U prvim reagovanjima iz Beograda na osnivanje Bošnjačke akademije u Novom Pazaru, Srpska akademija nauke i umetnosti upozorila je državu da bi trebalo da reaguje na osnivanje ove institucije, jer se time, kako navode, “krši zakon o Srpskoj akademiji nauka (SANU) koji je država donela”. Državna reakcija stigla je ubrzo.
"To je čin koji je nesporno suprotan pravnim propisima Republike Srbije i nema nikakve veze sa nazivom te takozvane institucije, koja je očigledno plod želja i ambicija Muamera Zukorlića, kako bi sebe prikazao kao zaštitnika bošnjake etničke zajednice. Te ambicije očigledno imaju političku dimenziju", ocenio je ministar prosvete Žarko Obradović.
Predsednik Inicijativnog odbora Bošnjačke akademije nauka i umetnosti - glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić kaže za naš program da je ova akademija nacionalna i da nema veze sa srpskom.
„Ova akademija ima ambiciju da kroz koncentraciju naučnih
i umjetničkih potencijala ima u svom središtu temu bošnjačkog nacionalnog identiteta, kao što srpska, očito, ima kao centralnu temu srpski kulturni identitet. Ja ne vidim ni potrebu, a ne vidim ni problem da se o tome razgovara i sa predstavnicima vlade. S druge strane, naše pravo, i po Ustavu i po zakonima, je zagarantovano pravo da možemo osnivati nacionalne institucije“, tvrdi muftija Zukorlić.
A kakva bi mogla da bude reakcija države?
"U ovom slučaju u skladu sa zakonom je prvo da se zna da je to nezakonito, a onda u odnosu na ono što oni budu radili, svako će naći svoj deo posla“, kaže ministar Obradović.
Ministar za rad i socijalnu politiku i predsednik Socijaldemokratske partije Srbije Rasim Ljajić upozorava da država ne bi trebalo na ovaj potez da odgovori represivnim merama.
“Osnivanje jedne virtualne institucije neće rešiti nijedan problem, samo će dodatno pogoršati politički i svaki drugi imidž celog regiona. Država uopšte ne treba da se bavi time. Ne bi trebalo da odgovori represivnim merama jer bi to i hteli oni koji sve ovo čine", smatra Ljajić.
Protivljenje u Sandžaku
Kako je saopšteno u Novom Pazaru, Bošnjačka akademija nauka i umetnosti imaće 21. člana, a sedište će biti dvojno. Neki organi će biti u Sarajevu, gde će predsednik biti Muhamed Filipović, a neki u Novom Pazaru sa Feridom Muhićem na čelu.
U Bošnjačkoj akademiji su, takođe, glavni muftija Zukorlić, reisu-l-ulema Mustafa Cerić i član nekadašnjeg Predsedništva Republike BiH Ejup Ganić.
Osnivanje Bošnjačke akademije naišlo je i na protivljenje u intelektualnoj javnosti Sandžaka. Semiha Kačar iz Sandžačkog odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda kaže da je to neodgovoran pristup i postavlja pitanje legitimiteta ove institucije.
"Ako imate ograđivanje pojedinih intelektualaca iz Sarajeva već prvog dana, znači da nije postignut ni konsenzus oko ovog pitanja, ni u samoj Bosni, ni sa Bošnjacima ovde u srbijanskom, niti u crnogorskom dijelu Sandžaka. Ako hoćete nacionalne institucije, onda morate da budete saglasni svi. Bojim se da će ovo da vodi daljim podjelama unutar bošnjačke zajednice”, upozorava Semiha Kačar.
Odgovarajući na optužbe o nelegitimnosti ove institucije, muftija Muamer Zukorlić kaže da ne zna koji je smisao zahteva za konsenzusom.
"Akademije nauka i umjetnosti nisu masovne organizacije i ja mogu razumjeti nezadovoljstvo pojedinaca što se ne nalaze u redu odabranih intelektualaca koji su, zaista, dobili historijsku i neponovljivu čast da budu utemeljivači. Dakle, bilo je akademika, biće akademika, ali više nikada neće biti utemeljivača Bošnjačke akademije nauka. Tako da je meni po tom osnovu logična njihova reakcija i zaista jeste razlog nezadovoljstva opravdan, subjektivno gledano što je neko sebe vidio tu, a nije tu”, kaže Zukorlić.
Osnivanje Bošnjačke akademije nauka i umetnosti Aida Ćorović iz novopazarske organizacije Urban In vidi i iz jednog drugog ugla - kao početak ozbiljne izborne kampanje za mesto novog reisu-l-uleme u Sarajevu. Ovim potezom reis Cerić, koji nema pravo da se ponovo kandiduje – kako procenjuje Aida Ćorović - pokušava da favorizuje svog čoveka – muftiju Zukorlića.
"S obzirom da on ima ozbiljnog protivkandidata u profesoru Enesu Kariću, koga javnost u BiH jako mnogo podržava i veoma je cenjen u međunarodnim islamskim krugovima, mislim da zapravo ova dvojica sada počinju neku vrstu predizborne kampanje i treba da pokažu kako oni strašno brinu o pravima Bošnjaka. Jedan od marketinških predizbornih trikova je i osnivanje Bošnjačke akademije nauka“, kaže Aida Ćorović.
"Ono što celu stvar obesmišljava jeste da njih dvojica nemaju legitimitet, oni su verski lideri. Ja ne mogu da kažem da oni ne mogu da pokrenu, ali da osnuju prosto nemaju pravo na to. Njih izgleda stalno treba upozoravati da u sekularnoj državi verski lideri ne mogu da rade takve stvari“, zaključuje Aida Ćorović.
"To je čin koji je nesporno suprotan pravnim propisima Republike Srbije i nema nikakve veze sa nazivom te takozvane institucije, koja je očigledno plod želja i ambicija Muamera Zukorlića, kako bi sebe prikazao kao zaštitnika bošnjake etničke zajednice. Te ambicije očigledno imaju političku dimenziju", ocenio je ministar prosvete Žarko Obradović.
Predsednik Inicijativnog odbora Bošnjačke akademije nauka i umetnosti - glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić kaže za naš program da je ova akademija nacionalna i da nema veze sa srpskom.
„Ova akademija ima ambiciju da kroz koncentraciju naučnih
"Naše pravo, i po Ustavu i po zakonima, je zagarantovano pravo da možemo osnivati nacionalne institucije“, tvrdi muftija Zukorlić.
i umjetničkih potencijala ima u svom središtu temu bošnjačkog nacionalnog identiteta, kao što srpska, očito, ima kao centralnu temu srpski kulturni identitet. Ja ne vidim ni potrebu, a ne vidim ni problem da se o tome razgovara i sa predstavnicima vlade. S druge strane, naše pravo, i po Ustavu i po zakonima, je zagarantovano pravo da možemo osnivati nacionalne institucije“, tvrdi muftija Zukorlić.
A kakva bi mogla da bude reakcija države?
"U ovom slučaju u skladu sa zakonom je prvo da se zna da je to nezakonito, a onda u odnosu na ono što oni budu radili, svako će naći svoj deo posla“, kaže ministar Obradović.
Ministar za rad i socijalnu politiku i predsednik Socijaldemokratske partije Srbije Rasim Ljajić upozorava da država ne bi trebalo na ovaj potez da odgovori represivnim merama.
“Osnivanje jedne virtualne institucije neće rešiti nijedan problem, samo će dodatno pogoršati politički i svaki drugi imidž celog regiona. Država uopšte ne treba da se bavi time. Ne bi trebalo da odgovori represivnim merama jer bi to i hteli oni koji sve ovo čine", smatra Ljajić.
Protivljenje u Sandžaku
Kako je saopšteno u Novom Pazaru, Bošnjačka akademija nauka i umetnosti imaće 21. člana, a sedište će biti dvojno. Neki organi će biti u Sarajevu, gde će predsednik biti Muhamed Filipović, a neki u Novom Pazaru sa Feridom Muhićem na čelu.
U Bošnjačkoj akademiji su, takođe, glavni muftija Zukorlić, reisu-l-ulema Mustafa Cerić i član nekadašnjeg Predsedništva Republike BiH Ejup Ganić.
Osnivanje Bošnjačke akademije naišlo je i na protivljenje u intelektualnoj javnosti Sandžaka. Semiha Kačar iz Sandžačkog odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda kaže da je to neodgovoran pristup i postavlja pitanje legitimiteta ove institucije.
"Ako imate ograđivanje pojedinih intelektualaca iz Sarajeva već prvog dana, znači da nije postignut ni konsenzus oko ovog pitanja, ni u samoj Bosni, ni sa Bošnjacima ovde u srbijanskom, niti u crnogorskom dijelu Sandžaka. Ako hoćete nacionalne institucije, onda morate da budete saglasni svi. Bojim se da će ovo da vodi daljim podjelama unutar bošnjačke zajednice”, upozorava Semiha Kačar.
Odgovarajući na optužbe o nelegitimnosti ove institucije, muftija Muamer Zukorlić kaže da ne zna koji je smisao zahteva za konsenzusom.
"Akademije nauka i umjetnosti nisu masovne organizacije i ja mogu razumjeti nezadovoljstvo pojedinaca što se ne nalaze u redu odabranih intelektualaca koji su, zaista, dobili historijsku i neponovljivu čast da budu utemeljivači. Dakle, bilo je akademika, biće akademika, ali više nikada neće biti utemeljivača Bošnjačke akademije nauka. Tako da je meni po tom osnovu logična njihova reakcija i zaista jeste razlog nezadovoljstva opravdan, subjektivno gledano što je neko sebe vidio tu, a nije tu”, kaže Zukorlić.
"Ovim potezom reis Cerić, koji nema pravo da se ponovo kandiduje – kako procenjuje Aida Ćorović - pokušava da favorizuje svog čoveka – muftiju Zukorlića", ocjenjuje Aida Ćorović.
Osnivanje Bošnjačke akademije nauka i umetnosti Aida Ćorović iz novopazarske organizacije Urban In vidi i iz jednog drugog ugla - kao početak ozbiljne izborne kampanje za mesto novog reisu-l-uleme u Sarajevu. Ovim potezom reis Cerić, koji nema pravo da se ponovo kandiduje – kako procenjuje Aida Ćorović - pokušava da favorizuje svog čoveka – muftiju Zukorlića.
"S obzirom da on ima ozbiljnog protivkandidata u profesoru Enesu Kariću, koga javnost u BiH jako mnogo podržava i veoma je cenjen u međunarodnim islamskim krugovima, mislim da zapravo ova dvojica sada počinju neku vrstu predizborne kampanje i treba da pokažu kako oni strašno brinu o pravima Bošnjaka. Jedan od marketinških predizbornih trikova je i osnivanje Bošnjačke akademije nauka“, kaže Aida Ćorović.
"Ono što celu stvar obesmišljava jeste da njih dvojica nemaju legitimitet, oni su verski lideri. Ja ne mogu da kažem da oni ne mogu da pokrenu, ali da osnuju prosto nemaju pravo na to. Njih izgleda stalno treba upozoravati da u sekularnoj državi verski lideri ne mogu da rade takve stvari“, zaključuje Aida Ćorović.