"Zaustaviti ludilo" – netipičan je naziv predizborne kampanje Kraljevčana organizovanih u grupu građana pod nazivom Lokalni front, kojom su stekli poverenje šest odsto birača na lokalnim aprilskim izborima 2016. godine, ušavši tako u gradsku skupštinu.
Nasuprot obećanjima o pompeznim, milionski vrednim projektima - obeležjima kampanje vladajućih struktura, pet odborničkih mesta osvojili su promovišući princip "vratiti čast politici", kako su ga sami definisali – nudeći rešenja za svakodnevne probleme građana na lokalu i predlažući rešenja za efikasniju javnu upravu. Da li takav, proaktivan pristup sa lokala, može generisati krupnije političke promene?
"Nas gledaju u gradu Kraljevu kao na neke ludake koji se bave pitanjem vazduha. To je izgradilo jednu od osnovnih krilatica kampanje koja se zvala ‘Zaustaviti ludilo’. Jer zaista imate ludilo s jedne strane u obećanju vlasti koja se gađa milijardama i kanalima do Soluna, a sa druge strane u opozicionom delu javlja se ekstremni fašizam i lokalni fašizam", opisuje trenutno stanje u Kraljevu Vladan Slavković, jedan od članova grupe građana Lokalni front, gradu u kome vlast čine Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije.
Empatija i solidarnost nekolicine prijatelja i poznanika ispoljena tokom majskih poplava 2014. inicirali su nastanak Lokalnog fronta koji je, kako sami članovi navode, postao grupa za pritisak podjednako kritička naspram preuveličane moći vlasti i onemoćale opozicije. Usledio je i totalno neplanirani ulazak u politiku, kaže Predrag Voštinić član Lokalnog fronta.
"Mi smo videli da svom gradu možemo da ponudimo neku vrstu iskustva, nekakvog znanja, koje je na lokalnom nivou u Kraljevu neprepoznatljivo u lokalnim javnim institucijama, a naročito daleko od ovih stručnih. Mi smo tek tada shvatili da se bavimo politikom bez obzira što nam to nije bila namera. Nego sopstvenim gradom i da ga ne damo nikome. Zato je to i dan danas nepokoreni grad, iako imamo svega šest odsto svojih odbornika", objašnjava Voštinić.
Područje Kraljeva i okoline, jednog od industrijskih centara bivše Jugoslavije, danas sa posrnulim "Magnohromom" i Fabrikom vagona, deli sudbinu područja u kojima građani teško žive. Stvari dodatno komplikuje činjenica da je Kraljevo pre sedam godina pogodio razorni zemljotres koji je iza sebe ostavio brojne posledice.
Vladimir Marović, profesor filozofije u Kraljevu i takođe jedan od članova Lokalnog fronta, upozorava na nedostatak kako elementarnog, tako i bilo kakve perspektive.
"Prodaja hleba u maloprodajnim objektima u našem gradu u danu isplate penzija se udvostručuje u odnosu na ostale dane. Svake godine, dobijam 220 jednakih odgovora na nivou generacije: ono što je petogodišnji cilj mojih učenika je da nakon mature upišu fakultet i diplomiraju. I ne napuste Kraljevo i presele se u neki drugi grad, već ovu zemlju u kojoj ne vide sebe", kaže Vladimir Marović. Grupa građana Lokalni front deo je šireg korpusa srodnih organizacija koje su prošle jeseni u Nišu artikulisane u Građanski front Srbije. Osim njih članovi su i Udruženje predsednika skupština stanara iz Niša (UPSS), Biro za društvena istraživanja iz Beograda, Pokret Podrži RTV iz Novog Sada, Liga Roma, Multietnički centar za razvoj regije Dunav 21 iz Bora i Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd iz Beograda.
"Građani polako boreći se za svoje konkretne interese: smanjenje troškova električne energije, vodovoda, grejanja, pojačavaju kontrolu nad radom lokalnih vlasti i polako kandiduju temu nužne transparentnosti procesa odlučivanja. I zato mislim da je reč o veoma značajnom signalu, pre svega zbog višedecenijske dominacije, partijskog imperijalizma", smatra Jovan Komšić, politikolog i profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Profesor Komšić međutim upozorava da, prema njegovom mišljenju, takvim inicijativama i pokretima za nekakvu krupniju, temeljniju i dugoročniju promenu treba podrška ili saradnja sa političkim centrima moći.
"Mora doći do političkog pregrupisavanja i eventualnog nastanka novih aktera na nacionalnoj političkoj sceni da bi u politikama više mogla da se implementira i struktura regionalnih i lokalnih interesa. Sa ovim akterima civilnog tipa. I ne samo civilno-građanskog već i lokalno političkog. Jer, čim izađu na izbore oni više nisu klasični građanski subjekti i nevladine organizacije", smatra Jovan Komšić.
Sudeći prema tumačenjima članova Lokalnog fronta – za njih je malo verovatan ovakav razvoj situacije. Vladan Slavković kaže da od paktova sa strankama nema ništa.
"Stranke u Kraljevu su, verujte mi, možda i nešto najgore što postoji u Srbiji. Istražili smo naše fokus grupe, naše mnjenje i nešto što se zaista tiče svih nas. I uz svu šalu, zaista nemamo drugi izbor osim da se hvatamo za slamku, a ona je nenormalan rad u naredne dve godine", kaže Slavković.
Na tragu stava svog kolege Predrag Voštinić ustvrđuje da su u trenutnoj političkoj konstelaciji jedino sa lokala moguće krupnije političke promene.
"Ukoliko postoje ljudi koji su svesni lokalnih potreba i svesni istih potreba na drugom, geografski različitom mestu, tada postoji potreba za povezivanjem sa onima sa kojima imate isti problem. U postojećem političkom sistemu potcenili smo ulogu lokalnih samouprava. Vrlo široka autonomija ovlašćenja. Mi ta prava ne crpimo jer smo ih prenosili sve centralnije ka institucijama državnih vlasti. A potom i na jednog čoveka, što smo učinili u poslednjih nekoliko godina", zaključuje Voštinić.
Izazov koji je kraljevački Lokalni front prebrodio prošlog aprila, na proleće će imati pokreti i organizacije koje najavljuju učešće na beogradskim izborima. Izbori u glavnom gradu Srbije biće prvi test za vladajuće snage nakog trijumfa njihovog lidera Aleksandra Vučića na majskim predsedničkim izborima.
Facebook Forum