Tajvan je u četvrtak, 25. avgusta, predložio izdvajanje 19 milijardi dolara za odbranu za sledeću godinu, što je dvocifreno povećanje u odnosu na 2022. To uključuje sredstva za nove borbene avione, nekoliko sedmica nakon masovnih vojnih vežbi Kine oko ovog ostva koje smatra svojom suverenom teritorijom.
To su bili njeni najveći vojni manevri oko Tajvana, koji ima demokratsku vlast, nakon posete ovog meseca predsedavajuće Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi.
To je razgnevio Peking, koji je to doživeo kao pokušaj Vašingtona da se meša u njegove unutrašnje stvari.
Pročitajte i ovo: Kina izvodi nove vežbe u blizini Tajvana u vreme posete delegacije američkog KongresaPredloženo je povećanje budžeta za odbranu za 13,9 odsto na rekordnih 586,3 milijarde tajvanskih dolara (19,41 milijardi dolara).
To uključuje dodatne troškove za borbene avione i drugu opremu, kao i druga "specijalna sredstva" za ministarstvo odbrane.
To je šesta uzastopna godina sa rastom potrošnje za odbranu Tajvan.
Pročitajte i ovo: Demonstracija tajvanskog vazduhoplovstva pred medijimaKina je u martu saopštila da će ove godine potrošiti za odbranu 7,1 odsto više, odnosno 1,45 triliona juana (211,62 milijarde dolara), iako mnogi stručnjaci sumnjaju da to nije prava cifra, što vlada negira.
Kina nastavlja svoje vojne aktivnosti u blizini Tajvana, ali u smanjenom obimu.
U petak i subotu Kina će održati vojne vežbe u priobalnom delu provincije Fuđijan, severno od malih ostrva Vučiu u Tajvanskom moreuzu pod kontrolom Tajvana, saopštile su u sredu vlasti Fudžijana, najavljujući zonu zabrane plovidbe.
Kina troši na naprednu opremu, uključujući nevidljive lovce i nosače aviona, čemu Tajvan pokušava da se suprotstavi ulažući više napora u oružje poput raketa koje mogu da pogode daleko u teritoriju njenog džinovskog suseda.
Kina nije isključila upotrebu sile kako bi ovo ostrvo stavila pod svoju kontrolu. Tajvan odbacuje pretenzije Pekinga, ističući da Narodna Republika Kina nikada nije vladala ostrvom i da samo stanovnici Tajvana mogu da odlučuje o svojoj budućnosti.
Predsednica Tajvana Cai Ing-Ven – čija je vojska dobro naoružana ali zaostaje za kineskom – odrecila je kao prioritet daljnu modernizaciju oružanih snaga.
Na sastanku sa japanskim profesorima u četvrtak, Cai je ponovila da "zbog pritisaka i pretnji" neće biti promenjena odlučnost Tajvana da zaštiti suverenitet, slobodu i demokratiju.
"Istovremeno, kao odgovoran član međunarodne zajednice, Tajvan neće izazivati incidente niti eskalirati sukobe", rekla je Cai.