Nesumnjiva je činjenica da je Milan Nedić, predsednik kolaboracionističke srpske vlade u vreme nacističke okupacije, saradnik okupatora, a takvi i po važećem zakonodavstu Srbije nemaju pravo na rehabilitaciju. Osim toga, najpogrešnije je da se rehabilitacijom bilo koje ličnosti bave sudovi, ocenjuju sagovornici RSE.
Povodom velikih tenzija zbog nastavka postupka za pravnu rehabilitaciju Milana Nedića, poslanik SNS u Skupštini Srbije Zoran Babić za RSE kratko komentariše da sve treba ostaviti nezavisnom pravosuđu.
“U sve što se tiče bilo kog sudskog procesa – da li je to rehabilitacija ili bilo šta drugo što je vezano za odlučivanje pravosudnih organa – lično mislim da se ne treba mešati jer pravosuđe je nezavisna grana vlasti, što znači da treba ostaviti pravosudnim organima da rade u skladu sa Ustavom i sa zakonom”, poručuje Babić.
Postupak za rehabilitaciju predsednika kolaboracionističke vlade Srbije počeo je krajem prošle godine, sedam godina nakon podnošenja zahteva.
Podnosioci, Nedićevi potomci, traže da se poništi uredba Vlade FNRJ iz 1949. godine, kojom se narodnim neprijateljima oduzimaju imovina i građanska prava.
Oni su takođe pre tri godine podneli zahtev Agenciji za restituciju da im se vrati Nedićeva imovina oduzeta posle rata, ali tamo im je ukazano da postoji akt tadašnje Državne komisije za ratne zločine koja je Nedića označila kao saradnika okupatora i da bez njegove sudske rehabilitacije imovinu ne mogu povratiti.
Međutim, prema odredbama aktuelnog Zakona o rehabilitaciji, usvojenog 2011. godine, ne mogu se rehabilitovati i nemaju pravo na vraćanje oduzete imovine pripadnici kvislinških formacija koji su izvršili, odnosno, učestvovali u izvršenju ratnih zločina, kao i sva lica koja su sudovi i drugi organi DFJ i FNRJ, kao što je pomenuta Državna komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača tokom Drugog svetskog rata, proglasili da su ratni zločinci, odnosno učesnici u ratnim zločinima.
Imajući u vidu upravo te zakonske odredbe, istoričar Srđan Milošević, za koga ne postoje bilo kakve sumnje u to da je Nedić bio kolaboracionista, kaže da nije smelo ni da bude sudskog postupka po zahtevu za Nedićevu rehabilitaciju.
“I sada ispada da bi bilo potrebno sudski dokazati da Milan Nedić nije odgovoran za ratne zločine koji su počinjeni. Ja mislim da je to nemoguće dokazati jer on je prosto bio prvi u tom komandnom lancu. Po meni ne bi uopšte smelo da bude rasprave o toj rehabilitaciji, budući da Nedić spada u red onih lica za koja važeći zakon zabranjuje rehabilitaciju”, ukazuje Srđan Milošević.
I druga dva sagovornika RSE smatraju da je nesumnjivo da je Nedić bio kolaboracionista, a povodom sudskog postupka njegove pravne rehabilitacije ocenjuju da je najpogrešnije da rehabilitaciju bilo koje ličnosti, pa tako i Milana Nedića, vrše sudovi.
To moraju na osnovu temeljnih istraživanja da rade timovi istoričara, kaže za RSE Radoš Ljušić, istoričar i član Srpske napredne stranke:
“On nije osuđen kao Draža Mihailović, pa da bi bio rehabilitovan. Tu sud nema nikakav posao, tu postoji samo sud istoriografije i sud javnosti! Po mom sudu je Milan Nedić nesumnjivo bio saradnik okupacijskih vlasti i to niko do sada nije sporio. Ono što bi bila vrsta nekih olakšavajućih okolosti kada se osuđuje njegova saradnja sa okupatorima jeste to što je najveći deo tadašnjih srpskih intelektualaca, pre svega ljudi iz Srpske akademije nauka i umetnosti, naterao prosto Milana Nedića da se prihvati te dužnosti. Naravno da ne snose oni odgovornost zato što se on toga prihvatio, ali valja uzeti u obzir i to. Druga stvar koja ublažava njegovu saradnju sa okupatorom, ali to ne znači da je on pozitivna ličnost u svemu, jeste da je Staro sajmište, gde je bio logor za Jevreje, bio u sastavu Nezavisne države Hrvatske i o tome nije Milan Nedić ništa odlučivao. Smatram, takođe, da bi sud o njemu trebalo donekle da se ispravi i zbog činjenice da je on spasao samo iz Hrvatske 420.000 ljudi. Da zaključim, dakle: nesporno je da je bio saradnik okupatora, nesporno je da su se u državi koju je on predstavljao u okupacionom sistemu dešavali zločini i to je van svake sumnje”, ocenjuje Radoš Ljušić.
Da je Milan Nedić saradnik okupatora i da sud u pogledu njegove uloge u Drugom svetskom ratu nema šta da traži smatra i akademik i istoričar Ljubodrag Dimić:
“Sva ili većina istraživanja u srpskoj istoriografiji pokazuju Nedićevu direktnu umešanost u zločine, njegovu kolaboraciju s Trećim rajhom, stranom koja je izgubila Drugi svetski rat. Ako se gleda ‘uspešnost’ likvidacija u kojima su učestvovali organi reda Milana Nedića, njegove vojne i policijske formacije, istraživanja na Banjičkom logoru, koja smo svojevremeno kolega Milan Ristović i ja obavljali, pokazuju da je ‘uspešnost’ u likvidacijama koje je vršila Nedićeva specijalna policija, direktno vezana za Nemce, bila veća nego kod Gestapoa.
Ovakvo licitiranje u nekom tribunalu na temu rehabilitacije, gde će politički činilac uraditi jedno ili drugo – to je nešto na šta ja kao istoričar ne mogu da pristanem. Još nešto što mislim da je važno: svi oni koji na ovom prostoru misle o budućnosti moraju da znaju da je 9. maj Dan Evrope”, podseća Ljubodrag Dimić.
