Dostupni linkovi

Strah od decentralizacije


Foto: Vesna Anđić
Foto: Vesna Anđić

Skupštinska rasprava o vojvodjanskom Statutu i prenosu nadležnosti pokazala da u Srbiji postoji veliki strah od decentralizacije i regionalizacije.

Kada im reči nisu bile dovoljne da objasne “pogubnost” usvajanja Statuta Vojvodine i Zakona o prenosu nadležnosti na Vojvodinu u žestokoj parlamentarnoj raspravi protivnici ovih akata potegli su čak i jednu cipelu.

Poslanica Srpske radikalne stranke Gordana Pop Lazić skinula je cipelu i bacila je u pravcu stola predsedavajuće, Gordane Čomić nakon što je ova oduzela reč zameniku šefa poslaničke grupe SRS Aleksandru Martinoviću.



"SRS se ne slaže sa nasilnim pokušajem donošenja protivustavnog statuta Vojvodine i zakona o utvrdjivanju nadležnosti Vojvodine. Ništa ne radim instiktivno, sve radim sa namerom", objasnila je Pop Lazićeva.

“Ovo je bio jedan benigni i simboličan način. Želela sam da pošaljem poruku celokupnoj srpskoj javnosti da se mi srpski radikali ne slažemo sa ovakvim nipodaštavanjem parlamenta, sa ovakvim načinom rada, sa nemogućnošću da govorimo”, rekla je poslanica SRS-a.


Manipulacija stranaka desnice


Za vladajuću koaliciju, koja stoji iza ovih zakonskih predloga, upotreba cipele u debati je, kako kaže Nada Kolundžija, šefica poslaničke grupe Demokratske stranke, “nedvosmislen dokaz nemoći da se pronadju argumenti za jedan stav koji ne može da se brani.”

Nada Kolundžija: Dokaz nemoći da se pronađu argumenti

Za tvrdnje o separatističkim težnjama u zahtevima za većom autonomijom Vojvodine čini se da su ipak potrebniji ozbiljniji argumenti od jedne cipele.

Publicista iz Novog Sada i zagovornik autonomije Dimitrije Boarov o tome ima li separtističku težnji u Vojvodini kaže da je to prosto jedna ludorija, jedna izmišljotina stranaka desnice, da koristeći taj politički naboj, koji je stvoren na secesiji Kosova, da povrate tu energiju na pitanju Vojvodine.

„Što je potpuno jedna providna manipulacija jer u Vojvodini blizu 70 odsto stanovnika su Srbi, i Vojvodina od kako je u južnoslovenskoj državi od 1918. godine imala je nekad snažniju, nekad potpuno slabu, težnju ka autonomiji ali nikad ka secesiji”,
zaključuje Boarov.

Obrazlažući Zakon o prenosu nadležnosti Vojvodini premijer je tvrdio da je reč o procesu decentralizacije bez elemenata državnosti.


Gde su ti separatisti?


Medjutim, istoričar Čedomir Antić tvdi da vlasti u Srbiji nikada nisu na pravi način započele decentralizaciju i da stvaranje Autonomne pokrajine Vojvodine nema veze sa decentralizacijom:

Čedomir Antić: Stvaranje AP Vojfodine nema veze sa decentralizacijom
„Uspostavljanje jedne nove državne elite, i jednog novog državnog programa sa potpunom težnjom da se stvori jedna visoko centralizovana paradržavna tvorevina sa centrom u Novom Sadu, naravno da budi strah velike većine gradjana Srbije. Medjutim, postoji tu nešto drugo, pošto se u Vojvodini srpski narod ne oseća ugroženim logično je da elita svakog malo većeg grada u Srbiji teži da uzme deo nadležnosti Beograda.”

U skupštinskoj raspravi zagovornici širih ovlašćenja Vojvodine često su se pozivali na iskustva Nemačke koja se smatra pravim primerom regionalizma. Rüdiger Rossig, istoričar za Balkan iz Berlina i urednik mesečnika The German times kaže za naš program da iskustva Nemačke sa pozitivne strane govore da regionalizacija može da dovodi investicije tamo gde su potrebne a da je negativni učinak regionalizacije da ona može da znači da se stvara jedna regionalna politička klasa kojoj je važniji njen regionalni interes nego zajednički.

Na kritike da se u Vojvodini stvara prikrivena država Vojvodjani odgovaraju da Statut i Zakon o prenosu nadležnosti ne konstituišu ikakvu ozbiljnu autonomiju. A Nenad Čanak, lider Lige socijademokrata Vojvodine je u dvodnevnoj skupštinskoj raspravi poručio:

“Ukoliko postoji bilo ko ko je separatista zašto još niko nije uhapšen?”


I naš sagovornik iz Berlina Rüdiger Rossig, kaže da protivnici prenosa ovlašćenja na Vojvodinu na taj proces gledaju iz persektive rasada SFRJ:

“I iz te perspektive u stvari je dosta razumljivo da se protive regionalizaciji. Sa druge strane, ja ne mislim da regionalizacija mora da vodi do konflikta ili do države u državi nego da može da vodi do bolje državne administracije. Normalno da lokalni političar u Kikindi, Somboru, Novom Sadu ili Pančevu bolje zna probleme u Kikindi, Novom Sadu ili Pančevu nego čovek koji sedi u Beogradu, Nišu ili Leskovcu.”

XS
SM
MD
LG