Izveštaj o trgovini ljudima: Srbija nazadovala, Crna Gora i Kosovo na istom

Izveštaj je predstavio državni sekretar Entoni Blinken

Srbija je nazadovala, dok su Crna Gora i Kosovo zadržale istu poziciju, konstatovano je u godišnjem izveštaju Stejt departmenta o trgovini ljudima u svetu, koji je u američkoj prestonici predstavio državni sekretar Entoni Blinken.

Srbija je ostala u kategoriji dva, ali je u toj državi potrebno dodatno pratiti situaciju, navedeno je u dokumentu. Razlog za to, kako je precizirano, bio je slučaj sa 500 vijetnamskih radnika koji su - navodi Stejt department, bili prisiljeni da rade u fabrici kod Zrenjanina koja je u kineskom vlasništvu, piše Glas Amerike.

"Vlada nije u potpunosti zaštitila žrtve ili istražila verodostojne navode da je oko 500 vijetnamskih radnika bilo podvrgnuto prisilnom radu u fabrici koja je u vlasništvu Narodne Republike Kine", piše u tekstu kojim se aludira na radnike angažovane tokom izgradnji fabrike automobilskih guma Linglong tajers nadomak vojvođanskog grada Zrenjanina. Za to je javnost Srbije saznala od nevladinih organizacija i nezavisnih medija.

Prema verodostojnim tvrdnjama vijetnamski radnici suočavaju se sa prinudnim radom na gradilištu fabrike za proizvodnju guma u vlasništvu Narodne Republike Kine u Zrenjaninu -
ukazano je u izveštaju Stejt departmenta

"Prema verodostojnim tvrdnjama vijetnamski radnici suočavaju se sa prinudnim radom na gradilištu fabrike za proizvodnju guma u vlasništvu Narodne Republike Kine u Zrenjaninu", ukazano je u izveštaju Stejt departmenta - uz napomenu da su agencije za zapošljavanje u Vijetnamu organizovale prevoz, vize i smeštaj - što su naplaćivale između 2.000 i 4.000 dolara.

"Marta 2021. oko 500 vijetnamskih radnika u Srbiju je došlo očekujući da će raditi u fabrici za proizvodnju avionskih delova i za to biti plaćeni 775 evra, odnosno 800 dolara mesečno. Lokalne nevladine organizacije i mediji izvestili su o naznakama da su od novembra 2021. podvrgnuti prisilnom radu – tako što su im oduzimani pasoši, ograničavano kretanje i komunikacija", precizirano je u tekstu.

Takođe, ukazano je da je vijetnamskim radnicima, kao mera pritiska, nije isplaćivana zarada, kao i da su bili prisiljavani na prekovremeni rad.

"Smeštaj u kom su boravili bio je neadekvatan i često nisu imali dovoljno hrane. Vlada Srbije nije u potpunosti istražila verodostojne navode o prisilnom radu i umesto toga tvrdi da vijetnamski radnici nisu bili žrtve trgovine ljudima", precizira američki Sekretarijat za spoljne poslove u tekstu izveštaja.

Pročitajte i ovo: Borba vijetnamskih radnika za bolje uslove u Srbiji. Šta se zna?

U generalnoj oceni učinka Srbije navedeno je da njena vlada u potpunosti ne ispunjava minimalne standarde za eliminaciju trgovine ljudima ali, kako je navedeno, ulaže značajne napore da to učini.

"Vlada nije iskazala snažnije napore u borbi protiv trgovine ljudima u odnosu na prethodni izveštaj – uzimajući u obzir i poteškoće uzrokovane pandemijom koronavirusa. Nedovoljno napora uloženo je u identifikovanje žrtava, kao i primenu standarda za to", navedeno je u tekstu - uz napomenu da je bilo poteškoća i u specijalizovanim ustanovama za zbrinjavanje oštećenih.

"Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima nedostajalo je osoblja, sposobnosti i resursa neophodnih za adekvatno zbrinjavanje žrtava i obezbeđivanje smeštaja za njih. Savet za borbu protiv trafikinga se nije sastajao, a Vlada Srbije nije usvojila Nacionalni akcioni plan za 2021. i 2022. godinu", istaknuto je u izveštaju.

Među iskoracima pobrojani su napori u istragama.

"Ti napori uključivali su istragu više osumnjičenih, kao i reviziju indikatora koji služe za identifikovanje žrtava trgovine ljudima među školskom decom. Vlasti Srbije povećale su novčanu sumu koju izdvajaju za Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima. To telo sklopilo je sporazume sa kompanijama koje obezbeđuju hranu, sredstva za higijenu i druge vrste donacija za žrtve. Vlada je oformila koordinaciono telo za podršku žrtvama tokom postupka protiv osumnjičenih zbog trgovine ljudima, kao i četiri radne grupe zadužene za borbu protiv trgovine ljudima, dok je zaštitnika građana imenovala na funkciju izvestioca za trgovinu ljudima", neki su od zaključaka u tekstu.

Pročitajte i ovo: Stejt department o trafikingu: Države Balkana ne ispunjavaju standarde

Kao preporuke u borbi protiv trgovine ljudima navedeno je preduzimanje istraga, krivičnog gonjenja i kažnjavanja trgovaca ljudima, kao i zvaničnika koji su povezani sa time. Deo njih odnosi se i na slučaj vijetnamskih radnika i više drugih oblasti.

"U potpunosti istražiti navode o prisilnom radu u fabrici za proizvodnju guma u vlasništvu Narodne Republike Kine. Pomoći i zaštiti vijetnamskim radnicima. Povećati napore u identifikovanju žrtava, uključujući i migrante bez dokumenata, osobe koje se bave prostitucijom, izbeglice, tražioce azila i decu bez pratnje koja prosjače. Dodeliti dovoljno resursa koji će Centru za zaštita žrtava trgovine ljudima omogućiti identifikovanje žrtava, osnažiti napore za njihovu zaštitu i otvoriti sklonište za žrtve trafikinga. Obezbediti adekvatna novčana sredstva nevladinim organizacijama koje pružaju podršku žrtvama trafikinga", sugeriše, između ostalog, Stejt department.

Žene krijumčari koriste kao seksualno roblje u Srbiji, ali se one krijumčare i širom Evrope, posebno u Austriju, Nemačku, Italiju i Tursku. Muškarci iz Srbije se koriste kao radna snaga, posebno u sektoru građevinarstva, u evropskim zemljama i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

U izveštaju se podseća da podaci prikupljeni tokom poslednjih pet godina ukazuju da su žrtve trafikinga u Srbiji žene koje krijumčari koriste kao seksualno roblje u zemlji, ali se one krijumčare i širom Evrope, posebno u Austriju, Nemačku, Italiju i Tursku. Muškarci iz Srbije se koriste kao radna snaga, posebno u sektoru građevinarstva, u evropskim zemljama (uključujući Austriju, Belgiju, Hrvatsku, Francusku, Nemačku, Italiju, Luksemburg, Crnu Goru, Rusiju i Švajcarsku) i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Krijumčari eksploatišu i decu iz Srbije, posebno Rome, kao seksualno roblje ili neplaćene radnike, a primoravaju ih i da prose i bave se sitnim kriminalom. Strane žrtve identifikovane u Srbiji potiču iz Albanije, Kameruna, Hrvatske Danske, Nemačke, Malija, Nigerije, Severne Makedonije i Pakistana.

Crna Gora u istoj grupi sa Srbijom

Crna Gora pripada zemljama druge grupe - što je potvrda njenog rangiranja prema izveštaju iz 2021. U tekstu je navedeno da Vlada Crne Gore ne ispunjava u potpunosti minimalne standarde za eliminaciju trgovine ljudima, ali ulaže značajne napore da to učini. Konstatovano je i da je pandemija kovida otežala nastojanja u borbi suzbijanja trgovine ljudima.

"Vlada je usvojila Nacionalni akcioni plan za 2021. i koordinaciona tela sastajala su se redovno. Međutim, Vlada nije ispunila minimalne standarde u nekoliko ključnih oblasti. Istražen je manji broj slučajeva i procesuirano manje osumnjičenih za trafiking. Smanjeni su napori za zaštitu žrtava, uključujući i izdvajanje manje resursa za sklonište žrtava trgovine ljudima koje vodi nevladina organizacija. Identifikovan je manji broj žrtava i nedovoljno je napora za pronalaženje žrtava među tražiocima azila, migrantima, i sezonskim radnicima", precizirano je u tekstu - u kom je ukazano i na napredak u pojedinim oblastima.

"Napori crnogorskih vlasti ogledali su se u obezbeđivanju sveobuhvatne obuke o identifikovanju žrtava i pomoći službenicima zaduženim za to. Prilagođavane su procedure za borbu protiv trgovine ljudima u skloništima kako bi se ublažilo širenje pandemije korona virusa", navodi Stejt department.

Među preporukama su sugerisane istrage, krivično gonjenje i kažnjavanje trgovca ljudima prema krivičnom zakonu, kao i osnaživanje napora za identifikovanje žrtava trgovine ljudima.

Pročitajte i ovo: Elitna prostitucija u Crnoj Gori, klijenti i političari i kriminalci

"Među pojedincima u industriji seksa, migrantskoj populaciji, azila, izbeglicama i sezonskim radnicima. Obezbediti dovoljno sredstava za sklonište žrtava trgovine ljudima, a žrtvama zaštitu privatnosti, kao i pridržavanje standarda zaštite žrtava. Sudijama, tužiocima i drugim organima za primenu zakona potrebno je obezbediti savremenu obuku", navedeno je, između ostalog, u preporukama koje se odnose na Crnu Goru.

U izveštaju se navodi da su krijumčari u Crnoj Gori uglavnom muškarci od 25 do 49 godina, koji su pripadnici organizovanih kriminalnih grupa aktivnih na Zapadnom Balkanu. Žrtve trgovine ljudima su uglavnom žene i devojčice iz Crne Gore, susednih zemalja i u manjem obimu iz istočno-evropskih država.

Krijumčari koriste žrtve u ugostiteljstvu, uključujući barove, restorane, noćne klubove i kafiće. Deca, naročito Romi, Aškalije i Egipćani, prinuđena su da prosjače, a mlade Romkinje se prinuđene na brakove i prisilni rad u romskim zajednicama u Crnoj Gori, kao i u manjem obimu u Albaniji, Nemačkoj i na Kosovu. Migranti iz susednih zemalja su potencijalne žrtve prisilnog rada, naročito tokom letnje turističke sezone, naglašava se u izveštaju Stejt departmenta.​

Kosovo rame uz rame Crnoj Gori

Kosovo takođe spada u drugi nivo kategorizacije izveštaja Stejt departmenta. Kako je precizirano, nazadovanje je primećeno u nekoliko oblasti.

"Nastavljeno je sa izricanjem blagih kazni osuđenicima za trafiking. Vlada nije usvojila Nacionalnu strategiju i akcioni plan za borbu protiv trgovine ljudima u periodu 2020-2024. Policija je nastavila da klasifikuje prisilno prosjačenje dece kao roditeljsko zanemarivanje ili zlostavljanje, a ne kao trgovinu ljudima. Zbog neadekvatnih postupaka identifikovanja osoba koje su prisilno prosjačile vlasti su verovatno deportovale pojedine neidentifikovane žrtve trgovine ljudima", što su između ostalog, razlozi zbog kojih Kosovo - prema tumačenju američkog Stejt departmenta, ne ispunjava u potpunosti minimalne standarde za eliminaciju trgovine ljudima.

Ipak, ukazano je da ulaže značajne napore u odnosu na prošlogodišnji izveštaj i imajući u vidu pandemiju kovida.

"Napori su podrazumevali krivično gonjenje i presude protiv više osumnjičenih trgovaca ljudima i identifikaciju više žrtava. Kosovsko državno tužilaštvo osnovalo je timove za bolju koordinaciju slučajeva trgovine ljudima u tri regiona. Izdvajaju se veća sredstva za skloništa koje vode nevladine organizacije. Kosovske vlasti organizovale su kampanje podizanja svesti, dok su se koordinaciona tela susretala i objavljivala tromesečne izveštaje", navedeno je u tekstu.

Pročitajte i ovo: 'Dani užasa, izolacije i beznađa': Ispovest žrtve trgovine ljudima

Kao i u vezi sa prethodne dve balkanske zemlje, među preporukama datim Kosovu nalaze se istraga, gonjenje i kažnjavanje odgovornih za trgovinu ljudima u skladu sa propisanim kaznama.

"Pojačati napore na identifikaciji i pomoći deci eksploatisanoj prisilnim prosjačenjem. Usvojiti, obezbediti resurse i primeniti Nacionalni plan protiv trafikinga 2020-2024. Nastaviti savremen obuke sudija, tužilaca i organa za sprovođenje zakona o trgovini ljudima, kao i osnažiti zaštitu poverljivosti podataka o žrtvama", precizirano je, između ostalog, u tekstu.

Kako se navodi, u proteklih pet godina, trgovci ljudima eksploatišu domaće i strane žrtve na Kosovu, a trgovci ljudima isto čine žrtvama sa Kosova u inostranstvu. Kriminalne mreže interno eksploatišu žrtve u seksualnoj trgovini.

"Brojne žrtve seksualne trgovine na Kosovu su tamošnje devojke, mada trgovci prisilno dovode žene iz Albanije, Moldavije, Crne Gore, Rumunije, Srbije, i drugih država. Žene se regrutuju lažnim pričama o braku ili zaposlenju kao plesačice i pevačice, a žrtve se onda primoravaju na seksualnu trgovinu u privatnim kućama i apartmanima, noćnim klubovima i salonima za masažu", navodi se u izveštaju.

Ukazano je i da su deca sa Kosova, Albanije i drugih susednih zemalja prisiljena da prose.

"Marginalizovani Romi, Aškalije i Egipćani, posebno deca, izložena su prisilnom prosjačenju i trgovini koju često čine njihovi roditelji ili rođaci. LGBTQI+ osobe, migranti, tražioci azila i izbeglice takođe su izloženi većem riziku trgovine ljudima", neki su od zaključaka teksta u odeljku o Kosovu.

Izvještaj Stejt departmenta o trgovini ljudima jedan je od najsveobuhvatnijih izvora informacija o borbi protiv trgovine ljudima koju sprovode vlade širom sveta.

Prvi dokument objavljen je 2001. godine.