Još uvek nije jasno ko će od državnih funkcionera prisustvovati Paradi ponosa u nedelju. Za sada je samo izvesno prisustvo ministra za manjinska prava Svetozara Čiplića. U povorci će biti i najviši predstavnici Saveta Evrope, a nezvančno se pominje i prisustvo još nekih ministara i narodnih poslanika.
Kao što se i očekivalo, najglasniji protivnici održavanja parade su ultradesničarske organizacije, ali i Srpska pravoslavna crkva.
Nekoliko jasnih pokazetelja, uprkos brojnim pritviljenjima, Paradu ponosa 2010. čine, ipak, drugačijom od prethodna dva neuspela pokušaja. Kako je jasno naznačeno, najvažnije političke partije ne protive se održavanju Parade kao promocije manjinskih prava, i drugo, što je važnije, ovog puta država garantuje bezbednost svima.
Da li to oslikava i bitne promene odnosa ovdašnjeg društva prema LGBT populaciji?
“U poslednjih godinu dana možemo reći da smo zadovoljni početkom promena u pogledu onoga kako se državne institucije odnose prema LGBT pitanju. Većina parlamentarnih političkih stranaka i gotovo sve državne institucije, s kojima smo razgovarali, su podržale održavanje Parade ponosa i naglasile da se zdušno zalažu za poštovanje prava LGBT osoba, u smislu smanjenja nasilja i diskriminacije koje ove osobe trpe”, kaže Lazar Stojanović iz Gej-strejt alijanse.
S druge strane, očigledna je i aktivnost ultradesničarskih organizacija koje se protive održavanju Pared ponosa - od poruka “Čekamo vas”, preko oglasa za kupovinu fotografija učesnika parade, do poziva na protesni skup koji afirmiše “tradicionalne vrednosti porodice”.
I Srpska pravoslavna crkva se odlučno protivi organizovanju Parade ponosa, ali istovremeno upozorava da je svako nasilje nedopustivo. Kako je objašnjeno, to važi i za nasilje prema licima ili grupama koje, po shvatanju Crkve, greše protiv moralnih normi ili, štaviše, ugrožavaju javni moral.
Analitičar religije Mirko Đorđević kaže da je dobro što se Crkva ograđuje od nasilja, ali napominje da “smatra tu pojavu, takođe, kao jednu vrstu nasilja.”
RSE: Da li bi ovo pitanje trebalo da bude u delokrugu Crkve, na ovakav način kako ga ona tretira?
Đorđević: Ne treba na ovakav način, ali Crkva ima svoj stav, ukorenjen u učenju, gde smatra da je porodica sačinjena od različitih polova osnovna ćelija društva. Na na ovakav način bojim se da će imati neugodan odjek i da neće nogo pripomoći da se izbegnu incidenti i manifestacija nasilja.
Levica ne postoji
Jedini predstavnik vladajuće garniture u Srbiji, koji se nedvosmisleno odredio protv Parade ponosa, je Dragan Marković Palma, predsednik Jedinstvene Srbije, inače članice koaliciong bloka oko Dačićevig SPS-a.
“Jednistvena Srbija ne poziva na nasilje, ali je protiv “parade srama”, imajući u vidu da je 1978. godine homoseksualnost bila na listi bolesti, a da je kasnije neki lobi skinuo sa te liste. Takođe, sam čuo da neki ministri hoće da šetaju i da podrže gej-paradu. Zašto ti ministri nisu otišli da podrže protest policajaca pre neki dan, kada su neki policajci sa pocepanim pantalonama šetali ispred Vlade Srbije”, pita Palma.
RSE: Da li ste prenosili svoje stavove kolegama iz koalicije i kakva je njihova reakcija?
Marković: Nisam! Njima je poznat moj stav i zato me niko nije zvao da me pita. Što se tiče Ivice Dačića, on je morao kao ministar policije da pozove na nenasilje, tako da je to njegova obaveza zbog funkcije koju obavlja. A siguran sam i tvrdim sto posto, da ministar policije misli isto što i ja mislim. Lično.
Da li je u proteklih godinu dana, ipak, došlo do bitne promene odnosa ovdašnjeg društva prema gej populaciji – pitali smo i reditelja Gorana Markovića, koji ima utisak da je najviše promena došlo u ponašanju desničarskih organizacija:
“Naime, oni su izgleda u nekoj vrsti povlačenja, ili regresije, i pokušavaju da ovu paradu iskoriste za ponovno stupanje na scenu. Ja se iskreno nadam da će desnica u ovoj zemlji oslabiti, zato što je, jednostavno, ova zemlja ostala bez levice. Milošević i njegova žena su je uništili. U ovoj zemlji postoje samo centralne, desničarske, ili ultradesničarske organizacije. A ono što se zove levica, i što je pravi balans u svakoj demokratiji, ne postoji”, ocenjuje Marković.
“Da li će Parada ponosa uspeti, šta će se sve tu desiti, itd… to su, ipak, marginalne stvari”, kaže Marković, otkrivajuću suštinu:
“Najveća drama kod nas je – da li će se uspostaviti ravnoteža jednog građanskog, demokratskog društva u kome vladaju red i zakon, i kada će prestati divljanje desnice?!”
Kao što se i očekivalo, najglasniji protivnici održavanja parade su ultradesničarske organizacije, ali i Srpska pravoslavna crkva.
Nekoliko jasnih pokazetelja, uprkos brojnim pritviljenjima, Paradu ponosa 2010. čine, ipak, drugačijom od prethodna dva neuspela pokušaja. Kako je jasno naznačeno, najvažnije političke partije ne protive se održavanju Parade kao promocije manjinskih prava, i drugo, što je važnije, ovog puta država garantuje bezbednost svima.
Da li to oslikava i bitne promene odnosa ovdašnjeg društva prema LGBT populaciji?
“U poslednjih godinu dana možemo reći da smo zadovoljni početkom promena u pogledu onoga kako se državne institucije odnose prema LGBT pitanju. Većina parlamentarnih političkih stranaka i gotovo sve državne institucije, s kojima smo razgovarali, su podržale održavanje Parade ponosa i naglasile da se zdušno zalažu za poštovanje prava LGBT osoba, u smislu smanjenja nasilja i diskriminacije koje ove osobe trpe”, kaže Lazar Stojanović iz Gej-strejt alijanse.
S druge strane, očigledna je i aktivnost ultradesničarskih organizacija koje se protive održavanju Pared ponosa - od poruka “Čekamo vas”, preko oglasa za kupovinu fotografija učesnika parade, do poziva na protesni skup koji afirmiše “tradicionalne vrednosti porodice”.
I Srpska pravoslavna crkva se odlučno protivi organizovanju Parade ponosa, ali istovremeno upozorava da je svako nasilje nedopustivo. Kako je objašnjeno, to važi i za nasilje prema licima ili grupama koje, po shvatanju Crkve, greše protiv moralnih normi ili, štaviše, ugrožavaju javni moral.
Analitičar religije Mirko Đorđević kaže da je dobro što se Crkva ograđuje od nasilja, ali napominje da “smatra tu pojavu, takođe, kao jednu vrstu nasilja.”
RSE: Da li bi ovo pitanje trebalo da bude u delokrugu Crkve, na ovakav način kako ga ona tretira?
Đorđević: Ne treba na ovakav način, ali Crkva ima svoj stav, ukorenjen u učenju, gde smatra da je porodica sačinjena od različitih polova osnovna ćelija društva. Na na ovakav način bojim se da će imati neugodan odjek i da neće nogo pripomoći da se izbegnu incidenti i manifestacija nasilja.
Levica ne postoji
Jedini predstavnik vladajuće garniture u Srbiji, koji se nedvosmisleno odredio protv Parade ponosa, je Dragan Marković Palma, predsednik Jedinstvene Srbije, inače članice koaliciong bloka oko Dačićevig SPS-a.
“Jednistvena Srbija ne poziva na nasilje, ali je protiv “parade srama”, imajući u vidu da je 1978. godine homoseksualnost bila na listi bolesti, a da je kasnije neki lobi skinuo sa te liste. Takođe, sam čuo da neki ministri hoće da šetaju i da podrže gej-paradu. Zašto ti ministri nisu otišli da podrže protest policajaca pre neki dan, kada su neki policajci sa pocepanim pantalonama šetali ispred Vlade Srbije”, pita Palma.
RSE: Da li ste prenosili svoje stavove kolegama iz koalicije i kakva je njihova reakcija?
Marković: Nisam! Njima je poznat moj stav i zato me niko nije zvao da me pita. Što se tiče Ivice Dačića, on je morao kao ministar policije da pozove na nenasilje, tako da je to njegova obaveza zbog funkcije koju obavlja. A siguran sam i tvrdim sto posto, da ministar policije misli isto što i ja mislim. Lično.
Da li je u proteklih godinu dana, ipak, došlo do bitne promene odnosa ovdašnjeg društva prema gej populaciji – pitali smo i reditelja Gorana Markovića, koji ima utisak da je najviše promena došlo u ponašanju desničarskih organizacija:
“Naime, oni su izgleda u nekoj vrsti povlačenja, ili regresije, i pokušavaju da ovu paradu iskoriste za ponovno stupanje na scenu. Ja se iskreno nadam da će desnica u ovoj zemlji oslabiti, zato što je, jednostavno, ova zemlja ostala bez levice. Milošević i njegova žena su je uništili. U ovoj zemlji postoje samo centralne, desničarske, ili ultradesničarske organizacije. A ono što se zove levica, i što je pravi balans u svakoj demokratiji, ne postoji”, ocenjuje Marković.
“Da li će Parada ponosa uspeti, šta će se sve tu desiti, itd… to su, ipak, marginalne stvari”, kaže Marković, otkrivajuću suštinu:
“Najveća drama kod nas je – da li će se uspostaviti ravnoteža jednog građanskog, demokratskog društva u kome vladaju red i zakon, i kada će prestati divljanje desnice?!”