Može li Srbija progutati Paradu ponosa

Posle jučerašnje otvorene podrške predsednika Srbije Borisa Tadića organizatorima Parade ponosa sa kojima se sastao pred TV kamerama, postavlja se pitanje - da li se ove godine bitno menja atmosfera u Srbiji, da li će se ponoviti prošlogodišnji scenario, kada je Parada u poslednji čas otkazana zbog pretnje nasiljem?

U regionu, inače, postoji različit odnos prema LGBT populaciji - u Hrvatskoj već devetu godinu za redom se održavaju prajd parade, u Sloveniji nema problema sa javnim iskazivanjem drugačijeg seksualnog opredeljenja, Prajd parada se odžava baš ovog vikenda u Ljubljani. U BIH i Crnoj Gori pripadnici seksualnih manjina još nisu ozbiljnije izašli iz anonimnisti .

Jednog od učesnika sastanka organizatora Parade ponosa sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, Lazara Pavlovića, predsednika Gej strejt alijanse, pitali smo koliko je bitna javna podrška koju su dobili sa najvišeg mesta?

“Ona je vrlo bitna. Ovo je prvi put da predsednik Tadić, odnosno institucija Predsednika Srbije primila gej-lezbejske aktiviste i aktivistkinje, tako da je to u tom smislu jako značajna podrška”, kaže Pavlović.

Susret sa predsednikom Srbije zatražen je i dogovaran nekoliko meseci, u međuvremenu predstavnici LGBT populacije imali su razgovore sa skoro svim parlamentarnim strankama . Umesto, kao prošle godine, da se priprema Parade ponosa svede samo na pregovore sa policijom o zaštiti povorke, oni već mesecima rade na dobijanju političke podrške, kaže naš sagovornik.

Imali su razgovore sa gotovo svim parlamentarnim političkim strankama. Da li su u tome uspeli?

“Jeste napravljen pomak, jer su svi politički činioci osudili nasilje kao odgovor na različitost. Dakle, to je za sve političke činioce sa kojima smo razgovarali nedopustivo. U tom smislu to jeste jasan pomak i razlika u odnosu na prošlu godinu. Većina njih je, takođe, podržala Paradu ponosa, tako da smo zadovoljni”, navodi Pavlović.

Jedino tri stranke odbile su razgovor sa predstavnicima seksualnih manjina – opoziciona Koštuničina DSS i Nova Srbija i članica vladajuće koalicije manja partija lokalnog značaja Jedinstvena Srbija.

Dobar put

Pitali smo Svetlanu Logar, istraživača javnog mnjenja u Ipsos Stratedžik Marketingu, koliki može biti efekat ovakve otvorene podrške kakvu je iskazao predsednik Srbije, da li to može bitno uticati na povećanje tolerancije prema manjinama u odnosu na koje postoji najviše predrasuda.

“To je upravo ono što treba raditi i što mislim da je veoma dobar put da politička elita, a posebno je dobro ako je to upravo predsednik Tadić koji ima veliku popularnost u narodu, iznese svoj stav i pokaže javnu podršku nekom događaju ili nekoj ideji. Dakle, ja bih očekivala, ne baš brz efekat, ali svakako mnogo pozitivniju reakciju ove godine nego što je to bilo ranije”, ocenjuje Logar.

Ono što brine organizatore Parade ponosa koja se priprema u Beogradu ali se još ne saopštava datum, jeste činjenica da već skoro godinu dana stoji u Ustavnom sudu nerešen predmet Tužilaštva sa zahtevom da se zabrane ekstremističke organzacije Obraz, Nacionalni stroj i 1389 upravo zbog pretnji organizatorima Parade ponosa i nasilja kojima pribegavaju u odnosu na neistomišljenike.

Lakmus tolerancije

Inače, parade ponosa se održavaju u velikom broju zemalja, to se smatra lakmusom postignutog nivoa tolerancije jednog društva prema manjini koja je sve donedavno bila izopštena, pa čak i podlegala zakonskim sankcijama.

Od tada je napravljen značajan iskorak. Sve je više zemalja koje čak priznaju homoseksualne brakove, mnoge javne ličnosti ne skrivaju više svoje manjinsko seksualno opredeljenje, teško da bi danas moglo da se dogodi da se za jednog poznatog filmskog ljubavnika tek nakon smrti sazna da je zapravo bio homoseksualac, kao što je to bilo sa Rok Hadsonom.

Šta smeta Eltonu Džonu, Džordžu Majklu, Boj Džordžu, i najsvežije deklarisanom homoseksualcu Riki Martinu? Ili gradonačelnicima Berlina i Pariza Bartranu Delanoa i Klausu Voverajtu?

Na patrijarhalnom Balkanu svojevremeno je bila senzacija kada je teatrolog Jovan Ćirilov prvi progovorio o problemima seksualnih manjinaca na jednom partijskom kongresu u socijalističkoj Jugoslaviji. Bio je to samo incident, ne i ozbiljan iskorak.

U državama regiona različit je nivo osvajanja sloboda LGBT populacije. U Sloveniji se baš ovog vikenda održava Parada ponosa pod sloganom Dosta čekanja, u Hrvatskoj je prošlog meseca uspešno održana deveta po redu prajd parada:



Šta je bilo presudno za održavanje prve parade 2002. godine pitali smo Franka Dotu iz “Zagreb prajda”:

“Ono što je Zagrebačkom prajdu bilo ključno 2002 godine jeste prisustvo osobno ministra unutrašnjih poslova u samoj povorci. Bivši predsednik Mesić je od prvog Prajda 2002, slao kontinuirano pisma podrške, a ove godine smo tu formalno simbiličnu poruku podigli na jednu višu razinu. Desetak dana prije održavanja Prajda, predsjednik Josipović je primio svih 15 članica i članova Organzacionog odbora i mi smo na jednom službenom sastanku razgovarali 45 minuta o raznim problemima”, pojašnjava Dota.

Ovogodišnja parada ponosa u Hrvatskoj održana je 19. juna pod sloganom “Hrvatska to može progutati”. Ostaje pitanje: može li i Srbija?

*****
Ukoliko vas zanima, o tome kako je i zbog čega u septembru prošle godine otkazana Parada ponosa možete pročitati u tekstu Otkazana Parada ponosa.