Postupak rehabilitacije Milana Nedića, predsednika vlade za vreme nemačke okupacije Srbije tokom Drugog svetskog rata, počinje 7. decembra pred Višim sudom u Beogradu, potvrđeno je za RSE u ovom sudu.
Mediji u Srbiji navode da postupak počinje osam godina nakon što su zahtev za vraćanje časti i građanskih prava podneli generalov praunuk Aleksandar Nedić, Srpski liberalni savet i Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima.
Takođe štampa piše da je sud do sada odbijao da započne proces uz argumentaciju da ne može da bude rehabilitovan neko ko nije bio osuđen zbog čega će podnosioci zahteva pokušati da ospore uredbu Vlade FNRJ kojom je on bez presude proglašen ratnim zločincem. Prema zvaničnoj verziji događaja Milan Nedić je 1946. godine počinio samoubistvo, tako što je iskoristio nepažnju zatvorskih čuvara i iskočio kroz prozor zatvora u Beogradu.
Međutim, istoričar Milivoj Bešlin kaže za RSE da rehabilitacija Milana Nedića, kvislinškog predsednika vlade Srbije od 1941. do 1944. godine ,ne bi mogla nikako drugačije da se tumači nego kao rehabilitacija fašizma.
RSE: Da li se može govoriti o rehabilitaciji ako nije bilo sudske presude i šta bi značila eventualna rehabilitacija Milana Nedića?
Bešlin: Ne bih ulazio u pravne norme, nonsense kako možete rehabilitovati ličnost koja nikada nije bila sudski osuđena. Zakon o rehabilitaciji, koliko god bio sporan i reviozionistički, tu je jasan. Prema njemu laički rečeno sudite sudskom postupku. Dakle, preispitujete da li je data osoba imala fer suđenje. Na koji način možete rehabilitovati nekoga ko nije imao suđenje i koji bi bili motivi?
Što se tiče Milana Nedića istoriografija, i domaća i svetska, tu je jasna. Ne samo da je bio kvisling, Nedić je odgovoran jer je imao ključnu ulogu u sprovođenju holokausta u Srbiji, odnosno njegov aparat terora, njegova policija, žandarmerija, naravno uz strane okupacione vlasti, bile su ključne u sprovođenju holokausta. Beograd je bio jedan od prvih gradova u okupiranoj Evropi koji je sam Nedić proglasio “Juden fraj”, odnosno očišćen od Jevreja. On se time pohvalio nacistima.
Same uredbe Nedićeve vlade, on je donosio desetine uredaba i dekreta, bile su apsolutno rasisitičke gde je zabranjeno, citiram: Jevrejima i Ciganima da rade u državnim službama, da budu studenti univerziteta, osporeno im je pravo na rad, na imovinu, njhova imovina je bez naknade proglašena vlasništvom države tako da je to par excellence rasistička i fašistička vlast.
RSE: Kakve se poruke šalju tim rehabilitacijama, ne znamo za Milana Nedića da li će biti rehabilitovan, čak i jedan od njegovih potomaka kaže da porodica ne veruje da će doći do te rehabilitacije, ali imali smo rehabilitacije u prethodnom periodu poput Draže Mihailovića. Kakva se poruka šalje takvim rehabilitacijama?
Bešlin: Osnova za takve rehabilitacije je ono što je već nazvano anti-antifašizam u Srbiji. Dakle, time se osporava i derogira antifašističko nasleđe Srbije. Time se što je vrlo važno falsifikuje istorija jer se prilikom svake od tih, ne presuda koje donosi sud nego odluka, vi imate jednostranački postupak, ne obnavljate čitav proces nego donosite jednu de facto političku odluku, ali time se zapravo dovode u pitanje ne samo antifašistički temelji ovoga društva nego se i direktno falsifikuje istorija i rehabilituje se i sam fašizam kao takav. Mislim da je to vrlo opasno.
Kada govorimo o Nediću, on je, na primer, imao svoje govore koji su emitovani na Radio Beogradu gde je on recimo o partizanima, kao jedinom antifašističkom pokretu u Jugoslaviji govorio, citiram: satrite ih, to izdajničko seme satrite da bi naš narod živeo, satrite ih i ubijajte, trebite taj kukolj iz srpske narodne njive, vaša ruka će se pozlatiti, ime ovekovečiti, utamanjujte ih, prijavljujte ih vlastima i tražite pomoć. Crvenu neman trebićemo bez predaha, bez milosti do potpunog istrebljenja, kraj citata. Istovremeno je tvrdio u mnogobrojnim govorima, opet citiram: dugujemo blagodarnost Velikom Nemačkom Rajhu što nam je omogućio život, što nam je pružio časno mesto saradnika u izgradnji novog sveta, kraj citata. Dakle, takvog čoveka rehabilitovati ne postoji druga poruka nego rehabilitovati fašizam.
RSE: Kakvo je iskustvo u drugim zemljama Evrope?
Bešlin: Ne znam u pravnom smislu kako je to urađeno i kako se radi u zemljama Istočne Evrope, ali u faktičkom smislu u delu istoriografije i u delu javnosti dobar deo Istočne Evrope ide tim putem, najpre su krenule Baltičke republike, pa i čitava Istočna Evropa. Vidimo poslednjih godina slično i u Ukrajini gde se saradnici okupatora, nesumnjivi fašisti, ljudi koji su bili najodgovorniji za sprovođenje holokausta u svim tim zemljama rehabilituju, od njih se prave patriote. Naravno osnova za to je i nacionalistička ideologija koja ima potrebe da negde svoje ideološke pretke predstavi kao patriote a ne kao fašiste i izdajnike.
