U Beogradu je u petak predstavljen DVD „Srebrenica-mapiranje genocida“ , koji u više od 3,5 sata, putem mapa, pokazuje kako je izvršen najstravičniji zločin u Evropi nakon Drugog svetskog rata. Učesnici ovog projekta se nadaju da će se on naći na svim relavantnim mestima kao što su univerziteti, institucije koje se bave izučavanje humanitarnog prava, tranzicione pravde ili genocida.
Želimir Bojović
Projekat „Srebrenica-mapiranje genocida“ predstavlja novi pristup u dokumentarnoj animaciji, traje 220 minuta i sadrži 17 interaktivnih mapa obogaćenih dokumentima i fotografijama. DVD pokazuje sve aspekte zločina prolazeći kroz datume od 6. do 19. jula 1995. godine gde se tačno uočava relacija između uzroka i posledica.
Autorka projekta Suada Kapić govori o tome kako se osećala kada je počela da radi projekat “Srebrenica-mapiranje genocida”.
”Tu ulazite u srce tame. Odluka da se uđe u taj projekat je mene i saradnike odvela, nekako, “na kraj svijeta”, kaže Kapićeva.
Suada Kapić ističe da je tokom rada na projektu bilo važno doneti nekoliko odluka, a jedna od njih vezana je za najvažniji deo, a to je – rekonstrukcija zločina:
”Obilje materijala postoji i mi smo čitali brojne knjige, gledali mnoge filmove, čitali izvještaje, dokumenta, ali ispostavilo se da morate odlučiti da li ćete biti mentalno opremljeni da se suočite sa tim činjenicama i da li ćete biti dobar transfer znanja za ostale? Zači, kako ćete proći kroz to, a imati distancu i objektivnost, jer ako računate na dugoročni projekat ne smijete popustiti u iskušenju da uzmete bilo kakvu situaciju, govor, mišljenje ili zaključak”, navodi autorka.
Alma Mašić, direktorka Inicijative mladih za ljudska prava – BiH, kaže da je ovaj projekat, koji sadrži četiri faze, prvenstveno namenjen mladim ljudima u regionu, ali i institucijama kao što su univerziteti ili mesta na kojima se proučava tranziciona pravda i humanitarno pravo.
“Želimo da napravimo jedan dugoročni materijal koji će služiti kao arhivska građa, kao nepobitan dokument i kao edukacijsko sredstvo za javnu diskusiju, akademska istraživanja i za predavanja. Namjena ovog projekta jeste da plasira ovaj model kao univerzalni edukacijski model tumačenja i shvatanja mehanizama genocida, uzroka i faza po kojima se genocid odvija”, pojašanjava Mašićeva.
Govoreći o samom procesu stvaranja ove zbirke dokumentarnih animacija, Suada Kapić istakla je da je jedini način da projekat ima kredibilitet jeste stalno oslanjanje se na činjenice i neprestani trud da se zadrži neophodna distanca.
”Mi smo se trudili da tehnički razgovaramo o projektu. Znači, da jedni drugima prenosimo informacije, a da se uopšte ne upuštamo u to zašto se to dogodilo? Kako se to dogodilo? Jeli moguće da se to dogodilo? Da smo to uradili, mi jednostavno nikada ne bismo završili taj projekat”, navodi Kapićeva.
Direktorka Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji Maja Stojanović kaže da još uvek nisu poznate sve činjenice u vezi sa genocidom u Srebrenici, ali i to da one nisu dovoljne:
”Ono što je nama neophodno jeste šira upotreba ovih činjenica, kao i to da budu dostupne široj javnosti i da se nađu u obrazovnim sistemima svih zemalja u regionu i da nakon nekoliko generacije dođu mladi ljudi koji su kroz jedan stalan i konstantan pristup saznale mnogo više o genocidu u Srebrenici, ali i o ostalim zločinima koji su se desili tokom 90-ih godina”, kaže Stojanovićeva.
Iako bi se moglo poverovati da je autorka projekta u pogledu srpečavanja novih zločina poptpuno optimistična, ona kaže da nije, ali da, sa druge strane, kako kaže, veruje u namirivanje pravde.
”Ja ne mislim da će ovaj projekat ili bilo koji drugi koji se napravi protiv bilo kog zla u bilo kom periodu išta promijeniti u ljudskoj prirodi i da se to neće ponoviti. To će se, naravno, ponoviti. Ali, ono što je bitno jeste da ljudi moraju znati da ako sjajno ne stoji nasuprot mračnom, šta će biti sa nama? Isto tako, mladi ljudi moraju da se uče da znaju da ubijanje nije dozvoljeno i da ako postoji zločin mora postojati i kazna”, zaključuje Suada Kapić.
Želimir Bojović
Projekat „Srebrenica-mapiranje genocida“ predstavlja novi pristup u dokumentarnoj animaciji, traje 220 minuta i sadrži 17 interaktivnih mapa obogaćenih dokumentima i fotografijama. DVD pokazuje sve aspekte zločina prolazeći kroz datume od 6. do 19. jula 1995. godine gde se tačno uočava relacija između uzroka i posledica.
Autorka projekta Suada Kapić govori o tome kako se osećala kada je počela da radi projekat “Srebrenica-mapiranje genocida”.
”Tu ulazite u srce tame. Odluka da se uđe u taj projekat je mene i saradnike odvela, nekako, “na kraj svijeta”, kaže Kapićeva.
Suada Kapić ističe da je tokom rada na projektu bilo važno doneti nekoliko odluka, a jedna od njih vezana je za najvažniji deo, a to je – rekonstrukcija zločina:
”Obilje materijala postoji i mi smo čitali brojne knjige, gledali mnoge filmove, čitali izvještaje, dokumenta, ali ispostavilo se da morate odlučiti da li ćete biti mentalno opremljeni da se suočite sa tim činjenicama i da li ćete biti dobar transfer znanja za ostale? Zači, kako ćete proći kroz to, a imati distancu i objektivnost, jer ako računate na dugoročni projekat ne smijete popustiti u iskušenju da uzmete bilo kakvu situaciju, govor, mišljenje ili zaključak”, navodi autorka.
Alma Mašić, direktorka Inicijative mladih za ljudska prava – BiH, kaže da je ovaj projekat, koji sadrži četiri faze, prvenstveno namenjen mladim ljudima u regionu, ali i institucijama kao što su univerziteti ili mesta na kojima se proučava tranziciona pravda i humanitarno pravo.
“Želimo da napravimo jedan dugoročni materijal koji će služiti kao arhivska građa, kao nepobitan dokument i kao edukacijsko sredstvo za javnu diskusiju, akademska istraživanja i za predavanja. Namjena ovog projekta jeste da plasira ovaj model kao univerzalni edukacijski model tumačenja i shvatanja mehanizama genocida, uzroka i faza po kojima se genocid odvija”, pojašanjava Mašićeva.
Govoreći o samom procesu stvaranja ove zbirke dokumentarnih animacija, Suada Kapić istakla je da je jedini način da projekat ima kredibilitet jeste stalno oslanjanje se na činjenice i neprestani trud da se zadrži neophodna distanca.
”Mi smo se trudili da tehnički razgovaramo o projektu. Znači, da jedni drugima prenosimo informacije, a da se uopšte ne upuštamo u to zašto se to dogodilo? Kako se to dogodilo? Jeli moguće da se to dogodilo? Da smo to uradili, mi jednostavno nikada ne bismo završili taj projekat”, navodi Kapićeva.
Direktorka Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji Maja Stojanović kaže da još uvek nisu poznate sve činjenice u vezi sa genocidom u Srebrenici, ali i to da one nisu dovoljne:
”Ono što je nama neophodno jeste šira upotreba ovih činjenica, kao i to da budu dostupne široj javnosti i da se nađu u obrazovnim sistemima svih zemalja u regionu i da nakon nekoliko generacije dođu mladi ljudi koji su kroz jedan stalan i konstantan pristup saznale mnogo više o genocidu u Srebrenici, ali i o ostalim zločinima koji su se desili tokom 90-ih godina”, kaže Stojanovićeva.
Iako bi se moglo poverovati da je autorka projekta u pogledu srpečavanja novih zločina poptpuno optimistična, ona kaže da nije, ali da, sa druge strane, kako kaže, veruje u namirivanje pravde.
”Ja ne mislim da će ovaj projekat ili bilo koji drugi koji se napravi protiv bilo kog zla u bilo kom periodu išta promijeniti u ljudskoj prirodi i da se to neće ponoviti. To će se, naravno, ponoviti. Ali, ono što je bitno jeste da ljudi moraju znati da ako sjajno ne stoji nasuprot mračnom, šta će biti sa nama? Isto tako, mladi ljudi moraju da se uče da znaju da ubijanje nije dozvoljeno i da ako postoji zločin mora postojati i kazna”, zaključuje Suada Kapić.