Život građana Srbije koji su pre desetak godina uzeli stambene kredite indeksirane u švajcarskim francima sve je teži. Iako neki od njih već mesecima iz protesta kampuju pred zgradom vlade Srbije, dogovor sa državom se ne nazire, a situaciju je ovih dana zakomplikovao i Brexit.
"Osećamo se kao robovi. Kao da smo ljudi na vešalima, ljudi koji više ne nalaze nikakav smisao života pod ovakvim uslovima pljačkaške politike banaka," kaže za RSE Aleksandar Radovanović, dok sa još nekoliko "švajcaraca", kako jedni druge nazivaju ovi dužnici, na beogradskih plus 36 stoji na ulazu Nemanjine 11.
Između nekoliko raznobojnih šatora, na kojima su natpisi, "Priznajte koliko smo vam vratili", "Idioti iz banki ruše bez fantomki" i "Ko upravlja Srbijom – Vučić ili banke", dominira lutka sa omčom oko vrata.
Zašto ovi ljudi sebe smatraju robovima, kroz surovu statistiku objašnjava Boško Cerović, iz udruženja bankarskih klijenata Efektiva.
"Nominalni iznos rate u dinarima uvećan je za 250 posto. A u evrima za oko 55 posto. To znači da masa ljudi sada ima ratu veću od plate, da ne prima platu, i da još mora da doplaćuje", navodi Cerović.
I tako je već par godina, usled porasta švajcarske valute koja se po vrednosti primakla evru. Sin Aleksandra Radovanovića 2008. uzeo je dinarski kredit za stan indeksiran u švajcarcima, tada vredan oko 50.000 evra, i posle osam godina plaćanja banci duguje 55.000 evra.
"Takva valutna klauzula nas je upropastila. Tu je banka nesumnjivo stekla ekstraprofit", priča Radovanović.
Zbog toga ovi ljudi traže da im se krediti, kao što je učinjeno u nekim susednim zemljama, konvertuju u evre, i to po kursu na dan uzimanja. Sa druge strane, vlast im ne izlazi u susret, pravdajući se da bi tako nešto bilo protiv ustava, pa su neki dužnici presavili tabak i podneli sudske tužbe za raskid ugovora.
"To bi svakako bio spas za ove dužnike. Ako bi se donela pravosnažna presuda za raskid ugovora, zbog bitno promenjenih okolnosti, u tom slučaju se stvari praktično vraćaju na staro. Banci se vraća sve ono što je ona dala, sa pripadajućom kamatom, a banka klijentu vraća sve ono što je on njoj dao. Takođe sa pripadajućom kamatom", kaže Boško Cerović.
Propala četiri rešenja
U Srbiji ima oko 22.000 ljudi sa kreditima indeksiranim u švajcarskim francima, koji su od banaka pozajmili oko 800 miliona evra. Neočekivano, oni su i u novom problemu posle glasanja Britanaca da izađu iz Evropske unije, jer franak naglo jača pa im je sada mesečna rata u proseku dodatno porasla za još desetak evra.
U strahu za svoju sudbinu, kaže Aleksandar Radovanović, korisnici kredita nedavno su se obratili i nadležnom tužilaštvu.
"Učinili smo to jer se radi o zelenaškim kreditima. Ali tužilaštvo još nije reagovalo. Premijer nas je jednom primio, rekao je da će videti da reši naš problem, međutim više se nije javio”, navodi Radovanović.
Četiri rešenja koja je ovim korisnicima kredita do sada predložila Narodna banka Srbije doživela su debakl, jer je samo 14 odsto njih prihvatilo jedan od modela.
Udruženja bankarskih klijenata uglavnom optužuju vlast da nije spremna na dijalog kako bi im se izašlo u susret, na način kao što su to učinile Mađarska, Hrvatska i Crna Gora. Oni sada žive, kako podseća Boško Cerović, na ivici egzistencije, nemaju novca ni za komunalije, a dugovi im rastu.
"Mi imamo veliki broj ljudi koji je već i psihički poklekao. Ljudi obolevaju… Jer jako je teško imati ovakvo opterećenje godinama, svakodnevno”, naglašava Cerović.
Aleksandar Radovanović veruje da će ih država ipak pogledati, makar zbog toga što su neki od njih spremni i na štrajk glađu.
"Nadamo se, pošto su zemlje u okruženju uradile konverziju kredita u evre, da će se to desiti i kod nas", kaže.
Ako, na kraju krajeva, ne bude bilo sluha za njihove probleme, "švajcarcima" ostaje poslednja solucija. A to je da prodaju stanove koje su uzeli na kredit. Međutim, zaključuje Boško Cerović, zbog drastičnog jačanja franka i pada cena nekretnina, i to je nemoguća misija, jer evo šta bi se posle devet godina otplate desilo nekome ko, na primer, ima kredit vredan 60.000 evra.
"Do sada je banci vratio oko 47.000 evra. A duguje joj još 78.000 evra. To znači da bi, kada bi neko i prodao stan, za recimo između 45.000 i 50.000 evra, ostao bez stana, štetovao svih 47.000 evra koje je dao kroz rate, i ostao dužan banci oko 20.000 evra. To se zove dužničko ropstvo", naglašava Cerović.