Iako je od ubistva američkih državljana Ilira, Agrona i Mehmeta Bitićija prošlo više od sedamnaest godina, srpsko pravosuđe još nije podiglo optužnicu protiv nalogodavca te egzekucije. Do sada su, međutim, mnogobrojna obećanja i aktuelne i prošle vlasti da će se slučaj Bitići rešiti – ostala mrtvo slovo na papiru, tako da taj slučaj i dalje opterećuje odnose između Srbije i SAD.
Kako smatra pravni savetnik porodice Bitići, Praveen Madhiraju, po svemu sudeći, ovaj slučaj biće jedna od tema tokom posete potpredsednika SAD Džozefa Bajdena Beogradu 16. avgusta, najverovatnije iza zatvorenih vrata.
Fatos Bitići je nedavno za Radio Slobodna Evropa izjavio da je prilikom susreta u Vašingtonu – tokom prethodne tri godine vrhovnom dvojcu srpske vlasti Aleksandru Vučiću i Ivici Dačiću – predao dokaze da je Goran Radosaljević Guri, komandant Žandarmerije tokom devedesetih godina i upravnik kampa u Petrovom selu, dao naredbu da se njegova braća ubiju.
“Kad sam im dao te dokumente, oni su se šokirali. Rekao sam: ‘Evo vam, neka i MUP Srbije ima ove dokumente’. A dao sam ih i premijeru Aleksandru Vučiću. I obojica su bili šokirani dokazom da je Guri izdao naređenje za egzekuciju moje braće. A svedok toga stalno dobija pretnje preko telefona, a imaju ih i drugi svedoci...”, rekao je Bitići za naš radio.
U prisustvu američkih zvaničnika, premijer Vučić je obećavao, i tokom 2014. i tokom 2015. godine, da će do napretka u predmetu Bitići doći uskoro, “mnogo ranije nego što iko može očekivati”, ali do iskoraka nije došlo. Slična obećanja srpski premijer je davao i potpredsedniku Džozefu Bajdenu, i državnom sekretaru Džonu Keriju i savetnici za nacionalnu bezbednost Suzan Rajs.
Podsetimo, braća Bitići ubijeni su 1999. godine. Nakon hapšenja i izdržane kazne zbog ilegalnog prelaska neobeležene granice, oni su iz zatvora u Prokuplju odvedeni u Nastavni centar MUP-a u Petrovom selu, gde su ubijeni i bačeni u masovnu grobnicu.
Milica Kostić iz Fonda za humanitarno pravo podseća da je Guri bio upravnik kampa u Petrovom selu u vreme ubistva braće Bitići i da se bez njegovog znanja ništa tamo nije moglo desiti.
Donedavni tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević izjavio je krajem 2013. da je tužilaštvo došlo do saznanja da je naredbu za ubistvo trojice braće Bitići izdao tadašnji ministar unutrašnjih poslova Vlajko Stoiljković, koji se u međuvremenu ubio. Naredba je, precizirao je on, išla preko generala tadašnje službe javne bezbednosti Vlastimira Đorđevića, koji trenutno kao haški osuđenik služi zatvorsku kaznu za ratne zločine, do tadašnjeg zamenika komandanta za obuku specijalnih jedinica policije Gorana Radosavljevića Gurija.
Ne samo što se Radosavljević nije našao pred sudom, nego je od pre šest godina član Glavnog odbora vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).
Bez obzira na rejting koji ima u SNS-u, postavlja se pitanje zašto je Goran Radosavljević Guri “nedodirljiv”.
Milica Kostić vrlo direktno odgovara na ovo pitanje:
“Potpuno je jasno da oduvek imamo opstrukcije istraga protiv osumnjičenih ‘naših’, koji su bili ili još uvek jesu pripadnici policije i vojske, opstrukcije što od strane državnih organa koji nisu spremni da daju dokaze, da otvaraju arhive Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova, i, s druge strane, opstrukcije da ljudi govore. Davno je zamenik tužioca za ratne zločine Dragoljub Stanković jasno rekao da kad god se istražuju ratni zločini, a navodio je posebno policiju, stalno nailazimo na zavet ćutanja”.
Da je reč o tome da sistem u Srbiji ne želi da reši ovaj slučaj pokazuje i izjava Predraga Markovića, visokog funkcionera Socijalističke partije Srbije, koalicionog partnera vladajućih naprednjaka, data krajem februara, nakon pogibije dvoje otetih srpskih diplomata u Libiji, u američkom bombardovanju položaja takozvane Islamske države Iraka i Levanta, gde su diplomate odvedene. Marković je tada rekao da su Amerikanci izgubili moralno pravo da uslovljavaju Srbiju braćom Bitići.
“To upravo pokazuje suštinski nedostatak političke volje da se slučaj Bitići reši, da se to prepozna kao zločin koji su počinile srpske snage, da srpska država stoji iza toga i da se to krilo. Ne postoji ta volja”, tvrdi Kostićeva.
Ona je uverena da Goran Radosavljević Guri uživa političku zaštitu zbog onoga što predstavlja i zbog onih koje bi povukao za sobom, u slučaju da se protiv njega pokrene postupak.
“Ako bi on bio prva visokorangirana ličnost koja bude procesuirana, time se otvaraju vrata i za druge osobe, a imamo ih više nego dovoljno u državi, zato što je to korak posle kojeg je vrlo teško vratiti se nazad. Jednom kada se podigne optužnica i ozbiljno pokrene slučaj protiv neke visokorangirane osobe, posebno ljudi koji su i danas na nekim važnim državnim funkcijama ili su bliski vlasti, to onda otvara jedno za sada nepoznato polje”, ukazuje Milica Kostić, direktorka Fonda za humanitarno pravo za pravna pitanja.
Facebook Forum