Novo ročište po zahtevu za rehabilitaciju Milana Nedića, predsednika kolaboracionističke Vlade Srbije tokom Drugog svetskog rata, održano je u Beogradu u napetoj atmosferi. Okupljanje njegovih protivnika i pristalica pred zgradom Višeg suda proteklo je u međusobnim uvredama, nakon čega su se obe grupe razišle bez većih incidenata.
“Ovi fašisti vikali su da će nas streljati na Banjici, da će da nas vode u Jajince… Da je ovoj državi bar malo stalo do antifašizma ti ljudi bi odavno bili uhapšeni. Jer zna se šta je bilo na Banjici i u Jajincima,” rekao je za RSE Aleksandar Đenić, iz Saveza komunističke omladine Jugoslavije.
Kao čelnik kolaboracionističke vlade u Srbiji, Milan Nedić snosi odgovornost za saradnju sa nacističkom Nemačkom i učešće u holokaustu, progon antifašista, registraciju i hapšenje Jevreja, pljačku njihove imovine i učešće u kontroli, egzekucijama zatočenih u logoru Banjica i streljanjima u Jajincima. Uprkos tim istorijskim podacima, nedavno je u Srbiji, na zahtev porodice, pokrenut sudski proces za rehabilitaciju.
Njegov praunuk Aleksandar Nedić pred sudom je novinarima odgovorio zašto se zalaže za rehabilitaciju.
“Samo treba da izađe na videlo istina o Milanu Nediću. A o tome da je sarađivao sa Nemcima, pa sarađivali su i komunisti u majskim pregovorima 1943. Ništa u životu nije crno ili belo. Da nije prihvatio da bude predsednik vlade, Srbija bi bila podeljena na četiri dela", rekao je Aleksandar Nedić.
Nelektrisana atmosfera, policajci između antifašista i desničara, na jednoj strani transparent "Smrt fašizmu, sloboda narodu", zastave SFRJ, SKOJ-a i komunistička obeležja - na drugoj natpis "Spasavanje Srba nije zločin", paneli sa likom saradnika nacističke Nemačke Dimitrija Ljotića i američka "južnjačka zastava" koja se povezuje sa ekstremističkim i rasističkim organizacijama, obeležili su skup ispred suda.
Protesti za i protiv Nedića
Kao i pre nekoliko dana, kada je održan pomen na 70. godišnjicu Nedićeve smrti, koji se 1946. čekajući suđenje ubio skokom sa trećeg sprata zatvora OZNA-e u Beogradu, pred sudom je bilo i nekoliko sveštenih lica. Predvodio ih je Akakije, episkop nepriznate Istinske pravoslavne crkve, koji je za RSE rekao da je tu jer veruje da Nedić nije bio izdajnik.
“Mnoge srpske glave tada su spašene. Zato se crkva i zalaže da se skine ljaga i komunistička kleveta sa imena Milana Nedića", smatra Akakije.
Beograđanin Andrija Stojić poručio je da je nedopustiva revizija uloge Milana Nedića.
“To je zver i najveći izrod srpskog naroda. Pomagao je okupatoru. Zašto nije spasio izginule u Kragujevcu i Kraljevu?! Ako je pomagao Srbima… Nego su njegovi žandari pomagali nemačkim vojnicima da skupljaju seljake i dogone ih na klanicu", naveo je Stojić.
Za Jošku Broza, unuka Josipa Broza Tita koji je na protestu predvodio pristalice Komunističke partije, ključna je činjenica da je Milan Nedić, kao predsednik ratne vlade, bio saradnik nacističke Nemačke.
“Pa ne bi on bio na toj funkciji da Nemcima nije dostavio sve spiskove građana Beograda, Jevreja, roma, Srba i svih ostalih. To je bio uslov da bude postavljen na to mesto. I to je kraj svake priče… Zašto bre jednom ovo ne prekinemo i istoriju ostavimo istoričarima. Da ne moramo opet na ulici da se borimo za ono za šta su se naši preci borili", ističe Broz.
Među antifašistima, sa kojima su bili i članovi SUBNOR-a, dominirali su transparenti “Protiv fašizma”, “NE rehabilitaciji” i “Protiv rehabilitacije fašizma”. Uprkos napetostima, skup je završen bez fizičkog sukoba jer je policija fizički razdvojila stotinak antifašista i četrdesetak desničara. Pored Beograda, protesti protiv rehabilitacije Milana Nedića održani su u Zrenjaninu, Kraljevu i Šapcu. Protestne akcije trajale su po sat i po.
U Zrenjaninu, skup je organizovan na simboličnom mestu, rekao je jedan od organizatora Srđan Papić.
„U ulici Cara Dušana broj 149. To je zgrada starog zatvora, logora, koji je radio za vreme Drugog svetskog rata – od 1942. do 1944. godine – i koji je služio kao centralni te vrste u Banatu. Kroz njega je prošlo više hiljada rodoljuba, a najbrojniji su, kao i u svim logorima u to vreme, bili Jevreji i Romi, zatim, antifašisti i antifašistkinje iz Banata i tadašnje uže Srbije“, naveo je Papić.
Na skupu u Zrenjaninu emitovan je i "Ulični radio" sa kojeg su se čule uredbe, depeše i govori iz doba Nedićeve vlade.
„Znači, govori Milana Nedića, njegovih ministara i uredbe tadašnje vlade, kao i određeni članci iz novina koji ukazuju na stanje u Srbiji tokom Drugog svetskog rata”, objasnio je Papić.
„Mi želimo da tim čitanjem, odnosno puštanjem tih audio snimaka na neki način iznesemo i dokaze, ali ne za sud, nego baš suprotno, dokaze koji će ukazati da sud uopšte nije ni potreban, jer bilo kakvo suđenje je potpuni apsurd, suđenje za rehabilitaciju fašiste i kvislinga kao što je bio Milan Nedić“, kaže Srđan Papić.
Antifašistička akcija je optužila Vladu Srbije, Ministarstvo pravde, premijera Aleksandra Vučića i predsednika Srbije Tomislava Nikolića da ignorišu ovaj i bliske slučajeve, koji su kako se navodi, apsurd u novijoj istoriji Balkana i Evrope.
Postupak pravne rehabilitacije Milana Nedića, predsednika kvislinške vlade tokom Drugog svetskog rata, počeo je 7. decembra 2015, sedam godina nakon što su zahtev podneli Srpski liberalni savet, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima i porodica Nedić.
