Samo desetak dana pre posete nemačke kancelarke Angele Merkel Beogradu, ministar spoljnih poslova njene vlade Guido Westerwelle pozvao je u Prištini preostalih pet članica Evropske unije da priznaju Kosovo i poručio, što je uostalom učinio i prošle jeseni, da je stav njegove zemlje da o suverenitetu i integritetu Kosova nema razgovora i da je balkanska mapa konačna.
Nema nikakve sumnje, uvereni su sagovornici Radija Slobodna Evropa, da će i nemačka kancelarka srpskom predsedniku Borisu Tadiću i drugim sagovornicima u Beogradu ponoviti isti stav.
Potvrđuje to i Doris Pack, poslanica nemačkih vladajućih demohrišćana u Evropskom parlamentu.
Ona za Radio Slobodna Evropa kaže da će Angela Merkel svojim domaćinima saopštiti da je u interesu Srbije da uspostavi dobre odnose sa Kosovom “i da se tenzije i nasilje koje smo upravo videli nikad više ne smeju ponoviti”.
Upitana da li je verovatno da će se nemačka kancelarka u Beogradu konkretnije odrediti prema granicama i severu Kosova, Doris Pak bez mnogo dileme kaže:
“Da, očekujem da će poručiti da Kosovo mora ostati u granicama priznatim od strane Nemačke i da se Srbija sa time na ovaj ili onaj način mora pomiriti. Merkel svakako neće reći da Srbija već sutra mora priznati Kosovo, ali će sigurno Tadiću preporučiti da sa Kosovom uspostavi korektne i prihvatljive odnose.”
I mnogi domaći analitičari povodom posete Angele Merkel Beogradu iznose očekivanje da će nemačka kancelarka izvršiti snažan pritisak na Srbiju, što zapravo izražava i većinski stav u Evropskoj uniji, da prepusti sever Kosova vlasti u Prištini, odnosno, da u potpunosti odustane od Kosova.
Kandidatura bez datuma nebitna
Ukoliko to ne učini, ocenjuje Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa, Srbija će dobiti kandidaturu za EU, ali ne i pregovore, a puka kandidatura bez datuma za pročetak pristupnih pregovora ne znači ništa, o čemu svedoči i slučaj Makedonije koja već šest godina tapka u statusu kandidata, ali još nema određen datum početka pregovora.
Slično uverenja za Radio Slobodna Evropa iznosi i Ognjen Pribićević, bivši ambasador Srbije u Berlinu.
“Ja očekujem da će ona podržati našu kandidaturu do kraja godine, ali je veliko pitanje da li ćemo dobiti i datum početka pregovora, i to je verovatno nešto što može biti ključna poruka Angele Merkel Beogradu”, kaže Pribićević.
Da će se od Srbije zahtevati da Prištini “(pre)pusti” sever Kosova indirektno sugeriše i Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju. Kao izvestilac za Srbiju, nisam nadležan da govorim o Kosovu niti u ime nemačke kancelarke Angele Merkel, kaže on za Radio Slobodna Evropa i dodaje:
“Ali, istina je da je Nemačka priznala Kosovo sa severom Kosova.”
A na pitanje da li nedavni autorski tekst nemačkog i britanskog šefa diplomatije Guida Westerwellea i Williama Haguea, objavljen u Frankfurter Allgemeine Zeitungu, u kojem se zahteva da Priština i Beograd uzajamne nesuglasice reše uvažavajući granice Kosova, izražava i dominantno gledište Brisela, Kacin kaže:
“Svi balkanski ratovi od devedesetih godina do sada nisu doneli nijednu promenu državnih granica. Sve unutrašnje granice nekadašnje Jugoslavije do sada su bile ispoštovane, pa se tako očekuje i u slučaju Kosova jer ako govorimo o podeli Kosova, onda možemo govoriti i o podeli Bosne i Hercegovine i, na kraju krajeva, i o podeli Srbije. Ja mislim da niko nije zainteresovan da dođe do takvog domino-efekta koji bi ponovo destabilizovao Zapadni Balkan. Ono što tražimo jesu pozitivne vesti sa Zapadnog Balkana, koje bi omogućile ne samo da Srbija dobije status zemlje-kandidata, nego – za razliku od Makedonije koja već šest godina čeka na to – da dobije i datum za početak pregovora sa EU.”
Nema nikakve sumnje, uvereni su sagovornici Radija Slobodna Evropa, da će i nemačka kancelarka srpskom predsedniku Borisu Tadiću i drugim sagovornicima u Beogradu ponoviti isti stav.
Potvrđuje to i Doris Pack, poslanica nemačkih vladajućih demohrišćana u Evropskom parlamentu.
Ona za Radio Slobodna Evropa kaže da će Angela Merkel svojim domaćinima saopštiti da je u interesu Srbije da uspostavi dobre odnose sa Kosovom “i da se tenzije i nasilje koje smo upravo videli nikad više ne smeju ponoviti”.
Upitana da li je verovatno da će se nemačka kancelarka u Beogradu konkretnije odrediti prema granicama i severu Kosova, Doris Pak bez mnogo dileme kaže:
“Da, očekujem da će poručiti da Kosovo mora ostati u granicama priznatim od strane Nemačke i da se Srbija sa time na ovaj ili onaj način mora pomiriti. Merkel svakako neće reći da Srbija već sutra mora priznati Kosovo, ali će sigurno Tadiću preporučiti da sa Kosovom uspostavi korektne i prihvatljive odnose.”
I mnogi domaći analitičari povodom posete Angele Merkel Beogradu iznose očekivanje da će nemačka kancelarka izvršiti snažan pritisak na Srbiju, što zapravo izražava i većinski stav u Evropskoj uniji, da prepusti sever Kosova vlasti u Prištini, odnosno, da u potpunosti odustane od Kosova.
Kandidatura bez datuma nebitna
Ukoliko to ne učini, ocenjuje Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa, Srbija će dobiti kandidaturu za EU, ali ne i pregovore, a puka kandidatura bez datuma za pročetak pristupnih pregovora ne znači ništa, o čemu svedoči i slučaj Makedonije koja već šest godina tapka u statusu kandidata, ali još nema određen datum početka pregovora.
Slično uverenja za Radio Slobodna Evropa iznosi i Ognjen Pribićević, bivši ambasador Srbije u Berlinu.
“Ja očekujem da će ona podržati našu kandidaturu do kraja godine, ali je veliko pitanje da li ćemo dobiti i datum početka pregovora, i to je verovatno nešto što može biti ključna poruka Angele Merkel Beogradu”, kaže Pribićević.
Da će se od Srbije zahtevati da Prištini “(pre)pusti” sever Kosova indirektno sugeriše i Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju. Kao izvestilac za Srbiju, nisam nadležan da govorim o Kosovu niti u ime nemačke kancelarke Angele Merkel, kaže on za Radio Slobodna Evropa i dodaje:
Jelko Kacin ocenjuje da niko nije zainteresovan da dođe do domino-efekta podela koji bi ponovo destabilizovao Zapadni Balkan.
“Ali, istina je da je Nemačka priznala Kosovo sa severom Kosova.”
A na pitanje da li nedavni autorski tekst nemačkog i britanskog šefa diplomatije Guida Westerwellea i Williama Haguea, objavljen u Frankfurter Allgemeine Zeitungu, u kojem se zahteva da Priština i Beograd uzajamne nesuglasice reše uvažavajući granice Kosova, izražava i dominantno gledište Brisela, Kacin kaže:
“Svi balkanski ratovi od devedesetih godina do sada nisu doneli nijednu promenu državnih granica. Sve unutrašnje granice nekadašnje Jugoslavije do sada su bile ispoštovane, pa se tako očekuje i u slučaju Kosova jer ako govorimo o podeli Kosova, onda možemo govoriti i o podeli Bosne i Hercegovine i, na kraju krajeva, i o podeli Srbije. Ja mislim da niko nije zainteresovan da dođe do takvog domino-efekta koji bi ponovo destabilizovao Zapadni Balkan. Ono što tražimo jesu pozitivne vesti sa Zapadnog Balkana, koje bi omogućile ne samo da Srbija dobije status zemlje-kandidata, nego – za razliku od Makedonije koja već šest godina čeka na to – da dobije i datum za početak pregovora sa EU.”