Članovi Programske komisije Beograda za uređenje prostora Starog sajmišta, na kome je bio nacistički logor za istrebljenje Jevreja, dobili su pre nedelju dana od Vlade Srbije Predlog zakona o Ustanovi Spomen žrtve u čijem pisanju nisu učestvovali.
Na taj dokument, u koji je RSE imao uvid, Helsinški odbor za ljudska prava za Srbiju reagovao je saopštenjem u kome se navodi da Predlog zakona “nije u skladu sa istorijskim činjenicama, da relativizuje istrebljenje Jevreja tokom Drugog svetskog rata i da je u funkciji dnevnopoličkih potreba vlasti".
Svoje primedbe priprema i jevrejska zajednica.
Zakonskim predlogom se utvđuje izgradnja memorijalnog centra na mestu nacističkog logora Staro sajmište u Novom Beogradu, mestu gde su tokom trajanja holokausta ili, rečeno nacističkim jezikom, „konačnog rešenja jevrejskog pitanja u Srbiji“, stradali svi Jevreji, žene, deca, muškarci, koji su većinom živeli u Beogradu, kao i jedan broj Roma.
Nakon toga na istom mestu fomiran je drugi logor zamišljen kao tranzicioni centar odakle su logoraši, većinom Srbi antifašisti, upućivani u radne logore širom okupirane Evrope.
Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora, kaže da predloženi zakon zamagljuje istorijske činjenice:
“Ovaj zakon je falsifikat i u kontinuitetu sa revizijom istorije i isticanja Srba kao apsolutnih žrtava, uz marginalizaciju činjenica da je Sajmište bilo simbol holokausta nad Jevrejima u Srbiji. I drugo, falsifikat je pošto je to pripisano Nezavisnoj državi Hrvatskoj (NDH). Logor jeste formalno bio na teritoriji NDH, međutim, logor je bio pod kontrolom okupatora i kvinsliške vlade Milana Nedića u Srbiji. To se potpuno zanemaruje i Srbija se amnestira od odgovornosti.”
Niko iz jevrejske zajednice nije bio uključen u pisanje zakona
Haris Daič, istoričar i potpredsednik Jevrejske opštine Beograda, bio je član Komisije koja je formirana sa zadatkom pripreme Memorijala na Starom sajmištu, u okviru čega je pripremala i tekst zakonskog predloga.
Niko iz jevrejske zajednice nije bio uključen u pisanje zakona, kaže Daič:
„Do prošle nedelje, kada smo dobili ovaj nacrt zakona, mi nismo znali ko učestvuje u njegovoj izradi. Ja sam čuo da neke moje kolege učestvuju u tome ali nismo nikada dobili jasan spisak ko radi na tome. I ono što je interesantno, mi uopšte u to nismo bili uključeni, tako da smo zatečeni. I naravno da mislimo da ovakav nacrt mora da se menja.“
Predsednik Komisije i radne grupe koja je pisala nacrt predloga zakona, episkop Srpske pravoslavne crkve, Jovan Ćulibrk međutim tvrdi da je Komisija formirala radnu grupu koja je priredila Predlog zakona. Dalje, dodaje on, od članova Komisije se očekuje da dopune obrazloženje zakona:
“Ovaj Nacrt predloga zakona nije kompletan bez obrazloženja.”
Na pitanje da li to znači da tekst nacrta ostaje isti, dok će mu biti dodato jedino obrazloženje, Ćulibrk u kratkoj izjavi za RSE odgovara: “Da. Verovatno.”
Savez jevrejskih opština će vrlo brzo objaviti svoj stav kaže Haris Daič:
„Savez jevrejskih opština u Srbiji će u nedelju izneti svoj stav o Nacrtu zakona kojim nije zadovoljan. Nadamo se da ćemo biti kooptirani u rad na Nacrtu, pošto ovakav predlog, kakav sad imamo, ne obeležava naše stradale na adekvatan način.“
Nedićev režim se ne pominje ni na koji način: Žarko Korać
Narodni poslanik u Skupštini Srbije Žarko Korać koji je takođe pročitao predloženi tekst zakona iznosi primedbe na tekst njegove preambule:
“Pominje se neka vidovdanska etika, genocid na Kosovu …To sve nikakve veze nema sa ovim logorom i sa spomen memorijalom koji tu treba da se napravi. Obeležen je politički skandalozno i velikim delom služi i da opere Nedićev režim koji se uopšte ne pominje ni na koji način. Pominju se Srbi, ne kaže se da su ti Srbi bili antifašisti, nije jasno po kom kriterijumu su ti Srbi bili u logoru i streljani u Jajincima. Reč antifašisti je potpuno izbegnuta.”
Iz preambule teksta predloženog zakona Vlade Srbije, preciznje Ministarstva za rad i boračka pitanja, između ostalog izdvajamo ovaj citat:
“Ponoseći se srpskom slobodarskom tradicijom i vidovdanskom etikom žrtve i podviga koje našoj istoriji daju smisao, svesni zavetne obaveze prema slavnim precima i potomcima, odlučni za odbranu otadžbine i prava na život u svom identitetu i slobodi, kao narod mali po broju a veliki po istorijskom karakteru, spremni na odvažnost i odgovornost postojanja u istini i pravdi; Imajući u vidu da se srpski narod u oslobodilačkim i odbrambenim ratovima časno ubrojao među narode s najvećim žrtvama u novijoj istoriji a naročito u dva svetska rata, što simbolizuju Albanska golgota i Jasenovac, i pokazujući brigu za žrtve genocida nad srpskim narodom i nad sastradalnim narodima, za žrtve holokausta nad jevrejskim i porajmosa nad romskim narodom, kao i za sve žrtve ratnih zločina…”
Istoričar Milan Koljanin, iz Instituta za savremenu istoriju, podseća da je logor Staro sajmište formiran u decembru 1941. godine. Jevreji su masovno streljani ali i stradali u kamionu dušegupki koji je vozio kroz Beograd. To je bio logor smrti. Drugi logor, formiran na istom mestu posle 1942. godine bio je tranzicioni centar.
“To je bio najužasniji period takozvanog ‘konačnog rešenja’ odnosno holokausta. U sklopu tog projekta su internirani svi Jevreji na beogradsko sajmište, njih oko 6.400, zajedno sa njima i oko 600 Roma. Time što su Jevreji 1942. godine uništeni, prestala je funkcija logora kao jevrejskog logora. Tako da je on promenio i ime i namenu. U istim tim paviljonima je organizovan novi logor koji se zvao Prihvatni logor.
On je služio za prikupljanje svih protivnika Nemaca. Kada je reč o političkim protivnicima, to su pripadnici partizanskog pokreta odnosno komunističkog pokreta. Takođe, tu je bilo radno sposobno stanovništvo jer je to mesto bilo predviđeno kao centralno za distribuciju u druge logore. Dakle, radi se o dva logora koja su imala različiti karakter. Logor za Jevreje je bio logor smrti, a ovaj drugi je bio distributivni centar.”
Zbog veoma loših uslova, gladi, bolesti i delom zbog torture, tu je stradalo do 1944. godine oko deset hiljada logoraša, većinom Srba, ali ne samo njih, navodi Koljanin.
U tekstu predloga zakona predviđeno je da u memorijalnom centru bude smešten, pored postojećeg Muzeja genocida nad srpskim narodom, Muzej holokausta i Muzej porajmosa, genocida nad Romima. Tim redosledom.
Na mestu gde je bio logor Staro sajmište na neuređenom prostoru decenijama se nalazi poluurušena zgrada.