Vlada u kontinuitetu plasira informacije u javnosti da se makedonska ekonomija kreće u dobrom smeru. Priča se o povećanom ekonomskom rastu, niskom javnom dugu, povećanju plata i penzija, kao i o rastu životnog standarda i proizvodnje. Ali, kažu analitičari, realnost je sasvim drugačija, jer su plate male i jedva podmiruju osnovne troškove. Sa ovakvom konstatacijom su saglasni i građani
“Nisam zadovoljan platom, jer ako je uporedim sa vozačima iz balkanskih zemalja, pošto sam ja zaposlen u Javnom saobraćajnom preduzeću, ona je mnogo niža. Recimo u Sarajevu vozači uzimaju po 600 evra, a mi po oko 400. U poređenju sa ostalim balkanskim metropolama mi smo sa najnižim platama”, kaže nam jedan radnik.
“Za hranu se izdvaja najviše. Kada platite račune za vodu, struju, telefon, ne ostane ništa”, naglašava drugi.
“Hiljadu evra bi bilo potrebno da bi imala normalni život i da zadovoljim sve potrebe”, navodi jedna stanovnica Skoplja.
Bivši zamenik ministra za ekonomiju Zoran Vitanov kaže da se sa makedonskom prosečnom platom definitivno ne može preživeti. On dodaje da cene naftenih derivata i hrane na svetskom tržištu godišnje porastu za 4-5 posto, a da prosečna plata u Makedoniji raste otprilike za jedan procenat. U budućnosti se ne može očekivati neko primetno povećanje plata, jer je monetarna politika zemlje defektna, ističe Vitanov.
Ilustrativna fotografija
“Ona štiti uvoznike, trgovce, izvoznike sirovina i polufabrikata, kao i bankare, ali ne i preduzetnike, a da bi se razvila jedna ekonomija, da bi porasle plate, treba razvijati preduzetništvo, treba pustiti fluktuirački kurs denara”, ocenjuje Vitanov.
Prosečna plata u Makedoniji je oko 345 evra, što je najniža vrednost u regionu, dok je potrošačka korpa, prema proračunima Saveza sindikata, za četvoročlanu porodicu oko 500 evra. I ta vrednost, kažu upućeni, nije realna, jer u Makedoniji ima oko 30 posto nezaposlenih, a i većina onih koji rade uzimaju platu manju od prosečne.
Univerzitetski profesor Biljal Kasami slikovito kaže da jedni jedu meso, a drugi kupus, a u proseku svi jedu sarme. Ali prosek ne ukazuje na činjenicu da jedni jedu samo meso, a drugi samo kupus.
“Ima malo ljudi koji su mnogo bogati i mnogo ljudi koji su veoma siromašni. Prosek će ispasti dobar, ali taj jaz između bogatih i siromašnih se sve više povećava, a prosečna plata ne pokazuje to”, napominje Kasami.
Namerno ili ne, kaže Kasami, očigledna je zloupotreba proseka. Činjenica je da najveći deo stanovništva živi ispod proseka, a postoje mere koje mogu poboljšati ovu sliku. On naglašava da se treba početi sa domaćinskom potrošnjom javnih finansija, kao i sa pomaganjem biznisa, naročito privatnog sektora, da bi ekonomija zaživela.
Da plate u Makedoniji nisu sjajne pokazalo je i istraživanje koje je nedavno objavila turska agencija Anadolija, prema kojoj je prosečna plata u zemlji na poslednjem mestu u regionu.