Autori: Amra Zejneli i Zijadin Gashi
Predsednik Kosova, Hašim Tači, putem četiri pisama zatražio je od Državnog tužilaštva da posveti posebnu pažnju slučajevima koji se tiču zločina tokom i nakon rata na Kosovu 1999, a koji i dalje čekaju na odgovore.
Među njima su masakr nad porodicom Jašari u Prekazu, masakri u Račku, Izbici, Velikoj Kurši, Dubravi, Ćušku, te i oni posleratni kao što je ubistvo braće Bitići, pokušaj atentata na bivšeg predsednika Ibrahima Rugovu, kao i zločini nad Srbima u Staro Grackom u Lipljanu, Goraždevcu i napad na autobus Niš-ekspres kod Podujeva.
Državni tužilac je odgovorio da je primio pisma i dodao da se na ovim slučajevima radi.
Predstavnici civilnog društva na Kosovu različito tumače Tačijev potez.
Dok jedni to smatraju mešanjem u kosovsko pravosuđe, drugi na to gledaju kao na političku volju za rasvetljavanjem slučajeva koji na to čekaju 17 godina.
Ipak, jedno je sigurno, a to je da je ova inicijativa usledila previše kasno.
Memorijal Ademu Jašariju u Prekazu
Bekim Bljakaj iz Fonda za humanitarno pravo u Prištini kaže da mandat predsednika dopušta da on izrazi političku volju u vezi rasvetljavanja ovakvih slučajeva, te da se ova inicijativa treba pozdraviti. Ostalo je na pravosudnim organima, dodaje on. Ipak, naglašava Bljakaj, uzimajući u obzir vreme kada su zločini počinjeni, ne može se očekivati pravda za sve žrtve.
"Uzimajući u obzir sve zločine koji su se desili tokom i nakon rata na Kosovu i veliki broj žrtava, ne možemo očekivati da će se za sve žrtve zadovoljiti pravda. Ali, veći broj sudski postupaka bio bi od značaja. Barem će jedan broj žrtava dobiti pravdu", kaže on.
S druge strane, Ehat Miftaraj iz Kosovskog instituta za pravdu ocenjuje da se predsednik Tači svojim pismima meša u rad pravosudnog sistema. Po njemu, politički lideri na Kosovu nisu poduzeli ni jedan korak u ojačavanju pravosuđa, a ovi pozivi sada, osim što su zakasneli, nisu ni iskreni.
"Sedamnaest godina nisu ništa učinili da osnaže pravosuđe, da poboljšaju kapacitete u tužilaštvu i sudovima, kako bi te institucije obavljale svoju funkciju. Ovo više vidimo kao napor, ali ne i kao iskrenu volju da se ovi predmeti reše", dodaje Miftaraj.
I Miftaraj ističe da se nakon 17 godina teško može doći do svedoka, pronaći dokazi koji bi doveli do krivičnog gonjenja.
Rasvetljavanjem ratnih zločina baviće se i Specijalni sud za ratne zločine koji treba da počne sa radom u Hagu. Ovaj sud u formiranju baviće se istragom navodnih zločina počinjenih od strane Oslobodilačke vojske Kosova. Ali, slučajevi iz pisma predsednika Hašima Tačija, po rečima Bekima Bljakaja, nisu isti onima kojima će se baviti Specijalni sud.
"Većina slučajeva iz pisma predsednika nisu u mandatu Specijalnog suda tako da mislim da nema uplitanja. Takođe, treba imati u vidu da je mandat Specijalnog suda privremen", dodao je Bljakaj.
Predsednik Kosova je kazao da je ove zahteve uputio polazeći od njegovog ustavnog mandata, a inspirisan uspehom pravosudnog sistema na Kosovu. Tači je dodao i da će, ako je potrebno, odvojiti se dodatna finansijska sredstva za domaću i međunarodnu ekspertizu.
„Mir bez pravde nije potpun. Pravda pomaže pomirenje“, kazao je on, dodajući da kosovski pravosudni organi mogu dati odgovore na sva ova pitanja.