Haški tribunal prvi put u svojoj istoriji preispituje jednu pravosnažnu presudu. Ponovo će se razmatrati slučaj bivšeg oficira JNA Veselina Šljivančanina, koji je zbog zločina nad hrvatskim zarobljenicima u Vukovaru 1991. osuđen na 17 godina zatvora.
U iščekivanju odluke suda, analitičari ističu da je mogućnost revizije presude važna za principe međunarodnog prava. Ipak oni su, kao i porodice žrtava, uvereni da Šljivančaninova odgovornost za zločin za koji je osuđen neće biti osporena.
Mimo dosadašnje prakse, mesec dana pošto je odbrana Veselina Šljivančanina izvela novog svedoka, Haški tribunal prihvatio je njihov zahtev za revizijom pravosnažne presude. Da je ovo prvi takav slučaj u istoriji tribunala potvrdila je za naš program portparolka suda Nerma Jelačić.
„Sud je ovu odluku doneo nakon što je saslušan svedok kojeg je Šljivančanin želeo izvesti, to je bio gospodin Panić. Zaključeno je da je ono o čemu je pričao moglo biti dovoljno važno za presudu koja je donešena protiv Šljivančanina, tako da su odlučili da će zakazati sednicu za preispitivanje žalebene presude“, kaže Jelačićeva.
Veselin ŠljivančaninSvedok Miodrag Panić, koji je u vreme zločina na poljoprivrednom dobru Ovčara kod Vukovara bio potpukovnik JNA je pred sudskim većem tvrdio da Švljivančanin nije znao za odluku o povučenju vojne policije sa farme Ovčara, nakon čega je streljano 194 zarobljenika:
“Nemoguće je da je to Mrkšić njemu rekao, a da ja nisam čuo, jer ja sam čuo uglavnom sve što su razgovarali”, tvrdi Panić.
Podsećamo, tadašnji komandant Gardijske brigade Mile Mrkšić je za ovaj zločin u Hagu osuđen na 20 godina zatvora.
Komandni lanac
Iz tužilaštva su u odgovoru na Panićeve tvrdnje naveli da po komandnom lancu, Šljivančanin nije mogao biti izostavljen iz procesa odlučivanja. Sa ovim se slaže i direktorka hrvatskog Centra za suočavanje s prošlošću "Documenta" Vesna Teršelič, ali podvalči da je usvajanje zahteva odbrane od izuzetne važnosti za približavanje pravdi.
“Mislim da je dobro da, kada se doznaju neke nove činjenice, postoji mogućnost obnove. Ali, prema materijalu koji je prezentiran u sudnici svakako proizlazi da je Veselin Šljivančanin morao znati za Mrkšićevu naredbu i mislim da je posve nemoguće da bi presuda mogla biti oslobađajuća. Ono što me brine je da je to svakako uznemiravajuće za obitelji žrtava i da to unosi nemir”, kaže Teršeličeva.
Porodice žrtava već su bile suočene sa prvobitnom minimalnom kaznom od pet godina zatvora za Šljivančanina, koja je kasnije preinačena na 17, a nezadovoljne su i činjenicom da je optužnicom obuhvaćen samo zločin na Ovčari, ali ne i sva događanja u Vukovaru. Navodeći da nema dilemu da je bivši oficir JNA odogovoran za ubistva, Zoran Šangut iz udruženja “Vukovar ’91.” kaže da ipak ima poverenja u rad suda u Hagu:
“Ključni momenat je da je Šljivančanin ušao u bolnicu i predstavio se kao odgovorni zapovjednik. On je naredio evakuaciju i preuzeo odgovornost nad svim onim ranjenicima i civilima koji su se u to vreme u bolnici zatekli. Svi znamo da su završili na Ovčari”, kaže Šangut.
Podsećamo, zarobljenike izvedene iz bolnice u Vukovaru, pre nego što je povučena, obezbeđivala je vojna policija. Uz brojne događaje, kamere su zabeležile Šljivančaninov razgovor sa predstavnicima Crvenog krsta, koje je sprečavao da uđu u bolnicu dok nisu iz nje nisu izvedeni svi muškarci:
“I gospodine, ovde je rat! I mi se trudimo da obezbedimo vama svima bezbednost i mir, a vi meni ističete probleme. Ako vam se ne sviđa, izvolite vratite se, idite tamo gde vam se sviđa!”
Nakon ovoga, žene i deca odvojene su od muškaraca među kojima su bili lakši ranjenici, dečaci i drugi građani koji su u bolnicu došli verujući kako će biti evakuisani. Umesto toga, izvedeni su kroz stražnja vrata do autobusa koji su ih čekali. Porodice ih više nisu videle.
Preispitivanje presude za ovaj zločin omogućiće da, na raspravi koja će uslediti, odbrana i optužba pred sudijama izvedu dokaze koje će učvrstiti ili opovrći iskaz svedoka Panića da Šljivančanin nije znao za povlačenje vojne policije, kaže nam protparolka Tribunala:
“Mislim da smo do sada imali jedanaest zahteva za preispitivanje presuda, što od odbrana, što od tužilaštva, one su sve do sada bile odbijene. Znači, ovo je prvi put da je prihvaćen taj zahtev, ali dokazi za to da su neke činjenice pogrešno utvrđene u žalbenoj presudi se tek moraju podneti i onda će odluka biti donešena. Znači odluka može biti ili da ili ne”, pojašnjava Jelačić.
Veće sudije Teodora Merona navodi da, ukoliko bi se dokazalo da je Panićevo svedočenje istinito, to moglo "eliminisati osnovu" presude kojom je Šljivančanina proglasilo krivim.
U iščekivanju odluke suda, analitičari ističu da je mogućnost revizije presude važna za principe međunarodnog prava. Ipak oni su, kao i porodice žrtava, uvereni da Šljivančaninova odgovornost za zločin za koji je osuđen neće biti osporena.
Mimo dosadašnje prakse, mesec dana pošto je odbrana Veselina Šljivančanina izvela novog svedoka, Haški tribunal prihvatio je njihov zahtev za revizijom pravosnažne presude. Da je ovo prvi takav slučaj u istoriji tribunala potvrdila je za naš program portparolka suda Nerma Jelačić.
„Sud je ovu odluku doneo nakon što je saslušan svedok kojeg je Šljivančanin želeo izvesti, to je bio gospodin Panić. Zaključeno je da je ono o čemu je pričao moglo biti dovoljno važno za presudu koja je donešena protiv Šljivančanina, tako da su odlučili da će zakazati sednicu za preispitivanje žalebene presude“, kaže Jelačićeva.
“Nemoguće je da je to Mrkšić njemu rekao, a da ja nisam čuo, jer ja sam čuo uglavnom sve što su razgovarali”, tvrdi Panić.
Podsećamo, tadašnji komandant Gardijske brigade Mile Mrkšić je za ovaj zločin u Hagu osuđen na 20 godina zatvora.
Komandni lanac
Iz tužilaštva su u odgovoru na Panićeve tvrdnje naveli da po komandnom lancu, Šljivančanin nije mogao biti izostavljen iz procesa odlučivanja. Sa ovim se slaže i direktorka hrvatskog Centra za suočavanje s prošlošću "Documenta" Vesna Teršelič, ali podvalči da je usvajanje zahteva odbrane od izuzetne važnosti za približavanje pravdi.
"Prema materijalu koji je prezentiran u sudnici svakako proizlazi da je Veselin Šljivančanin morao znati za Mrkšićevu naredbu i mislim da je posve nemoguće da bi presuda mogla biti oslobađajuća", smatra Vesna Teršelič.
“Mislim da je dobro da, kada se doznaju neke nove činjenice, postoji mogućnost obnove. Ali, prema materijalu koji je prezentiran u sudnici svakako proizlazi da je Veselin Šljivančanin morao znati za Mrkšićevu naredbu i mislim da je posve nemoguće da bi presuda mogla biti oslobađajuća. Ono što me brine je da je to svakako uznemiravajuće za obitelji žrtava i da to unosi nemir”, kaže Teršeličeva.
Porodice žrtava već su bile suočene sa prvobitnom minimalnom kaznom od pet godina zatvora za Šljivančanina, koja je kasnije preinačena na 17, a nezadovoljne su i činjenicom da je optužnicom obuhvaćen samo zločin na Ovčari, ali ne i sva događanja u Vukovaru. Navodeći da nema dilemu da je bivši oficir JNA odogovoran za ubistva, Zoran Šangut iz udruženja “Vukovar ’91.” kaže da ipak ima poverenja u rad suda u Hagu:
“Ključni momenat je da je Šljivančanin ušao u bolnicu i predstavio se kao odgovorni zapovjednik. On je naredio evakuaciju i preuzeo odgovornost nad svim onim ranjenicima i civilima koji su se u to vreme u bolnici zatekli. Svi znamo da su završili na Ovčari”, kaže Šangut.
Podsećamo, zarobljenike izvedene iz bolnice u Vukovaru, pre nego što je povučena, obezbeđivala je vojna policija. Uz brojne događaje, kamere su zabeležile Šljivančaninov razgovor sa predstavnicima Crvenog krsta, koje je sprečavao da uđu u bolnicu dok nisu iz nje nisu izvedeni svi muškarci:
“I gospodine, ovde je rat! I mi se trudimo da obezbedimo vama svima bezbednost i mir, a vi meni ističete probleme. Ako vam se ne sviđa, izvolite vratite se, idite tamo gde vam se sviđa!”
Nakon ovoga, žene i deca odvojene su od muškaraca među kojima su bili lakši ranjenici, dečaci i drugi građani koji su u bolnicu došli verujući kako će biti evakuisani. Umesto toga, izvedeni su kroz stražnja vrata do autobusa koji su ih čekali. Porodice ih više nisu videle.
Preispitivanje presude za ovaj zločin omogućiće da, na raspravi koja će uslediti, odbrana i optužba pred sudijama izvedu dokaze koje će učvrstiti ili opovrći iskaz svedoka Panića da Šljivančanin nije znao za povlačenje vojne policije, kaže nam protparolka Tribunala:
“Mislim da smo do sada imali jedanaest zahteva za preispitivanje presuda, što od odbrana, što od tužilaštva, one su sve do sada bile odbijene. Znači, ovo je prvi put da je prihvaćen taj zahtev, ali dokazi za to da su neke činjenice pogrešno utvrđene u žalbenoj presudi se tek moraju podneti i onda će odluka biti donešena. Znači odluka može biti ili da ili ne”, pojašnjava Jelačić.
Veće sudije Teodora Merona navodi da, ukoliko bi se dokazalo da je Panićevo svedočenje istinito, to moglo "eliminisati osnovu" presude kojom je Šljivančanina proglasilo krivim.
