Kako navode pojedini beogradski mediji, Republičko tužilaštvo otvorilo je nedavno istragu o pobuni „Crvenih beretki” u novembru 2001. godine, koja bi konačno mogla da dovede do razjašnjavanja političke pozadine, ne samo pobune policijske jedinice čiji su pripadnici ubili premijera Srbije Zorana Đinđića, već i političke pozadine ubistva. Deo javnosti, koji je godinama insitirao na na ovom pitanju, skeptičan je prema najnovijim navodima.
Iz Repuličkog tužilaštva, za sada, nema potvrde medijskih navoda da je pokrenuta istraga o pobuni „Crvenih beretki”. U Ministarstvu pravde, iz koga je stigla samo uopštena ocena - da ispitivanje političke pozadine nije samo istraga šta je neko uradio, već i onoga šta je mogao da uradi a nije, takođe, nismo uspeli da dobijemo više informacija.
Kako na tu mogućnost gleda Srđa Popović, advokat porodice Đinđić?
“Toliko puta sam ponadao, i toliko je bilo lažnih obećanja, da primam to vrlo skeptično.”
Saznanja o pokretanju istrage nema ni Nenad Vukasović, branilac Zvezdana Jovanovića, optuženog za ubistvo premijera.
“Ne znam ništa o tome, a iskreno da kažem, informacije koje pročitam u novinama za mene nisu validne u smislu profesionalnog postupanja, ni profesionalnog pristupa. Osim toga, koliko puta novine nešto napišu pa kasnije demantuju, ili nešto promene. Znači, ja ništa zvanično ne znam. Prvi sada čujem od Vas nešto o tome”, kaže Vukasović.
Pobuna udarne Miloševićeve jedinice tokom devedesetih, počela je 9. novembra 2001., nakon hapšenja braće Banović koje je tražio Haški sud. Okončana je pet dana kasnije, uglavnom, ispunjenjem njihovih zahteva. Kulminacija protesta desila se u Beogradu kod “Sava centra”, kada je dvadesetak borbenih vozila punih oružja, blokiralo deo autoputa. Pripadnici ove jedinice, godinu dana kasnije, ubili su premijera Đinđića.
Pobuna bila prvi korak ka atentatu
Po mišljenju Srđe Popovića, problematično je i to što se naziva pozadinom tog ubistva:
„U tom istraživanju idu tako nekim čudnim putevima, da mi se ne čini da je to ozbiljno i nemam mnogo nade.
RSE: Gde bi trebalo tražiti političku pozadinu?
Popović: Potpuno je jasno da je tu oružana pobuna bila ključni trenutak. Tako je po optužnici bilo formulisano da je to bio prvi korak ka atentatu. Tu pobunu su, nesumnjivo, poduprli i DSS, i vojna služba bezbednosti. Mislim da je samo slabost Živkovićeve Vlade jedini razlog što oni svi, još tokom istrage, nisu saslušani da se vidi koji su im bili motivi.
Istraga oružane pobune jedinice, koja je bila „srce tame” Miloševićeve tajne policije, nikada nije pokrenuta jer su Demokratska stranka Srbije i njen lider i predsednik savezne države Vojislav Koštunica, pod kojim je bila vojska, tada to branili floskulama o „ pravu na štrajk u radnim odelima ”. Istraga nije pokrenuta ni tokom Koštuničinog premijerskog mandata. Zašto – pitamo tadašnjeg ministra pravde i člana DSS-a Zorana Stojkovića.
"Događaj se desio u vreme Vlade pokojnog premijera Zorana Đinđića. Prema tome, možda bi tu bilo interesantno postaviti pitanje zašto nikada nije pokrenut postupak kada se događaj desio. Ono što je za mene bilo tada indikativno, to je da imate izjavu jednog ministra iz te Vlade koji kaže - da li bi političku pozadinu trebalo tražiti kod onih bliskih pokojnom premijeru, ili Vladi, koji su bili u prijateljskim odnosima sa “ zemunskim klanom”, pustili ih iz zatvora, a kasnije su osuđeni za ubistvo premijera”, navodi Stojković.
Sumnje u uspeh istrage
RSE: Dobro, ali tvrdi se da je Demokratska stranka Srbije imala blagonaklon odnos prema protestu “Crvenih beretki”. I sam premijer Koštunica je rekao da oni imaju pravo na protest u radnim odelima.
Stojković: Da Vas samo pitam! Je li vođen postupak? Jesu li imali tužioca? Je li podignuta optužnica pre nego što je došla ova (Koštuničina) Vlada? Prema tome, kakve veze ima ta Vlada. Ona niti sudi, a nadam se ni ova, niti može da odlučuje. To radi tužilac, to radi sud.
Miloš Vasić, novinar lista “Vreme”, koji je objavio brojne tekstove o ovom događaju i transkripte telefonskih razgovora “Crvenih beretki” i “zemunskog klana”, pesimističan je pogledu pokretanja istrage o političkoj pozadini ubistva premijera Điniđića.
“Sve što ima da se zna o tome, zna se! I tada se od toga moglo poći, ali očito je da su, u onom stanju u kom se nalazio DOS ( Demokratska opozicija Srbije ), oni bili paralizovani i kao rogovi u vreći. Tako da se to može nastaviti, može se rastezati, ali je činjenica da je to krivično delo oružane pobune. U svakom smislu. Ali niko se nije usudio da tresne šakom o sto i da rastera tu bandu."
RSE: Da li smatrate da ovo situacija kada bi se bi taj slučaj mogao rasplesti?
Vasić: Moglo bi da se rasplete kada bi to neko hteo. Mada, moram da kažem iskreno. Ne očekujem! Zoran Đinđić je postao neka vrsta ikone kojoj se poklanjamo jednom godišnje, pomenemo ga ritualno, ali nekako bi svi najviše voleli da to zaboravimo.
Srđa Popović zaključuje:
“Ne vidim da se nešto mnogo promenilo. Jedino ako bi neko našao politilki interes da to istražuje, on bi mogao da da neki signal Tužilaštvu. Da li se to dogodilo, ja ne znam!”
Iz Repuličkog tužilaštva, za sada, nema potvrde medijskih navoda da je pokrenuta istraga o pobuni „Crvenih beretki”. U Ministarstvu pravde, iz koga je stigla samo uopštena ocena - da ispitivanje političke pozadine nije samo istraga šta je neko uradio, već i onoga šta je mogao da uradi a nije, takođe, nismo uspeli da dobijemo više informacija.
Kako na tu mogućnost gleda Srđa Popović, advokat porodice Đinđić?
“Toliko puta sam ponadao, i toliko je bilo lažnih obećanja, da primam to vrlo skeptično.”
Saznanja o pokretanju istrage nema ni Nenad Vukasović, branilac Zvezdana Jovanovića, optuženog za ubistvo premijera.
“Ne znam ništa o tome, a iskreno da kažem, informacije koje pročitam u novinama za mene nisu validne u smislu profesionalnog postupanja, ni profesionalnog pristupa. Osim toga, koliko puta novine nešto napišu pa kasnije demantuju, ili nešto promene. Znači, ja ništa zvanično ne znam. Prvi sada čujem od Vas nešto o tome”, kaže Vukasović.
Pobuna udarne Miloševićeve jedinice tokom devedesetih, počela je 9. novembra 2001., nakon hapšenja braće Banović koje je tražio Haški sud. Okončana je pet dana kasnije, uglavnom, ispunjenjem njihovih zahteva. Kulminacija protesta desila se u Beogradu kod “Sava centra”, kada je dvadesetak borbenih vozila punih oružja, blokiralo deo autoputa. Pripadnici ove jedinice, godinu dana kasnije, ubili su premijera Đinđića.
Pobuna bila prvi korak ka atentatu
Po mišljenju Srđe Popovića, problematično je i to što se naziva pozadinom tog ubistva:
„U tom istraživanju idu tako nekim čudnim putevima, da mi se ne čini da je to ozbiljno i nemam mnogo nade.
RSE: Gde bi trebalo tražiti političku pozadinu?
Popović: Potpuno je jasno da je tu oružana pobuna bila ključni trenutak. Tako je po optužnici bilo formulisano da je to bio prvi korak ka atentatu. Tu pobunu su, nesumnjivo, poduprli i DSS, i vojna služba bezbednosti. Mislim da je samo slabost Živkovićeve Vlade jedini razlog što oni svi, još tokom istrage, nisu saslušani da se vidi koji su im bili motivi.
Istraga oružane pobune jedinice, koja je bila „srce tame” Miloševićeve tajne policije, nikada nije pokrenuta jer su DSS i Koštunica tada to branili floskulama o „ pravu na štrajk u radnim odelima ”
Istraga oružane pobune jedinice, koja je bila „srce tame” Miloševićeve tajne policije, nikada nije pokrenuta jer su Demokratska stranka Srbije i njen lider i predsednik savezne države Vojislav Koštunica, pod kojim je bila vojska, tada to branili floskulama o „ pravu na štrajk u radnim odelima ”. Istraga nije pokrenuta ni tokom Koštuničinog premijerskog mandata. Zašto – pitamo tadašnjeg ministra pravde i člana DSS-a Zorana Stojkovića.
"Događaj se desio u vreme Vlade pokojnog premijera Zorana Đinđića. Prema tome, možda bi tu bilo interesantno postaviti pitanje zašto nikada nije pokrenut postupak kada se događaj desio. Ono što je za mene bilo tada indikativno, to je da imate izjavu jednog ministra iz te Vlade koji kaže - da li bi političku pozadinu trebalo tražiti kod onih bliskih pokojnom premijeru, ili Vladi, koji su bili u prijateljskim odnosima sa “ zemunskim klanom”, pustili ih iz zatvora, a kasnije su osuđeni za ubistvo premijera”, navodi Stojković.
Sumnje u uspeh istrage
RSE: Dobro, ali tvrdi se da je Demokratska stranka Srbije imala blagonaklon odnos prema protestu “Crvenih beretki”. I sam premijer Koštunica je rekao da oni imaju pravo na protest u radnim odelima.
Stojković: Da Vas samo pitam! Je li vođen postupak? Jesu li imali tužioca? Je li podignuta optužnica pre nego što je došla ova (Koštuničina) Vlada? Prema tome, kakve veze ima ta Vlada. Ona niti sudi, a nadam se ni ova, niti može da odlučuje. To radi tužilac, to radi sud.
Miloš Vasić, novinar lista “Vreme”, koji je objavio brojne tekstove o ovom događaju i transkripte telefonskih razgovora “Crvenih beretki” i “zemunskog klana”, pesimističan je pogledu pokretanja istrage o političkoj pozadini ubistva premijera Điniđića.
“Sve što ima da se zna o tome, zna se! I tada se od toga moglo poći, ali očito je da su, u onom stanju u kom se nalazio DOS ( Demokratska opozicija Srbije ), oni bili paralizovani i kao rogovi u vreći. Tako da se to može nastaviti, može se rastezati, ali je činjenica da je to krivično delo oružane pobune. U svakom smislu. Ali niko se nije usudio da tresne šakom o sto i da rastera tu bandu."
RSE: Da li smatrate da ovo situacija kada bi se bi taj slučaj mogao rasplesti?
Vasić: Moglo bi da se rasplete kada bi to neko hteo. Mada, moram da kažem iskreno. Ne očekujem! Zoran Đinđić je postao neka vrsta ikone kojoj se poklanjamo jednom godišnje, pomenemo ga ritualno, ali nekako bi svi najviše voleli da to zaboravimo.
Srđa Popović zaključuje:
“Ne vidim da se nešto mnogo promenilo. Jedino ako bi neko našao politilki interes da to istražuje, on bi mogao da da neki signal Tužilaštvu. Da li se to dogodilo, ja ne znam!”