Posle 18 godina, Vojvodina je dobila novi, najviši pravni akt pokrajine.Međutim, ovom značajnom činu nisu prisustvovali najviši srpski državni funkcioneri, iako su bili pozvani.
Iako svoj nedolazak pravdaju drugim obavezama, stiče se utisak da nisu, baš, želeli da se odreknu političkih poena u delu populacije koja Stutut Vojvodine doživljava kao separatistički akt.
"Dobro je da se proglašava Statut Vojvodine i dobro je da smo prošli čitavu proceduru. Imali smo ozbiljne diskusije o Statutu Vojvodine i moj stav je više nego jasan na tu temu. Sve odluke, svi akti, svi zakoni i sve što se donosi u Srbiji mora da bude, pre svega, postavljeno u svrhu očuvanja integriteta naše zemlje”, poručio je predsednik države Boris Tadić, ali ne iz vojvođanskog Parlamenta gde bi, po logici stvari i po funkciji, trebalo da prisutvuje, već sa jedne druge svečanosti - otvaranja vizitorskog centra '''Carska palata'' u Sremskoj Mitrovici.
Gust program posete ovom gradu i obližnjim mestima – selu Laćarak, gde nadgleda radove na dve centralne ulice, a potom i šetnja Šidom i obilazak likovne galerije “Sava Šumanović”, sprečili su, tako, predsednika da se, zajedno sa ubedljivom većinom vojvođanskih poslanika raduje proglašenju navišeg pravnog akta Pokrajine.
“Kao što vidite, svi imaju strašno puno obaveza”, objašnjava Nada Kolundžija iz Tadićeve Demokratske stranke, koja je, takođe, imala želju da putuje u Novi Sad.
“Nažalost, ni ja neću moći otići tamo, iako bih volela. Prosto, zbog drugih obaveza neću stići da odem na svečano proglašenje. Mislim da nam to niko neće zameriti”, rekla je ona.
NEUPUĆENI
Svečanom proglašenju Statuta nisu prisustvovali ni pozvani premijer Mirko Cvetković, kao ni predsednica Parlamenta Slavica Đukić Dejanović.
Pre početka sednice, u kabinetu predsednice nam je rečeno:
“Ne, ne. Ona mora da bude na sednici ( u Beogradu).”
RFE: A da li znate, da li neko iz Republike ide?
“Stvarno ne znam”.
A šef poslaničke grupe DS-a u vojvođanskom parlamentu Dragoslav Petrović bio je siguran da gosti iz Beograda stižu.
„U svakom slučaju će biti predsednica Republičkog parlamenta. Postoji i mogućnost da se u jednom delu priključi i predsednik Republike.“
RFE: Mi smo dobili informaciju u njenom kabinetu, da ona danas neće moći da dođe?
„Onda vi imate više informacija od mene. U petak je potvrdila da dolazi.“
Iako nisu bili o tome obavešteni, domaćini su, ipak, imali razumevanja za nedolazak najavljenih funkcionera.
„Za nas u Vojvodini, ovo je najvažniji trenutak, ali verovatno, državni funcioneri su imali preće i ozbiljnije poslove od ovog“, kaže Šandor Egereši, predsednik vojvođanskog Parlamenta:
NEPOTREBNA SPORENJA
Aleksandar Popov, iz novosadskog Centra za regionalizam, u ovom nedolasku, posebno predsednika države, vidi druge razloge.
„Ja mislim da je, jednostavno, u pitanju nečista savest, zbog čega se nije pojavio u Skupštini Vojvodine na svečanom proglašenju Statuta, gde bi po pravilu, prosto, bilo nezamislivo da tome ne prisustvuje šef države, jer je to najviši akt jedne pokrajine. Ustvari, sad jedine pokrajine nad kojom Srbija ima kontrolu“, objašnjava Popov i dodaje:
„Dakle, sigurno je da je to značajnije od posete nekim sremskim gradovima i šetnje ulicama, gde se može ubrati poneki poen. Ali nije predizborana kampanja, pa onda ni to nije potrebno. Po mom mišljenu, svakako bi bilo daleko, daleko bolje da je on danas bio u Novom Sadu i da je bio u Skupštini Vojvodine.“
Po mišljenju Čedomira Jovanovića, lidera Liberalno-demokratske partije, iza ovakvih postupaka se krije nedovoljno jasan stav prema pitanju regionalizacije i decentralizacije Srbije.
„Otpori koji u Srbiji postoje prema ideji decantralizacije, odnosno regionalizacije, otpori koji su izbili u prvi plan kroz izradu vojvođanskog Statuta, govore zapravo o tim dubokim deformacijama unutar našeg društva, koje je talac politike prošlosti koja Srbiji oduzima pravo na unutrašnje reforme i na suštinsku transformaciju. Bez obzira da li pričamo o Statutu, o evropskim vrednostima, da li pričamo o modernoj ekonomiji ili o paradi ponosa, mi se, u svakom slučaju, suočavamo sa poražavajućom istinom koja Srbiju opisuje kao zemlju u kojoj je moguće promeniti vlast, ali zemlju u kojoj se jako teško menjaju unutrašnji odnosi“, smatra Jovanović.
Aleksandar Popov je ubeđen da je u pitanju prikreveni osećaj krivice, zbog činjenice da je na celokupnu priču o potvrdi Statuta Vojvodine, nepotrebno, potrošeno više od godinu dana.
„Nepotrebno je bilo, baš zbog ponašanja glavnih aktera u toj celoj stvari - a to su predstavnici vladajuće koalicije, da dođe do velikih sporenja oko toga da li je Statut u skladu s Ustavom, da li je on separatistički, da li stvara državu u državi... To je onda, naravno, proizvelo veliku zabunu u javnosti oko toga šta stvarno piše u tom Statutu, a drugo – dalo je municiju predstavnicima radikalsko-nardonjačko-naprednjačke opozicije da u Skupštini Srbije naprave onakav cirkus, kakav smo imali priliku, pre par nedelja, da gledamo“, zaključuje Popov.
Iako svoj nedolazak pravdaju drugim obavezama, stiče se utisak da nisu, baš, želeli da se odreknu političkih poena u delu populacije koja Stutut Vojvodine doživljava kao separatistički akt.
"Dobro je da se proglašava Statut Vojvodine i dobro je da smo prošli čitavu proceduru. Imali smo ozbiljne diskusije o Statutu Vojvodine i moj stav je više nego jasan na tu temu. Sve odluke, svi akti, svi zakoni i sve što se donosi u Srbiji mora da bude, pre svega, postavljeno u svrhu očuvanja integriteta naše zemlje”, poručio je predsednik države Boris Tadić, ali ne iz vojvođanskog Parlamenta gde bi, po logici stvari i po funkciji, trebalo da prisutvuje, već sa jedne druge svečanosti - otvaranja vizitorskog centra '''Carska palata'' u Sremskoj Mitrovici.
Gust program posete ovom gradu i obližnjim mestima – selu Laćarak, gde nadgleda radove na dve centralne ulice, a potom i šetnja Šidom i obilazak likovne galerije “Sava Šumanović”, sprečili su, tako, predsednika da se, zajedno sa ubedljivom većinom vojvođanskih poslanika raduje proglašenju navišeg pravnog akta Pokrajine.
“Kao što vidite, svi imaju strašno puno obaveza”, objašnjava Nada Kolundžija iz Tadićeve Demokratske stranke, koja je, takođe, imala želju da putuje u Novi Sad.
“Nažalost, ni ja neću moći otići tamo, iako bih volela. Prosto, zbog drugih obaveza neću stići da odem na svečano proglašenje. Mislim da nam to niko neće zameriti”, rekla je ona.
NEUPUĆENI
Svečanom proglašenju Statuta nisu prisustvovali ni pozvani premijer Mirko Cvetković, kao ni predsednica Parlamenta Slavica Đukić Dejanović.
Pre početka sednice, u kabinetu predsednice nam je rečeno:
“Ne, ne. Ona mora da bude na sednici ( u Beogradu).”
RFE: A da li znate, da li neko iz Republike ide?
“Stvarno ne znam”.
A šef poslaničke grupe DS-a u vojvođanskom parlamentu Dragoslav Petrović bio je siguran da gosti iz Beograda stižu.
„U svakom slučaju će biti predsednica Republičkog parlamenta. Postoji i mogućnost da se u jednom delu priključi i predsednik Republike.“
RFE: Mi smo dobili informaciju u njenom kabinetu, da ona danas neće moći da dođe?
„Onda vi imate više informacija od mene. U petak je potvrdila da dolazi.“
Iako nisu bili o tome obavešteni, domaćini su, ipak, imali razumevanja za nedolazak najavljenih funkcionera.
„Za nas u Vojvodini, ovo je najvažniji trenutak, ali verovatno, državni funcioneri su imali preće i ozbiljnije poslove od ovog“, kaže Šandor Egereši, predsednik vojvođanskog Parlamenta:
NEPOTREBNA SPORENJA
Aleksandar Popov, iz novosadskog Centra za regionalizam, u ovom nedolasku, posebno predsednika države, vidi druge razloge.
„Ja mislim da je, jednostavno, u pitanju nečista savest, zbog čega se nije pojavio u Skupštini Vojvodine na svečanom proglašenju Statuta, gde bi po pravilu, prosto, bilo nezamislivo da tome ne prisustvuje šef države, jer je to najviši akt jedne pokrajine. Ustvari, sad jedine pokrajine nad kojom Srbija ima kontrolu“, objašnjava Popov i dodaje:
„Dakle, sigurno je da je to značajnije od posete nekim sremskim gradovima i šetnje ulicama, gde se može ubrati poneki poen. Ali nije predizborana kampanja, pa onda ni to nije potrebno. Po mom mišljenu, svakako bi bilo daleko, daleko bolje da je on danas bio u Novom Sadu i da je bio u Skupštini Vojvodine.“
Po mišljenju Čedomira Jovanovića, lidera Liberalno-demokratske partije, iza ovakvih postupaka se krije nedovoljno jasan stav prema pitanju regionalizacije i decentralizacije Srbije.
„Otpori koji u Srbiji postoje prema ideji decantralizacije, odnosno regionalizacije, otpori koji su izbili u prvi plan kroz izradu vojvođanskog Statuta, govore zapravo o tim dubokim deformacijama unutar našeg društva, koje je talac politike prošlosti koja Srbiji oduzima pravo na unutrašnje reforme i na suštinsku transformaciju. Bez obzira da li pričamo o Statutu, o evropskim vrednostima, da li pričamo o modernoj ekonomiji ili o paradi ponosa, mi se, u svakom slučaju, suočavamo sa poražavajućom istinom koja Srbiju opisuje kao zemlju u kojoj je moguće promeniti vlast, ali zemlju u kojoj se jako teško menjaju unutrašnji odnosi“, smatra Jovanović.
Aleksandar Popov je ubeđen da je u pitanju prikreveni osećaj krivice, zbog činjenice da je na celokupnu priču o potvrdi Statuta Vojvodine, nepotrebno, potrošeno više od godinu dana.
„Nepotrebno je bilo, baš zbog ponašanja glavnih aktera u toj celoj stvari - a to su predstavnici vladajuće koalicije, da dođe do velikih sporenja oko toga da li je Statut u skladu s Ustavom, da li je on separatistički, da li stvara državu u državi... To je onda, naravno, proizvelo veliku zabunu u javnosti oko toga šta stvarno piše u tom Statutu, a drugo – dalo je municiju predstavnicima radikalsko-nardonjačko-naprednjačke opozicije da u Skupštini Srbije naprave onakav cirkus, kakav smo imali priliku, pre par nedelja, da gledamo“, zaključuje Popov.