Pozadina ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića još jednom je tema koja budi duhove. Naime, poslanik Demohrišćanske stranke Srbije i bivši ministar pravde - Vladan Batić zatražio je formiranje anketnog odbora u Skupštini Srbije, koji bi utvrdio ko su bili politički inspiratori atentata na Zorana Đinđića.
U tom kontekstu pominju se imena nekadašnjeg premijera Vojislava Koštunice. Neki od njih, do kojih smo dospeli, ne protive se produbljivanju istrage, ali i ostaju pri svojim tvrdnjama da u sudskom procesu i policijskoj istrazi nije bilo pritisaka koji su onemogućavali da potpuna istina izađe na videlo.
Nekadašnji šef tajne policije Rade Bulatović mogao bi se naći među onim Koštuničinim saradnicima koje bi skupštinski anketni odbor pozvao da odgovore na pitanja o događajima koji su prethodili ispaljivanju smrtonosnih hitaca 12. marta 2003. godine, na premijera koji je sa gipsom na nozi i na štakama ulazio u zgradu Vlade. Bulatović se odazvao na našu molbu za komentar. Uspeli smo samo da ga pitamo tek kako je doživeo potez Batića:
“Sve što mogu da kažem je da ta minorna partija mora da nadomesti odsustvo svog političkog programa nekim aferama. Sve drugo nema potrebe da se komentariše.”
RSE: Dalje ništa ne biste rekli?
“Ništa dalje. Važi, čujemo se!”
Niko nije izuzet sumnje
Osim što je objasnio svoju inicijativu, lider DHSS-a Batić je ponovo pozvao i generalnog direktora RTS-a Aleksandra Tijanića da objasni šta je želeo reći kada je u svojoj kolumni, nekoliko meseci pre ubistva premijera, napisao “Ako Đinđić preživi, Srbija neće”.
Tijanić je odgovorio sa devet pitanja objavljenih u tabloidu “Kurir”, uz ocenu da bi odgovor na njih u velikoj meri rasvetlio ubistvo. Tijanić preporučuje rasvetljavanje uticaja svih, od inostranih tajnih službi, preko lokalnih kriminalaca, pa da Đinđićevih saradnika.
“Niko nije izuzet od sumnje. Ni ministri koji su radili sa Zoranom, jer ne zaboravite niko od njih nije podneo ostavku jer se nije osećao odgovornim. A čuvali su Zorana Đinđića lošije nego što jedan domaćin čuva pršutu na tavanu,” precizira Tijanić za RSE.
Uz to Tijanić podržava formiranje anketnog odbora, ali uz konstataciju da bi to bilo tek “pomoćno sredstvo” za utvrđivanje istine, jer, kako je naveo “glavni posao mora da radi policija, bez pritiska”.
Pitali smo ga, da li strahuje da bi i on zbog sporne rečenice u kolumni, kao i kasnijih optužbi da je po predaji upoznao Milorada Ulemeka Legiju, mogao biti predmet istrage.
“Ne da ne strahujem nego tražim da ljudi čuju to što imam da kažem. Ja sam u originalu mog teksta napisao ‘Ako Đinđić politički preživi, Srbija neće’. Onda su urednici zbog dužine naslova izbacili reč ‘politički’ i ja sam se složio. Ni u najmračnijim snovima nisam sanjao da mu se nešto tim povodom može dogoditi. Što se tiče Legije i toga da me stalno prozivaju da sam bio kada se on predao, to nije tačno. Nikoga nije bilo. Ja sam tada dobio poziv iz Vlade da sa televizijskom ekipom odem i snimim policijsku izjavu od generala. General me je pitao, da li bih otišao i upoznao Legiju, ja sam rekao – ne. Zato što to nije moj posao, ja sam novinar i ovde sam u funkciji direktora Televizije. Uzeo sam izjavu i mi idemo. I ja sam otišao sa ekpiom,” kaže Tijanić.
Spekulacije oko odbacivanja optužnice protiv Tomića
Zoran Stojković, danas funkcioner DSS-a, nekada ministar pravde u Vladi Vojislava Koštunice, ideju o formiranju anketnog odbora nazvao je “zamajavanjem”.
Posebno odbacuje spekulacije da je tužilac, pod pritiskom iz visokih krugova, odustao od gonjenja nekadašnjeg šefa Vojne bezebnosti, Koštuničinog prijatelja, Aca Tomića, na koga je uz Vojislava Šešelja (pišu mediji u Srbiji) Miloš Simović ukazao kao jednog od učesnika u organizaciji ubistva.
Podsećamo za Tomića se tvrdilo da se svojevremno sastajao sa Legijom, kao i jednim od lidera “Zemusnkog klana” Spasojevićem, o čemu postoji i dokument Uprave Vojne bezbednosti. Na taj dokument pozvao se i bivši specijalni tužilac Jovan Prijić, koji je ipak optužnicu protiv Tomića naprasno povukao. Stojković nas upućuje da objašnjenja razloga povlačenja zatražimo od samog Prijića:
“Defakto Specijalno tužilaštvo je podiglo optužnicu, ono je i odustalo. Znači ono može i da vam odgovori.”
RSE: Mislite da nema mesta za razgovor o tome da je na tužioca vršen pritisak?
“Kakav pritisak, on je nastavio da radi dalje i završio predmet, koliko ja znam.”
RSE: Bez Aca Tomića je završio predmet.
“Završio ga je, kako nije, za ubistvo premijera Đinđića.”
RSE: Ali uprkos oceni suda je bilo dokaza i za gonjenje Aca Tomića to se nije dogodilo.
“Koja ocena suda da je bilo dovoljno dokaza? Evo ja vas pitam. Koja? Dajte mi jedan sud koji to kaže i tražim razrešenje svih njih.”
RSE: Citiraću vam predstavnicu Specijalnog suda Maju Kovačević Tomić. Ona kaže ‘mi smo već jednom razmatrali optužnicu protiv Tomića i prihvatili je očigledno upravljajući se ponuđenim dokazima – pitanje je za tužioca zašto je optužnicu povukao.
“Eto, ona kaže isto što i ja kažem. Neka pitaju tužioca zašto je povukao.”
Podsećamo da tužilac Prijić nikada nije objasnio razloge povlačenja optužnice protiv Aca Tomića.
Iskazi "zemunaca" doveli do obrta
Ukazujemo i na to da se ponovno otvaranje rasprave o pozadini atentata događa u prvim danima koje član “Zemunskog klana” Miloš Simović provodi iza rešetaka, odnosno dok Beograd iščekuje isporučivanje iz Hrvatske ranjenog “Zemunca” Sretka Kalinića.
Bez obzira što se, posebno u slučaju Kalnića, radi o teško zamislivom monstruoznom ubici (kako mediji deteljano opisuju) iskazi dvojice u odsustvu osuđenih učesnika u Đinđićevom ubistvu razlog su poslednjeg obrta.
U to je uveren bivši potredsednik u Đinđićevoj Vladi i čovek koji se nalazio na čelu komisije koja je ispitivala propuste premijerovog obezbeđenja Žarko Korać.
“Prvi put je jedan pripadnik ‘Zemunskog klana’, čak i ovako specifičan ubica kakav je Sretko Kalinić, pristao da priča pred jednom tuđom policijom i niko odavde ne može da kontroliše njegove iskaze. Niko ne može da sakrije te podatke, kao što se do sada radilo, ne mogu da se ucene policijski službenici koji su to dobili u svoje ruke. Drugim rečima, kopije, transkripti tih razgovara će od sada, pa zauvek, ostati u inostranstvu, u Hrvatskoj, pa su se zbog toga neki ljudi ovde uspaničili. Sada se brže bolje pojavljuju zahtevi da se otvori to pitanje upravo zato što neki ljudi nemirno spavaju jer znaju da su sve to zatrpali onda kada su oni kontrolisali i sudstvo i policiju,” ukazuje Korać.
Novembra prošle godine Vrhovni sud potvrdio je kazne Đinđićevim ubicama stavljajući tako tačku na maratonski proces vođen protiv 12 osoba koji su akciju organizovali i sproveli. Nagađanja o tome ko je inspirisao, eventualno i naredio povlačenje obarača, do danas nisu dobila na dokazima zasnovanu argumentaciju.
*****
Moglo bi vas interesovati i ovo:
Zaštitnici Đinđićevih ubica bili u vrhu vlasti
U tom kontekstu pominju se imena nekadašnjeg premijera Vojislava Koštunice. Neki od njih, do kojih smo dospeli, ne protive se produbljivanju istrage, ali i ostaju pri svojim tvrdnjama da u sudskom procesu i policijskoj istrazi nije bilo pritisaka koji su onemogućavali da potpuna istina izađe na videlo.
Nekadašnji šef tajne policije Rade Bulatović mogao bi se naći među onim Koštuničinim saradnicima koje bi skupštinski anketni odbor pozvao da odgovore na pitanja o događajima koji su prethodili ispaljivanju smrtonosnih hitaca 12. marta 2003. godine, na premijera koji je sa gipsom na nozi i na štakama ulazio u zgradu Vlade. Bulatović se odazvao na našu molbu za komentar. Uspeli smo samo da ga pitamo tek kako je doživeo potez Batića:
“Sve što mogu da kažem je da ta minorna partija mora da nadomesti odsustvo svog političkog programa nekim aferama. Sve drugo nema potrebe da se komentariše.”
RSE: Dalje ništa ne biste rekli?
“Ništa dalje. Važi, čujemo se!”
Niko nije izuzet sumnje
Osim što je objasnio svoju inicijativu, lider DHSS-a Batić je ponovo pozvao i generalnog direktora RTS-a Aleksandra Tijanića da objasni šta je želeo reći kada je u svojoj kolumni, nekoliko meseci pre ubistva premijera, napisao “Ako Đinđić preživi, Srbija neće”.
Tijanić je odgovorio sa devet pitanja objavljenih u tabloidu “Kurir”, uz ocenu da bi odgovor na njih u velikoj meri rasvetlio ubistvo. Tijanić preporučuje rasvetljavanje uticaja svih, od inostranih tajnih službi, preko lokalnih kriminalaca, pa da Đinđićevih saradnika.
“Niko nije izuzet od sumnje. Ni ministri koji su radili sa Zoranom, jer ne zaboravite niko od njih nije podneo ostavku jer se nije osećao odgovornim. A čuvali su Zorana Đinđića lošije nego što jedan domaćin čuva pršutu na tavanu,” precizira Tijanić za RSE.
Uz to Tijanić podržava formiranje anketnog odbora, ali uz konstataciju da bi to bilo tek “pomoćno sredstvo” za utvrđivanje istine, jer, kako je naveo “glavni posao mora da radi policija, bez pritiska”.
Ja sam u originalu mog teksta napisao ‘Ako Đinđić politički preživi, Srbija neće’. Onda su urednici zbog dužine naslova izbacili reč ‘politički’ i ja sam se složio. Ni u najmračnijim snovima nisam sanjao da mu se nešto tim povodom može dogoditi, kaže Tijanić.
“Ne da ne strahujem nego tražim da ljudi čuju to što imam da kažem. Ja sam u originalu mog teksta napisao ‘Ako Đinđić politički preživi, Srbija neće’. Onda su urednici zbog dužine naslova izbacili reč ‘politički’ i ja sam se složio. Ni u najmračnijim snovima nisam sanjao da mu se nešto tim povodom može dogoditi. Što se tiče Legije i toga da me stalno prozivaju da sam bio kada se on predao, to nije tačno. Nikoga nije bilo. Ja sam tada dobio poziv iz Vlade da sa televizijskom ekipom odem i snimim policijsku izjavu od generala. General me je pitao, da li bih otišao i upoznao Legiju, ja sam rekao – ne. Zato što to nije moj posao, ja sam novinar i ovde sam u funkciji direktora Televizije. Uzeo sam izjavu i mi idemo. I ja sam otišao sa ekpiom,” kaže Tijanić.
Spekulacije oko odbacivanja optužnice protiv Tomića
Zoran Stojković, danas funkcioner DSS-a, nekada ministar pravde u Vladi Vojislava Koštunice, ideju o formiranju anketnog odbora nazvao je “zamajavanjem”.
Posebno odbacuje spekulacije da je tužilac, pod pritiskom iz visokih krugova, odustao od gonjenja nekadašnjeg šefa Vojne bezebnosti, Koštuničinog prijatelja, Aca Tomića, na koga je uz Vojislava Šešelja (pišu mediji u Srbiji) Miloš Simović ukazao kao jednog od učesnika u organizaciji ubistva.
Podsećamo za Tomića se tvrdilo da se svojevremno sastajao sa Legijom, kao i jednim od lidera “Zemusnkog klana” Spasojevićem, o čemu postoji i dokument Uprave Vojne bezbednosti. Na taj dokument pozvao se i bivši specijalni tužilac Jovan Prijić, koji je ipak optužnicu protiv Tomića naprasno povukao. Stojković nas upućuje da objašnjenja razloga povlačenja zatražimo od samog Prijića:
“Defakto Specijalno tužilaštvo je podiglo optužnicu, ono je i odustalo. Znači ono može i da vam odgovori.”
RSE: Mislite da nema mesta za razgovor o tome da je na tužioca vršen pritisak?
“Kakav pritisak, on je nastavio da radi dalje i završio predmet, koliko ja znam.”
RSE: Bez Aca Tomića je završio predmet.
“Završio ga je, kako nije, za ubistvo premijera Đinđića.”
RSE: Ali uprkos oceni suda je bilo dokaza i za gonjenje Aca Tomića to se nije dogodilo.
“Koja ocena suda da je bilo dovoljno dokaza? Evo ja vas pitam. Koja? Dajte mi jedan sud koji to kaže i tražim razrešenje svih njih.”
RSE: Citiraću vam predstavnicu Specijalnog suda Maju Kovačević Tomić. Ona kaže ‘mi smo već jednom razmatrali optužnicu protiv Tomića i prihvatili je očigledno upravljajući se ponuđenim dokazima – pitanje je za tužioca zašto je optužnicu povukao.
“Eto, ona kaže isto što i ja kažem. Neka pitaju tužioca zašto je povukao.”
Podsećamo da tužilac Prijić nikada nije objasnio razloge povlačenja optužnice protiv Aca Tomića.
Iskazi "zemunaca" doveli do obrta
Ukazujemo i na to da se ponovno otvaranje rasprave o pozadini atentata događa u prvim danima koje član “Zemunskog klana” Miloš Simović provodi iza rešetaka, odnosno dok Beograd iščekuje isporučivanje iz Hrvatske ranjenog “Zemunca” Sretka Kalinića.
Bez obzira što se, posebno u slučaju Kalnića, radi o teško zamislivom monstruoznom ubici (kako mediji deteljano opisuju) iskazi dvojice u odsustvu osuđenih učesnika u Đinđićevom ubistvu razlog su poslednjeg obrta.
U to je uveren bivši potredsednik u Đinđićevoj Vladi i čovek koji se nalazio na čelu komisije koja je ispitivala propuste premijerovog obezbeđenja Žarko Korać.
“Prvi put je jedan pripadnik ‘Zemunskog klana’, čak i ovako specifičan ubica kakav je Sretko Kalinić, pristao da priča pred jednom tuđom policijom i niko odavde ne može da kontroliše njegove iskaze. Niko ne može da sakrije te podatke, kao što se do sada radilo, ne mogu da se ucene policijski službenici koji su to dobili u svoje ruke. Drugim rečima, kopije, transkripti tih razgovara će od sada, pa zauvek, ostati u inostranstvu, u Hrvatskoj, pa su se zbog toga neki ljudi ovde uspaničili. Sada se brže bolje pojavljuju zahtevi da se otvori to pitanje upravo zato što neki ljudi nemirno spavaju jer znaju da su sve to zatrpali onda kada su oni kontrolisali i sudstvo i policiju,” ukazuje Korać.
Novembra prošle godine Vrhovni sud potvrdio je kazne Đinđićevim ubicama stavljajući tako tačku na maratonski proces vođen protiv 12 osoba koji su akciju organizovali i sproveli. Nagađanja o tome ko je inspirisao, eventualno i naredio povlačenje obarača, do danas nisu dobila na dokazima zasnovanu argumentaciju.
*****
Moglo bi vas interesovati i ovo:
Zaštitnici Đinđićevih ubica bili u vrhu vlasti