“U Novom Sadu su čak skinuli cene grejanja, dok je subotička toplana uvek bila među najskupljima”, kaže Subotičanin Milan Popović za RSE, zamoljen da iznese mišljenje o tome koliko su opravdani razlozi zbog kog su vlasti najsevernijeg grada u Srbiji, udaljenog oko sto kilometara od pomenutog Novog Sada, povećale cenu komunalnih usluga.
„Toplana ima potpno obnovljen toplovodni sistem, troškovi i gubici su im veoma mali”, dodaje Popović objašnjavajući svoje uverenje da nema nikakvog opravdanja za cenovne promene u gradu u kome su građani pre dve godine protestovali i zbog iznosa dosadašnjih računa.
Subotički Vodovod i kanalizacija, Toplana i gradski prevoznik preduzeće Suboticatrans, zatražili su povećanje cena svojih usluga pozivajući se na povećane troškove poslovanja, pre svega energenata.
Gradsko veće je takve zahteve već odobrilo, te će od 1. decembra, kako je najavljeno, Subotičani plaćati grejanje skuplje za 5,6 odnosno 7,1 odsto u fiksnom i varijabilnom delu, vodu za 13,13 odsto, a gradski prevoz za 5,05 odsto.
Potpuna bezobzirnost države, koja je pre nekoliko godina smanjila primanja najstarijim građanima, kaže penzionerka iz Subotice Katarina Vojnić:
„U međuvremenu sve cene rastu, a sa njima i inflacija. Ovo će dodatno opteretiti najsiromašnije. Mislim da je poskupljenje usluga državnih preduzeća novo uzimanje od građana da bi se državni apetiti podmirili.“
Sva tri preduzeća objasnila su zahteve za poskupljenje činjenicom da cene njihovih usluga nisu rasle od 2014. godine, što je, kako se navodi, suprotno tendencijama koje su se u međuvremenu razvile na tržištu energentara u Srbiji.
Direktor Subotičke toplane Dervo Ahmetović navodi tako da cena gasa, koju ovo preduzeće koristi za zagrevanje vode, od 2014. porasla čak za 21 odsto, te da je to veliko opterećenje u radu Javno komunalno preduzeće(JKP) Toplana.
„Nikad se analitičnije nije pristupilo zahtevu za povećanjem cena nego sada. Svesni smo da će to opteretiti potrošače, ali ne radi se o našim nerealnim željama, već obezbeđivanju normalnog poslovanja“, rekao je on na konferenciji za novinare, napominjući da čak i nakon ovog povećanja, Subotičani će i dalje imati jednu od najnižih cena grejanja u Srbiji.
Pročitajte i ovo: Struja i grejanje građanima važniji od politikeZa JKP Vodovod i kanalizacija glavni argument zbog kog su se odlučili da traže povećanje cene svojih usloga za 13,13 odsto, kako navode, je taj što je zahtev Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) da se cenu vode koja važi za građanstvo izjednači sa onom koju plaćaju pravna lica.
Osnov tog zahteva jeste kredit EBRD od 18 miliona eura odobren Vodovodu 2005. godine za izgradnju gradskog prečistača, te je u ugovoru navedena i obaveza subotičkog vodovoda o postupnom nivelisanju cena.
“Ako u toj banci smatraju da su cene vode kod nas niske, onda moraju znati kolike su i plate”, kaže sagovornik sa početka Milan Popović, očigledno nespreman da prihvati tu vrstu argumntacije.
Nadležni odgovoravaju da je cilj poskupljenja i povećanje discipline u potrošnji vode, kao gotovo deficitarnog resursa modernog vremena.
Veće cene će doprineti manjoj potrošnji i uštedi vode u mreži od desetak odsto do kraja 2018, koja je označena kao krajnja vremenska granica za korekciju, to jest izjednačavanje cena. Shodno tome, od 1. decembra Subotičani će plaćati 112 dinara (oko 90 centi) kubik vode, a direktor Šugar Đerđ tvrdi da će i sa takvom cenom njihova usluga biti jedna od najjeftinijih u državi.
JKP Subotica trans, koji, kako tvrde korisnici njegovih usluga, ima jedan od najstarijih voznih parkova, svoju novu cenu za će povećati za 5,05 odsto. Zvanično je objašnjeno da je razlog za to pre svega povećanje cene goriva, koje je u odnosu na januar ove godine danas skuplje dvadesetak dinara.
I direktor Suboticatransa Aleksandar Aleksić kaže da je ovaj prevoznik sa sadašnjom cenom jedan od najjeftinijih gradskih prevoznika, te da ima prostora za povećanja.
ilustracija
Poseban problem se otvara ukoliko se postavi pitanje mogućnosti uticaj na odluke koje direktno pogađaju budžet građana, pogotovu pošto se radi o preduzećima koja su u poziciji monopola u određenim oblastima.
“Na žalost, ne postoji”, kaće Radomir Ćirilović iz Udruženja za zaštitu potrošača “Prosperitet”.
“Komunalne cene uređuje lokalna amouprava na osnovu Zakona o komunalnim delatnostima. Znači, dato je na volju svakoj lokalnoj samoupravi kako i na koji način će urediti komunalnu delatnost, i kada će povećati ili smanjiti cene komunalnih usluga. Naravno, gotovo se nije desilo da se te sene smanjuju. A na taj zakon se sve instance pozivaju, tako da se građani nemaju kome žaliti“, navodi Ćirilović.
Mišljenje ovog udruženja o najavljenim povećanjima komunalnih cena u Subotici je da su ona ipak neopravdana.
„Što se tiče toplane, tačno je da toplane u Srbiji kao osnovni energent koriste prirodni gas. Ali, tačno je i to da gas kao energent u ukupnoj ceni grejanja učestvuje samo sa 30 odsto. A šta je sa onih 70 odsto“, pita Ćirilović.
Pročitajte i ovo: Previsoka cena toplote
Nastavlja da se cena gasa formira prema kursu dolara i cene nafte na svetskom tržištu.
„Svedoci smo da je u zadnje tri-četiri godine mnogo puta pala cena nafte na svetskom tržištu, a da nikada nije smanjena cena grejanja zbog tih pojeftinjenja. Inače, nije tačno ni to da je u poslednje cene došlo do povećanja cene gasa, bar od strane Srbijagasa“, tvrdi Ćirilović.
Ni povećanje cene vode za više od 13 odsto, po njegovom mišljenju, nema realno opravdanje:
„Nebulozno je i nekorektno objašnjenje da se cena vode mora povećati zato što to nalaže banka. To je neistina. Ne može banka da nas uslovljava ovim ili onim. To znači da je reč o štetnom ugovoru. Pa najlakše je sve prevaliti na krajnjeg potrošača. Morala je lokalna samouprava da pronađe novac iz budžeta da obezbedi vraćanje tog kredita. Jer, praktično, mi smo već platitili taj prečistač kao poreski obvezinici koji punimo taj budžet.“
Iako cena goriva u Srbiji raste, neopravdano je nametati komunalna opterećenja građanima uz takva opravdanja, takođe tvrdi Ćirilović:
„Jeste da cena goriva raste, ali jedino u Srbiji. A ta cena kod nas i ne zavisi od cene goriva na svetskom tržištu, nego najviše od državnih zahvatanja: akciza, poreza i tako dalje.“
Pročitajte i ovo: Previsoki računi za grejanje ogorčili SubotičaneJedini razlog što se povećavaju cene komunalnih usluga je neracionalno poslovanje komunalnih preduzeća, što u krajnjem znači da lokalna samouprava ne funkcioniše na valjan način, uveren je Ćirilović:
„Što bi potrošače interesovao i što bi oni plaćali haosu javnim komunalnim preduzećima, preveliki broj zaposlenih u njima po stranačkim linijama, pitanje opravdanosti zaposlenosti?“
Treba podsetiti da su se tokom zime 2016. godine u Subotici građani pobunili zbog računa koje im je Toplana isporučila. Tada je i gradski ombudsman zatražio veštačenje obračuna potrošnje, jer je nemali broj potrošača dobio astronomske račune, pa su recimo za račune grejanja u dvosobnom stanu neki Subotičani dobijali iznose na naplatu i dvadesetak hiljada dinara (i u to vreme nešto više od sto evra).
Veštačenje, međutim, nije pronašlo nikakve anomalije u obračunima, a jedno od objašnjenja je bilo da se radi o energetski neefikasnim zgradama.
Da nezadovoljstvo uslugama Toplane postoji, pokazuje i to što je broj korisnika dajinskog grejanja, kojih je trenutno u Subotici nesto vise od deset hiljada, za poslednjih par godina, smanjen za više stotina domaćinstava koja su otkazala ugovore i prebacili se na druge vidove grejanja.