Zvanični Beograd nije se oglašavao povodom navoda premijera Crne Gore Mila Đukanovića da iza organizatora protesta u Podgorici, uz ruske, stoje i nacionalistički krugovi iz Srbije. Direktno označene grupacije oko nekadašnjeg premijera Srbije Vojislava Koštunice, demantovale su vezu sa dešavanjima u Podgorici, ali su demonstrantima pružili podršku.
Zastave Srbije, Radikalne stranke Vojislava Šešelja, kosovske pesme i kamenice na ambasadu Albanije u Podgorici, bili su deo subotnjih događaja u Podgorici, koji su kulminirali neredima i incidentima na ulicama.
Član skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Aleksandar Čotrić, iz Srpskog pokreta obnove, koalicionog partnera vladajućeg SNS-a, deli stav crnogorskog premijera o vezi određenih nacionalističkih krugova iz Beograda sa protestima u Podgorici. Podsećajući da je i sam Đukanović jasno rekao da ne misli na aktuelnu vlast u Srbiji, Čotrić za RSE kaže da je reč o marginalnim grupama koje se protive evroatlanskom putu, kako Crne Gore, tako i Srbije, za koji se u onom drugom, atlanskom delu, za razliku od premijera, njegov SPO zalaže.
“To u svakom slučaju nisu zvanični krugovi, već ljudi koji ne žele dobro ni Srbiji ni Crnoj Gori, koji bi da zaustave i Srbiju i Crnu Goru na putu evroatlanskih integracija, da ih vrate u vreme sukoba sa međunarodnom zajednicom, izolacije, nestabilnosti, koji bi da potpale vatru i u Podgorici, ali i u odnosima sa Prištinom, tako da je u pravu premijer Crne Gore kada je locirao izvorište problema. Ja sam siguran da te snage uopšte nisu jake ni u Srbiji ni u Crnoj Gori, u Srbiji pre svega one uopšte nisu zastupljene u parlamentu, uostalom i podeljene su na nekoliko frakcija”, navodi Čotrić.
U poslednjem intervjuu premijer Crne Gore navodi da je novost to da se "državna politika Srbije nijednom rečju, nijednim gestom nije uplitala u ono što su, uslovno rečeno, politička previranja " u Crnoj Gori. I zaista, za razliku od prakse iz prošlosti, njegov kolega u Beogradu, tamo je smestio parolu o “dva oka u glavi”, i tek se dotakao poslednjih dešavanja u Podgorici. Ali i to, čini se, za unutrašnje potrebe.
Ocjene protesta u Podgorici: Đukanovićeva vladavina samo okidač
Ocjene u BiH: Đukanovićeva vladavina samo okidač
Teško je povjerovati da su protesti u Crnoj Gori uobičajeni građanski protesti protiv vlasti, smatra politički analitičar Esad Bajtal, dok profesor Univerziteta iz Banjaluke Miodrag Živanović ocjenjuje da je Srbija pod odveć velikom prismotrom Evrope da bi se uplitala u procese u Crnoj Gori. OPŠIRNIJE
“Pogledajte šta nam se zbiva u regionu, i u Crnoj Gori i u Makedoniji i u Prištini, i kuda sve to ide u odnosima između članica Evropske unije. Mi smo uspeli da sačuvamo političku stabilnost…”, nastavio je Aleksandar Vučić.
I sam Đukanović isključio je aktuelnu vlast u Beogradu, navodeći da su odnosi dve države na visokom nivou, te da je poverenje, poljuljano u vreme borbe za nezavnisnost Crne Gore, obnovljeno i učvršćeno.
U vreme referenduma u toj državi, na vlasti u Srbiji bio je jedan od najvećih protivnika crnogorske nezavnisnosti. I upravo je nacionalističke grupe okupljene oko bivšeg premijera Vojislava Koštunice, Đukanović imenom označio.
“Vjerujem da bih vam mogao nabrojati na desetine primjera i konkretnih imena koji se nisu mnogo skrivali pokazujući pretenziju da u Crnoj Gori pomognu uspostavljanje državne vlasti koja će napraviti reviziju onoga što je državni kurs Crne Gore u poslednjih petnaest, dvadeset godina”, rekao je Đukanović.
Koštuničini nekada bliski saradnici Sanda Rašković Ivić i Slobodan Samardžić demantuju vezu sa protestima u Podgorici, no oboje ih, iz danas različitih stranaka podržavaju. DSS, prema rečima liderke Sande Rašković, “daje podršku svojim sunarodnicima, Srbima koji žive u Crnoj Gori, ali i ostalim građanima CG", dok je predsednik Državotvornog pokreta Srbije Slobodan Samardžić, koji za razliku od Sande Rašković i danas uživa Koštuničinu podršku, poželeo “uspeh slobodarskom narodu Crnoj Gori u njegovoj borbi za demokratiju".
Mitropolitova podrška
Mitropolit Amfilohije i srpski velikodostojnici na protestu DF-a 4. oktobra 2015
Kada je reč o uticaju Srpske pravoslavne crkve, on je za razliku od navedenih stranaka opozicije, u Srbiji nepoljuljan. U Crnoj Gori deluje posredstvom mitropolita Amfilohija, koji nije izostao ni na protestima u Podgorici.
No, ume da istupa i na svoju ruku pa Aleksandar Čotrić navodi da ne veruje da cela Srpska crkva stoji iza protesta.
“Ona je zaokupljena i svojim problemima. Ne krije u liku mitropolita Amfilohija Radovića da se ne slaže sa generalnom politikom Mila Đukanovića i Vlade Crne Gore. Srpska pravoslavna crkva je do sada odbijala da razgovara i sa vlastima, ali i sa onima koji su formirali Crnogorsku pravoslavnu crkvu, a to bi trebalo da učini”, ocenjuje Čotrić.
Nedeljama koji su protestu za vikend prethodili, kada su demonstranti kampovali ispred institucija u Podgorici, prosrpska obeležja bila su još vidiljivija, pridruživale su im se grupe sa kokardama, a na binu se tada popeo i mitropolit Amfilohije.
Deo opozicije u Crnoj Gori nesumnjivo ima simpatije određenih krugova iz Srbije, ipak, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Miloš Bešić ne misli da su oni deo organizacije dešavanja u Podgorici.
“Moje je mišljenje da niko iz Beograda nije učestvovao u organizaciji. Možda grešim, ali meni se ne čini tako. S druge strane, nemam nikakvu dilemu da neki krugovi, ali ne oni ključni, važni i politički snažni, blagonaklono gledaju na demonstracije i po prirodi neke nacionalne spone, identifikacije koju oni osećaju sa demonstrantima, prosto su na njihovoj strani. Ista je stvar i kada je reč o Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Znamo da je Amfilohije Radović bio i na bini dok su protesti bili u nekoj ranijoj fazi. Dakle, oni blagonaklono gledaju na čitavu stvar, ali opet jednako ne mislim da su bili aktivno uključeni u sam proces organizacije”, navodi Bešić.
Iako je Vučić trenutno u Moskvi, i bez obzira na uticaj proruskih struja u Srbiji, Beograd sa Podgoricom deli politiku puta ka Evropskoj uniji. Ipak, aktuelna zbivanja u Crnoj Gori, proizašla i iz okolnosti sve bližeg priključenja NATO-u, mogla bi biti povod i političkih analiza u Srbiji. S čim bi se Beograd eventualno suočio ukoliko bi jednog dana otvorio preispitivanje svoje, u Skupštini usvojene, politike vojne neutralnosti?