Nakon neuspelih pokušaja dovođenja pred sudove u Srbiji bosanskih državljana Ejupa Ganića i Jovana Divjaka preko interpolovih poternica, nakon sudske farse u slučaju Jurišić, nakon kompromitacije u slučaju hrvatskog državljanina Purde, Beograd i dalje ne odustaje od pokušaja da pred srpsko pravosuđe privede državljane iz susedstva koje optužuje za ratne zločine nad Srbima.
Umesto da pravosudnim organima tih država dostavi dokaze koje poseduje, ona se odlučuje za slanje optužnica. To se ne uklapa u sliku o dobroj saradnji tužilaštava Srbije i Hrvatske u procesuiranju ratnih zločinaca.
Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu ne oglašava se povodom vesti da su u Hrvatsku stigle optužnice za ratne zločine i genocid nad Srbima na području Vukovara. Zato smo se obratili na drugu adresu – Ministarstvo pravde i državnog sekretara Slobodana Homena.
„Ja verujem da Tužilaštvo za ratne zločine raspolaže dovoljnom količinom dokaza. Naravno, to će se videti u postupku. Svi moramo da budemo svesni da bi došlo do suđenja, potrebno je da se izvrši estradicija optuženih u Srbiju. To je još jedan od slučajeva gde ćemo videti epilog. Pitanje je kako će se ponašati države u kojima se ta lica budu nalazila. Sa druge strane, to ne treba da sprečava i onemogućava da naša tužilaštva rade svoj posao", ocenjuje Homen.
Javnost nagađa da je optužnica preuzeta od bivšeg Vojnog tužilaštva iz Miloševićevog vremena 1991. i 1992. godine. Pitali smo
bivšeg sudiju Vojnog suda Milomira Šalića da li se seća tog predmeta.
„Sećam se, kako ne, to su bile istrage još u ranoj fazi. To je taj materijal koji je nekad radio Vojni sud. Tu je prikupljeno mnogo dokaza koji su, na žalost, bili u fioci sve do sad. Predmet te optužnice su ubistva viđenijih Srba, direktora velikih firmi po Vukovaru i okolini. Nisu nikad pronađeni. Pretpostavlja se da su ubijeni od strane Merčepove ekipe i bačeni u Dunav. Znači, pre početka rata", kaže Šalić.
RSE: Kakvi su dokazi?
Šalić: Razni uviđaji, čak i policijskih organa Hrvatske.
Bitni su dokazi
Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo kaže da je Tužilaštvo za ratne zločine Srbije trebalo da javno saopšti na osnovu čega je podignuta optužnica, da li je to stara optužnica Vojnog tužilaštva ili ne, trebalo je da dokaze, uključujući i one protiv visokog funkcionera Vladimira Šeksa protiv koga se ne vodi postupak u Hrvatskoj, dostavi Tužilaštvu u Zagrebu, ali i da obavesti javnost o svemu. Naša sagovornica ne može da objasni zašto se nije išlo tim putem.
„Mislim da je neobično da se podižu optužnice a da pri tom postoji Sporazum o razmeni dokaza i vrlo uhodana saradnja Tužilaštava Srbije i Hrvatske. Do sada su oba tužilaštva veoma koristila Sporazum u procesuiranju ratnih zločinaca", kaže Kandić.
RSE: Da li je problematično da se današnje optužnice zasnivaju na radu Vojnog suda iz Miloševićevog vremena iz 91. i 92. godine?
Kandić: Ako ima dokaza koji mogu da izdrže sve provere, onda nije bitno iz kog perioda, iz kog sistema potiču.
RSE: Da li ovaj slučaj potvrđuje tezu da Beograd smatra da treba
da sudi svima koji su počinili zločine nad Srbima, bez obzira gde se on dogodio i čiji je državljanin optužen? U situaciji kada se u Srbiji ne procesuiraju, ako izuzmemo Ovčaru, mnogi drugi zločini nad Vukovarcima, od logora u Srbiji do tromesečnog granatiranja tog grada, otvaraju se ovi slučajevi.
Kandić: Ne može se to reći za ove optužnice, zato što nijedan od optuženih nije dostupan srpskom pravosuđu. Vrlo dobro i jasno se zna da suđenja ne može biti u Srbiji. Ali stvarno se postavlja pitanje čemu optužnice odavde, iz Beograda, protiv onih koji borave i imaju državljanstvo u Hrvatskoj.
Publicista iz Subotice Tomislav Žigmanov smatra da je ovaj slučaj politički motivisan.
„Mislim da je ovo neka vrsta diplomatske provokacije, kada je u pitanju odnos Srbije prema Hrvatskoj, u situaciji kada nesporazumi između dve države rastu“, zaključuje Žigmanov.
Umesto da pravosudnim organima tih država dostavi dokaze koje poseduje, ona se odlučuje za slanje optužnica. To se ne uklapa u sliku o dobroj saradnji tužilaštava Srbije i Hrvatske u procesuiranju ratnih zločinaca.
Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu ne oglašava se povodom vesti da su u Hrvatsku stigle optužnice za ratne zločine i genocid nad Srbima na području Vukovara. Zato smo se obratili na drugu adresu – Ministarstvo pravde i državnog sekretara Slobodana Homena.
„Ja verujem da Tužilaštvo za ratne zločine raspolaže dovoljnom količinom dokaza. Naravno, to će se videti u postupku. Svi moramo da budemo svesni da bi došlo do suđenja, potrebno je da se izvrši estradicija optuženih u Srbiju. To je još jedan od slučajeva gde ćemo videti epilog. Pitanje je kako će se ponašati države u kojima se ta lica budu nalazila. Sa druge strane, to ne treba da sprečava i onemogućava da naša tužilaštva rade svoj posao", ocenjuje Homen.
Javnost nagađa da je optužnica preuzeta od bivšeg Vojnog tužilaštva iz Miloševićevog vremena 1991. i 1992. godine. Pitali smo
'Predmet te optužnice su ubistva viđenijih Srba, direktora velikih firmi po Vukovaru i okolini', kaže bivši sudija Šalić.
bivšeg sudiju Vojnog suda Milomira Šalića da li se seća tog predmeta.
„Sećam se, kako ne, to su bile istrage još u ranoj fazi. To je taj materijal koji je nekad radio Vojni sud. Tu je prikupljeno mnogo dokaza koji su, na žalost, bili u fioci sve do sad. Predmet te optužnice su ubistva viđenijih Srba, direktora velikih firmi po Vukovaru i okolini. Nisu nikad pronađeni. Pretpostavlja se da su ubijeni od strane Merčepove ekipe i bačeni u Dunav. Znači, pre početka rata", kaže Šalić.
RSE: Kakvi su dokazi?
Šalić: Razni uviđaji, čak i policijskih organa Hrvatske.
Bitni su dokazi
Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo kaže da je Tužilaštvo za ratne zločine Srbije trebalo da javno saopšti na osnovu čega je podignuta optužnica, da li je to stara optužnica Vojnog tužilaštva ili ne, trebalo je da dokaze, uključujući i one protiv visokog funkcionera Vladimira Šeksa protiv koga se ne vodi postupak u Hrvatskoj, dostavi Tužilaštvu u Zagrebu, ali i da obavesti javnost o svemu. Naša sagovornica ne može da objasni zašto se nije išlo tim putem.
„Mislim da je neobično da se podižu optužnice a da pri tom postoji Sporazum o razmeni dokaza i vrlo uhodana saradnja Tužilaštava Srbije i Hrvatske. Do sada su oba tužilaštva veoma koristila Sporazum u procesuiranju ratnih zločinaca", kaže Kandić.
RSE: Da li je problematično da se današnje optužnice zasnivaju na radu Vojnog suda iz Miloševićevog vremena iz 91. i 92. godine?
Kandić: Ako ima dokaza koji mogu da izdrže sve provere, onda nije bitno iz kog perioda, iz kog sistema potiču.
RSE: Da li ovaj slučaj potvrđuje tezu da Beograd smatra da treba
'Ako ima dokaza koji mogu da izdrže sve provere, onda nije bitno iz kog perioda, iz kog sistema potiču', kaže Nataša Kandić.
Kandić: Ne može se to reći za ove optužnice, zato što nijedan od optuženih nije dostupan srpskom pravosuđu. Vrlo dobro i jasno se zna da suđenja ne može biti u Srbiji. Ali stvarno se postavlja pitanje čemu optužnice odavde, iz Beograda, protiv onih koji borave i imaju državljanstvo u Hrvatskoj.
Publicista iz Subotice Tomislav Žigmanov smatra da je ovaj slučaj politički motivisan.
„Mislim da je ovo neka vrsta diplomatske provokacije, kada je u pitanju odnos Srbije prema Hrvatskoj, u situaciji kada nesporazumi između dve države rastu“, zaključuje Žigmanov.