ne prete, nego gotovo i ne pominju sankcije. Zašto?

Pročitajte i ovo: Srbija se uskladila sa sankcijama EU protiv Konga, Haitija i Libana, ne i protiv Rusije

Vladimir Međak: Ne možete da uđete u Evropsku uniju ako ne uvedete sankcije Rusiji. To je u ovom trenutku glavna tačka, najbitnija stvar. Cela Istočna Evropa se oseća ugroženom od strane Rusije i njima je najbitnije da im buduća članica Evropske unije bude parter u koga se mogu pouzdati kada je u pitanju Rusija. Onog momenta kad prestanu da vas pritiskaju prestali su da razmišljaju o vama. Znači, da im više ne trebate. I to je najveća šteta koju Srbija može da pretrpi - da bude stavljena na klupu za rezervne igrače i ispadne iz najavljenog procesa proširenja.

U ovom trenutku mi se sa Evropskom unijom ne samo ne slažemo o glavnim tačkama koje su bitne za proces proširenja, već smo na potpunoj suprotnoj strani. Ako oni ne očekuju da ćete ispuniti glavne uslove za članstvo, od tog članstva nema ništa. S druge strane, naše rukovodstvo, uključujući i predsednika Vučića, članstvo u Evropskoj uniji i ne spominje.

Kad je pre nekoliko nedelja Charles Michel, predsednik Evropskog saveta, spomenuo 2030. kao godinu do kada bi zemlje Zapadnog Balkana mogle ući u Evropsku uniju - šta je bila prva naša reakcija? Ministar spoljnih poslova je rekao - nema od toga ništa.

Datumi prijema su zapravo ono što najviše plaši naše rukovodstvo. Oni žele da doveka ostanu na evropskom putu, da ništa ne urade, ali da mogu da pričaju da su i dalje na tom putu. Problem nastaje kada iz Brisela prestanu da vam pominju uslove, kad prestanu da vas pitaju bilo šta. To znači da su vas stavili sa strane. Toga se najviše pribojavam.

Vladimir Međak: Okretanje Rusiji nije opcija za Srbiju, to je okretanje savezniku koji je 2000 kilometara udaljen od vas i čiji ministar spoljnih poslova ne može da vam dođe u posetu. To je pretnja praznom puškom. Oko nas je NATO. On je na Kosovu i u Bosni i Hercegovini.

Srećko Đukić: Što se tiče sankcija Srbije prema Rusiji, Zapad je uvek bio bolećiv prema srpskoj vladi. Nisu problem samo sankcije nakon ruske agresije na Ukrajinu. Problem su bile i sankcije 2014. godine nakon aneksije Krima. Problem su bile i sankcije protiv Belorusije. Ova vlast, koju oličavaju Vučić i Dačić, apsolutno je naklonjena Moskvi i Minsku. Ona je sve činila i čini da ne uvode sankcije ni jednoj, ni drugoj. Ako baš mora, onda uvede poneku sankciju Belorusiji, ali Rusiji aspolutno nikad. Srpska javnost ne zna šta je čeka. Ona sada uživa u ekvilibristici neoradikala izmedju Rusije, Kine i Evropskeunije.

Diči se time kako njihov lider nadmudruje i jedne i druge, može da sedi gde god hoće i kako god hoće, a uopšte nisu svesni da se mi nalazimo u okruženju gde su izvučeni svi osigurači za ono što se desilo devedesetih godina. Građani Srbije će se jednog dana probuditi u okruženju iz koga se ne može izaći jer će biti vize i kilometarski redovi. Srbija će ostati bez para, dovoljno je samo da se zaustavi dotok sa Zapada. A kada srpski narod to ponovo doživi, onda će shvatiti šta znači drugo poluvreme devedesetih godina o kome tako ubedljivo priča Ivica Dačić. Ne samo on, misle to i svi drugi u rukovodstvu.

Srećko Đukić: Moje je uverenje da se Zapad na određeni način plaši promene vlasti u Srbiji. Ako bi došla nova vlast, prvo nije im jasno koja bi to bila vlast - da li levija ili desnija. A onda bi s tom vlašću morali ponovo sve iz početka da rade.

Vladimir Međak: Kad pogledamo gde smo mi u ovom trenutku u odnosu na naše okruženje, mi nismo nigde. Mi nismo članica Evropske unije. Uz Bosnu i Hercegovinu i Belorusiju jedini u Evropi nismo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Nismo ni u NATO savezu. Nemamo nikakve veze sa sa glavnim organizacijma i forumima u kojima se odlučuje o našoj sudbini. Nismo znali ni da smo postali članica Krimske platfoirme dok se naša premijerka nije tamo obratila, pa je onda Dačić nakon sastanka sa ruskim ambasadrom Harčenkom brže-bolje požurio da nas uveri da nismo.

Dvostruka igra

Omer Karabeg: Ali Vučić i dalje igra svoju igru. Susretne se sa predsednikom Ukrajine Zelenskim, Srbija se pridruži Krimskoj platformi čiji je cilj povratak Krima pod okrilje Ukrajine, a onda stranka Aleksandra Vulina, Vučićevog najbližeg saradnika, predloži da Narodna skupština usvoji rezoluciju da se Srbija priključi grupaciji BRIKS u kojoj značajnu ulogu imaju Kina i Rusija. A Vojislav Šešelj u televizijskoj emisiji režimskog Informera izjavljuje da će Srbija u bliskoj budućnosti biti članica Ruske Federacije i oslobodiće sve srpske zemlje. Na šta vam to liči?

Pročitajte i ovo: Ko želi Srbiju u BRICS-u?

Srećko Đukić: To mi liči na prvo poluvreme. Govorio sam o prvom i drugom poluvremenu. To je zaluđivanje naroda pričom da će doći neki novi međunarodni poredak i Srbija će čarobnim štapićem rešiti sve svoje probleme - vratiti Kosovo, uzeti Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Makedoniju. U Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji Sovjetski savez je priman kritički. Ništa što se tamo dešavalo nije uzimano zdravo za gotovo. U Bugarskoj i drugim članicama socijalističke zajednice politika Sovjetskog Saveza prihvatana je bespogovorno.

Danas se u Srbiji ista takva slika servira javnosti kada je reč o Rusiji, Kini i BRIKS-u i čeka drugo poluvreme da Srbija reši sve svoje teritorijalne i svake druge probleme. Politika, koja je prespavala pad Berlinskog zida, ni danas ništa ne razume. Prespavala je i rusku agresiju u Ukrajini. To je nešto što je duboko ukorenjeno u srpskom društvu. To je posledica manipulacije ljudima koji ne mogu da sagledaju ono što se dešava u Srbiji, a pogotovo oko Srbije.

Vladimir Međak: Mi stalno igramo na ivici noža. Igramo na granici faula i u jednom trenutku taj faul će biti napravljen zato što stalno pokušavamo da izazivamo haos, a onda da ga kontrolišemo. A haos po definiciji ne možete da kontrolišete. U jednom trenutku nešto se promeni. U Evropskoj uniji još uvek imamo ostatke politike Angele Merkel koja je veoma podržavala i pokrivala različite nepodopštine koje su dolazile iz Srbije. Predsednica Evropske komisije, komesar za proširenje, izvestilac za Srbiju, predsednik Spoljnopolitičkog odbora u Evropskom parlamentu - sve su to ljudi postavljeni u vreme kad je Angela Merkel bila glavno ime u Evropskoj uniji. Iduće godine dobijamo novu Komisiju. Nemate pojma ko će da dođe. Kako će izgledati naša pozicija naredne godine - ne možemo da znamo.

Vidimo da Vučić oteže sa Ohridskim sporazumom sve u nadi da će neki novi Trump doći u Americi ili da će neka Alternativa pobediti u Nemačkoj, pa će svi naši problemi biti rešeni. Mi se stalno nadamo da će nas pogledati neko božansko proviđenje koje će shvatiti našu tužnu priču i prihvatiti naše argumente. Mislim argumente naše vlasti. U ovom trenutku nikakve nam sankcije nisu izgledne, ali to ne znači da se one neće desiti. U jednom trenutku preterate i onda vam se sve vrati s kamatom.

Zamka

Omer Karabeg: Da li je Zapad tako popustljiv prema Vučiću zato šo se boji da će Srbija otići na rusku stranu i tako će se otvoriti nova kriza na Zapadnom Balkanu? Da li je to najjači adut Vučića?

Pročitajte i ovo: Shary: Kremlju je stalo do toga da na Balkanu uvijek gori neka mala vatra

Srećko Đukić: Zapad ne vodi od juče soft politiku prema Beogradu. Ona traje već desetak godina. Zapad pokušava da probleme rešava u pregovaračkom procesu. Ali godine prolaze, a ništa se ne rešava. Ne može se osporiti da je Vučić sa svojom radikalskom politikom dosta vešto mešetario i odlagao sva rešenja. Setimo se da su neoradikali na izborima 2012. godine pobedili na istoj platformi na kojoj je Demokratska stranka izgubila te izbore. Evropska unija im je bila na prvom mestu.

Setimo se Vučićeve izjave da će on biti u stanju da Srbiju spremi za članstvo u Evropskoj uniji do 2018. pa je počeo da se udaljava od Evropske unije. Sve to su mu i Evropska unija i ceo Zapad gledali kroz prste. Ali u korpi se nakupilo dosta negativnih poena i mislim da Srbija postepeno izlazi iz bonusa i da će se situacija promeniti. Ta politika se više neće tolerisati. Ne samo zbog Srbije. Nije problem samo Srbija već ceo Zapadni Balkan koga je Srbija zaustavila.

Vladimir Međak: Zapad zna šta je sve Vučić njima obećavao. I šta su oni za to njemu dali. I oni sad žele da on to ispuni. To je zamka u koju je Zapad upao. Njihova politika je pogrešna kao što je bila i devedesetih godina kada su verovali da će im Milošević svašta da isporuči. Okretanje Rusiji nije opcija za Srbiju, to je okretanje savezniku koji je 2000 kilometara udaljen od vas i čiji ministar spoljnih poslova ne može da vam dođe u posetu. To je pretnja praznom puškom. Oko nas je NATO. On je na Kosovu i u Bosni i Hercegovini. Ako bismo ušli u konfrontaciju sa NATO savezom, bili bismo u goroj poziciji nego što je Kraljevina Jugoslavija bila aprila 1941. Inače, veliki je problem što Zapad igra na jednog autokratu ne pokušavajući da privuče demokratski deo srpskog društva koji je iskreno prozapadno i proevropski orijentisan.

Prva dama

Omer Karabeg: Vučić igra stvarno vrlo veštu igru. Recimo, kakvu ulogu u politici sedenja na dve stolice ima njegova supruga Tamara? Ona je do sada tri puta bila u Kijevu i učestvovala na samitu prvih dama zapadnog sveta koje organizuje supruga predsednika Ukrajine Olena Zelenski i dobila je tamo pohvale.

Na poslednjem samitu, koji je nedavno održan, Tamara Vučić se susrela i sa predsednikom Zelenskim. Reklo bi se da je u Vučićevoj igri njegova supruga zadužena za Zapad, a Vulin za Rusiju. Malo sam se našalio, ali to mi na to liči.

Pročitajte i ovo: Supruga predsednika Srbije na samitu u Kijevu, razgovarala sa Zelenskim

Srećko Dukić: Pojava prve dame na tim događajima je potvrda Vučićeve politike. Malo levo malo desno, malo Istok malo Zapad, malo Sever malo Jug. Ja ne bih imao obraza da šaljem suprugu na takav događaj, a da sam svom snagom na strani agresora. To može samo neko ko ima duplo dno i dupli moral.

Omer Karabeg: Ali u Kijevu to prihvataju.

Srećko Đukić: Mogu da ih da razumem, njima je bitno da dobiju neki poen u Srbiji. Ali ja govorim o suštini politike Aleksandra Vučića i naprednjaka, odnosno neoradikala.

Vladimir Međak: Vučićeva politika je da što duže ostane na vlasti. Ali pogledajte, na šta se to svelo. Od priče o kanalu Morava - Vardar, letećim automobilima, fabrici Boinga i fabrici čipova došli smo do toga da predsednik reklamira parizer od evro i deset centi da bi građani imali šta da jedu. To je posledica te politike. Vučić voli da Srbiju poredi sa susedima. Ali mi više ne možemo da se s njima poredimo. Rumunija nam je daleko odmakla, u Hrvatskoj više ne pričaju iste priče kao mi. Pogledajte hrvatski dnevnik i shvatićete da naš i njihov dnevnik nemaju veze jedan s drugim. Oni pričaju o temama koje su za nas naučna fantastika.

Hvala na pažnji

Omer Karabeg: Da li su zapadni zvaničnici toliko naivni, pa dopuštaju da ih Vučić vuče za nos ili su u pitanju ipak neka tajna Vučićeva obećanja kojima oni veruju?

Srećko Đukić: Nisu naivni. Mislim da u politici nema naivnih. Moje je uverenje da se Zapad na određeni način plaši promene vlasti u Srbiji. Ako bi došla nova vlast, prvo nije im jasno koja bi to bila vlast - da li levija ili desnija. A onda bi s tom vlašću morali ponovo sve iz početka da rade. Zapad najviše opterećuje stanje na Kosovu i u Bosni i Hercegovini.

Oni ni Dodika nisu hteli da promene jer im nije bilo jasno kakva će biti Dodikova alternativa. Ali uveren sam da se sviraju poslednji akordi te igre koja će potrajati još ovu ili sledeću godinu. Slede duboke promene. Srbija sa ovakvom politikom ne može opstati.

Vladimir Međak: Ne bih ja to nazvao vučenjem za nos. Oni znaju s kim rade. Pitanje je šta oni od toga dobijaju i koji su njihovi interesi. Niko tu nije ni głup, ni naivan. Vučić sa svima pregovara i pokušava da im nađe slabe tačke, da nekome nešto uradi, pa da njegova karijera zahvaljujući tome napreduje i da on u kući može da se pohvali da je nešto uradio. S druge strane, oni od njega očekuje da ispuni ono što je obećao. Nikoga on ne vuče za nos. Samo je pitanje da li će Srbija biti zaboravljena i stavljena na klupu za rezervne igrače za narednih 20 godina ili ćemo biti deo procesa proširenja. Najveća šteta bi bila da nam kažu - hvala na pažnji i doviđenja.

Omer Karabeg: U zaključku, dokle će Vučić sedeti na dve stolice?

Srećko Đukić: To isključivo zavisi od Zapada. Vučić ima formulu da po svaku cenu pobeđuje na izborima i da se tako drži na vlasti. A da li će mu tu formulu Zapad i dalje priznavati - to ćemo videti.

Vladimir Međak: Nakon svih ubistava koja su se desila ove godine Vučić gubi na popularnost i na moći. Od letećih automobila došli smo do priče o parizeru. Ostaje strani faktor koji ga ili štiti ili, kad ga kritikuje, ne kritikuje ga onako kako bi trebalo. Čak i kad upute kritiku, ona se izgubi. Dođe Charles Michel, ispriča kako stvari ne valjaju i onda s njima jede ćevape. To je sve potpuno pogrešno, ali odluka je na njima. Mislim da će ključno biti pitanje Kosova, jer ako si obećao, a nisi ispunio, onda je to kraj priče.