Žalbeno veće Haškog suda smanjilo je kaznu nekadašnjem oficiru JNA Veselinu Šljivančaninu sa 17 na 10 godina zatvora. U prvom slučaju revizije presude u svojoj istoriji, veće Tribunala je prihvatilo žalbu Šljivančaninove odbrane na kaznu koja mu je bila izrečena ne samo za pomaganja u mučenju, već i u ubistvu 194 hrvatska zarobljenika na Ovčari u novembru 1991. godine.
Žalbeno veće je istaklo da će u novu kaznu od deset godina biti uračunato vreme od oko šest godina, koje je Šljivančanin proveo u pritvoru.
“Žalbeno veće smatra da ukidanje dodatne osude za ubistvo značajno umanjuje krivicu gospodina Šljivančanina i čini neophodnim preinačenje kazne. Žalbeno veće ipak konstatuje da je zlostavljanje zarobljenika koje je počinio gospodin Šljivančanin izuzetno težak zločin,” saopštio je predsedavajući sudija Teodor Meron.
Kao osnov za ukidanje prvosteopene presude, veće je u obzir uzelo iskaz bivšeog oficira JNA iz Vukovara Miodraga Panića, koji je u junu pred sudskim većem ustvrdio da Švljivančanin nije znao za odluku o povučenju vojne policije sa farme Ovčara, nakon čega je streljano 194 zarobljenika.
Direktor vladine Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom Dušan Ignjatović izjavio je da je Tribunal preispitivanjem presude Šljivančaninu pokazao "jednu dozu kredibiliteta", ali nije želeo da komentariše visinu kazne izrečene za zločine na Ovčari.
"Veoma je važno ne samo što je prvi put dozvoljeno preispitivanje
jedne odluke nego mislim da je Tribunal samim ovim postupkom da
dozvoli preispitivanje svoje odluke, da prizna svoju grešku, na neki
način, pokazao jednu dozu kredibiliteta i da je to veoma važno", rekao je Ignjatović.
"To je bila tuga i čemer"
U odgovoru na tvrdnje svedoka Šljivančaninove odbrane, koji mu je omogućio smanjenje kazne, direktorka Fonda za humanitarno Nataša Kandić navodi da oficir bivše JNA, po komandnom lancu, nije mogao biti izostavljen iz procesa odlučivanja.
„Osim toga, bilo je svedoka koji su tvrdili da je Šljivančanin bio i na Ovčari, da je vidjen i u trenutku kada su zarobljenike počeli u turama da smeštaju u traktore, i da ih odvode pripradnici Teritorijalne odbrane. Znači, potpuno je isključeno da oficir na takvoj poziciji nije znao šta će se dogoditi“, kazala je Kandić.
Vojna policija, pre nego što je povučena, obezbeđivala je zarobljenike, prethodno izvedene iz bolnice u Vukovaru. Kamere su zabeležile Šljivančaninov razgovor sa predstavnicima Crvenog krsta, koje je sprečavao da uđu u bolnicu dok nisu iz nje nisu izvedeni svi muškarci:
“I gospodine, ovde je rat! I mi se trudimo da obezbedimo vama svima bezbednost i mir, a vi meni ističete probleme. Ako vam se ne sviđa, izvolite vratite se, idite tamo gde vam se sviđa!”
Nakon ovoga, žene i deca odvojene su od muškaraca među kojima su bili lakši ranjenici, dečaci i drugi građani koji su u bolnicu došli verujući kako će biti evakuisani. Umesto toga, izvedeni su kroz stražnja vrata do autobusa koji su ih čekali. Porodice ih više nisu videle.
Zločinu na Ovčari prethodilo je tromesečno razaranje, u kojem je poginulo više hiljada ljudi, a razrušen gotovo čitav grad. U Vukovaru je u to vreme bio novinar Jovan Dulović, koji je više puta svedočio u procesima u Hagu.
„Veselin je morao da naredi i da obustavi taj masakr. To nije bio rat! Oni koji su došli preko Dunava, pod maskom da su dobrovoljci koji se bore za ovo ili ono, bili su uglavnom pljačkaši. To je bila tuga i čemer. Stradali su civili i nedužni ljudi. Muka mi je i danas kada se setim tih ubijenih ljudi iz čista mira, samo zato što su eto Hrvati“, kaže Dulović.
Žalbeno veće je istaklo da će u novu kaznu od deset godina biti uračunato vreme od oko šest godina, koje je Šljivančanin proveo u pritvoru.
“Žalbeno veće smatra da ukidanje dodatne osude za ubistvo značajno umanjuje krivicu gospodina Šljivančanina i čini neophodnim preinačenje kazne. Žalbeno veće ipak konstatuje da je zlostavljanje zarobljenika koje je počinio gospodin Šljivančanin izuzetno težak zločin,” saopštio je predsedavajući sudija Teodor Meron.
Kao osnov za ukidanje prvosteopene presude, veće je u obzir uzelo iskaz bivšeog oficira JNA iz Vukovara Miodraga Panića, koji je u junu pred sudskim većem ustvrdio da Švljivančanin nije znao za odluku o povučenju vojne policije sa farme Ovčara, nakon čega je streljano 194 zarobljenika.
Direktor vladine Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom Dušan Ignjatović izjavio je da je Tribunal preispitivanjem presude Šljivančaninu pokazao "jednu dozu kredibiliteta", ali nije želeo da komentariše visinu kazne izrečene za zločine na Ovčari.
"Veoma je važno ne samo što je prvi put dozvoljeno preispitivanje
jedne odluke nego mislim da je Tribunal samim ovim postupkom da
dozvoli preispitivanje svoje odluke, da prizna svoju grešku, na neki
način, pokazao jednu dozu kredibiliteta i da je to veoma važno", rekao je Ignjatović.
"To je bila tuga i čemer"
U odgovoru na tvrdnje svedoka Šljivančaninove odbrane, koji mu je omogućio smanjenje kazne, direktorka Fonda za humanitarno Nataša Kandić navodi da oficir bivše JNA, po komandnom lancu, nije mogao biti izostavljen iz procesa odlučivanja.
„Osim toga, bilo je svedoka koji su tvrdili da je Šljivančanin bio i na Ovčari, da je vidjen i u trenutku kada su zarobljenike počeli u turama da smeštaju u traktore, i da ih odvode pripradnici Teritorijalne odbrane. Znači, potpuno je isključeno da oficir na takvoj poziciji nije znao šta će se dogoditi“, kazala je Kandić.
Vojna policija, pre nego što je povučena, obezbeđivala je zarobljenike, prethodno izvedene iz bolnice u Vukovaru. Kamere su zabeležile Šljivančaninov razgovor sa predstavnicima Crvenog krsta, koje je sprečavao da uđu u bolnicu dok nisu iz nje nisu izvedeni svi muškarci:
“I gospodine, ovde je rat! I mi se trudimo da obezbedimo vama svima bezbednost i mir, a vi meni ističete probleme. Ako vam se ne sviđa, izvolite vratite se, idite tamo gde vam se sviđa!”
Jovan Dulić: Stradali su civili i nedužni ljudi. Muka mi je i danas kada se setim tih ubijenih ljudi iz čista mira, samo zato što su Hrvati.
Zločinu na Ovčari prethodilo je tromesečno razaranje, u kojem je poginulo više hiljada ljudi, a razrušen gotovo čitav grad. U Vukovaru je u to vreme bio novinar Jovan Dulović, koji je više puta svedočio u procesima u Hagu.
„Veselin je morao da naredi i da obustavi taj masakr. To nije bio rat! Oni koji su došli preko Dunava, pod maskom da su dobrovoljci koji se bore za ovo ili ono, bili su uglavnom pljačkaši. To je bila tuga i čemer. Stradali su civili i nedužni ljudi. Muka mi je i danas kada se setim tih ubijenih ljudi iz čista mira, samo zato što su eto Hrvati“, kaže Dulović.