Evropska unija primećuje konstantan porast veličanja osuđenih ratnih zločinaca, i još uvek prisutno negiranje genocida u Srebrenici izjavila je 6. maja zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Mateja Norčič-Štamcar.
Ona je na predstavljanju izveštaja nevladinog Fonda za humanitano pravo ukazala na zastoj u procesuiranju zločina pred pravosuđem u Srbiji i pozvala na poštovanje odluka suda u Hagu.
O ovim pitanjima je sa zvaničnicima u Beogradu razgovarao i glavni tužilac Mehanizma za krivične sudove u Hagu Serž Bramerc (Serge Brammertz), koji je Srbiji boravio u okviru priprema redovnog junskog izveštaja Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Bramerc se tokom dvodnevne posete (5. i 6. maja) sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, ministarkom pravde Majom Popović i tužiteljkom za ratne zločine Snežanom Stanojković.
Serž Bramerc, glavni tužilac Međunarodnog mehanimza Suda za ratne zločine u Hagu, na sastanku sa Majom Popović, ministarkom pravde Srbije, u Beogradu, 5. maja 2022. Tokom boravka u Srbiji razgovarao je i sa Aleksandrom Vučićem, predsednikom Srbije, te Snežanom Stanojković, tužiteljkom za ratne zločine.
Vučić o susretu sa Bramercom
Vučić je tokom susreta poručio da će Srbija, "uprkos neslaganju oko nekih pitanja", nastaviti "ozbiljnu i odgovornu" saradnju sa Mehanizmom u Hagu, saopšteno je 6. maja iz Predsedništva Srbije.
On je rekao i da je Beograd "iskreno posvećen" unapređenju regionalne saradnje i pomirenju.
Bramerc je, kako se navodi u saopštenju iz Vučićevog kabineta, pozdravio ulogu Srbije "po pitanju regionalnih napora u kažnjavanju ratnih zločina" i ocenio da je Beograd bio "izuzetno transparentan u pogledu razmene optužnica i informacija o istragama".
Nevladin Fond za humanitarno pravo (FHP), koji od početka prati suđenja i zastupa žrtve, u novom izveštaju o procesuiranju ratnih zločina u Srbiji objavljenom 6. maja pak ukazuje na stagnaciju u ovoj oblasti.
Tokom 2021. godine nastavljen je trend dugog trajanja suđenja za ratne zločine, podizanja malog broja optužnica i revizionizma ratova devedesetih, piše u izveštaju.
"Naši nalazi su već duži niz godina praktično nepromenjeni, odnosno svedočimo svojevrsnom zastoju u procesuiranju ratnih zločina iako je to jedan od prioriteta u okviru pristupanja Srbije Evropskoj uniji", rekla je na predstavljanju izveštaja izvršna direktorka FHP-a Ivana Žanić.
Vaš browser nepodržava HTML5
Tri decenije čekanja na pravdu za ratne zločine u BiH
Koliko je optužnica Srbija podigla?
U 2021. godini Srbija je podigla ukupno sedam optužnica za ratne zločine od kojih su četiri ustupljene iz Bosne i Hercegovine, a svega tri su rezultat samostalnog rada Tužilaštva u Srbiji.
"U periodu od 2016. do kraja 2021. podignuto je ukupno 38 optužnica. Od toga su 27 ustupljeni predmeti. Bez ustupa iz Bosne i Hercegovine naše Tužilaštvo faktički ne znam šta bi imalo i da radi", rekla je pravnica FHP-a i punomoćnica oštećenih Marina Kljaić.
Ona je dodala da tokom 2021. nije bila podignuta nijedna optužnica za zločine na Kosovu.
"I naravno, problem koji je već godinama prisutan je izostanak procesuiranja visokorangiranih pripadnika vojske ili policije", dodala je Kljaić.
Vaš browser nepodržava HTML5
Ključne činjenice o odnosu Srbije prema ratnim zločinima
Iz Tužilaštva za ratne zločine nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) o navodima iz izveštaja FHP-a.
Jedini visoki pripadnik vojske protiv kojeg je Srbija nedavno podigla optužnicu je bivši komandant Drinskog korpusa Vojske Republike Srpske Milenko Živanović. Živanović se tereti za ratni zločin nad bošnjačkim civilima u Srebrenici i Žepi tokom rata u BiH.
Pročitajte i ovo: Srbija optužila bivšeg generala Vojske RS za zločine u Srebrenici i ŽepiNa mali broj samostalnih optužnica ukazano je i u poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, a zamenica šefa Delegacije EU Mateja Norčič-Štamcar poručila je 6. maja da će procesuranje zločina ostati u pristupnim pregovorima Srbije do samog kraja.
"Uprkos sukobima koji su okončani pre više od tri decenije, to nije pitanje koje želimo da zaboravimo, posebno u pogledu žrtava, njihovih porodica i onih koji su nestali", rekla je Norčič-Štamcar.
U fazi predistrage u Srbiji je više od 1.700 predmeta ratnih zločina.
"Ovim tempom verovatno ni za narednih sto godina ne može da se procesuira ni upola tih predmeta", rekla je Ivana Žanić iz FHP-a.
Koliko je presuda doneto?
FHP je tokom 2021. pratio ukupno 26 suđenja za ratne zločine u Srbiji.
Viši sud u Beogradu izrekao je pet prvostepenih presuda zbog zločina tokom rata u BiH i obustavio postupke protiv trojice optuženih koji su preminuli.
Apelacioni sud doneo je šest presuda, dok je tri ukinuo i vratio na ponovni postupak.
Suđenja, kao i proteklih godina, karakteriše neprimereno dugo trajanje, kažu u FHP-u.
Kao najdraštičniji primer navode predmet "Ćuška", u kojem je optužnica podignuta još 2010. godine, a u kojem postupak i danas traje.
Pročitajte i ovo: „Šakalima“ ukinute presude za zločine nad kosovskim AlbancimaU selima Ćuška, Ljubenić, Pavljan i Zahać na Kosovu pripadnici srpske vojske i policije ubili su 1999. godine više od 140 albanskih civila.
Iako predmeti ratnih zločina ne mogu da zastare, Marina Kljaić iz FHP-a upozorava na drugi problem.
"Statistički podaci nam pokazuju da optuženi umiru ili postaju procesno nesposobni. Identična situacija je i sa žrtvama i svedocima i bojimo se da će ovakvim tempom Srbija biti u situaciji da nema kome da sudi i da nema svedoka, koji su u predmetima ratnih zločina često jedino dokazno sredstvo", rekla je Marina Kljajić.
Kakav je odnos prema osuđenim zločincima?
"Tokom 2021. godine, u Srbiji je nastavljena praksa revizionizma ratova devedesetih ignorisanjem i minimizacijom sudski utvrđenih činjenica, promovisanjem ratnih zločinaca, ustupanjem javnih prostora i državnih resursa za izdavanje i promociju knjiga osuđenih ratnih zločinaca, filmskom i TV produkcijom", navodi se u izveštaju FHP-a.
Vaš browser nepodržava HTML5
Hag nakon kraja
FHP ukazuje da je državni vrh Srbije nastavio sa negiranjem genocida u Srebrenici nakon presude bivšem komandantu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću u Hagu.
Mladić je 8. juna 2021. osuđen na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici i ratnih zločina u BiH.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin poručio je da je presuda "osveta". U izjavi objavljenoj na sajtu njegovog Pokreta socijalista 8. juna, Vulin je naveo i da je Haški sud "uspostavljen da bi sudio Srbima".
Pročitajte i ovo: Vulin: Doživotni zatvor Mladiću je osveta, a ne presudaMural Ratku Mladiću
Ubrzo nakon presude, u centru Beograda je osvanuo mural posvećen Ratku Mladiću.
Mural je nekoliko puta išaran, ali su ga nepoznati muškarci svaki put vraćali u prethodno stanje.
Policija je zabranila protest nevladinih organizacija i 9. novembra, za kada je okupljanje najavljeno, "čuvala" mural, dok su dve aktivistkinje koje su ga istog dana gađale jajima privedene. Puštene su uveče, uz optužbe za kršenje javnog reda i mira.
- Aktivistkinja pred Prekršajnim sudom jer je gađala jajima Mladićev mural u Beogradu
- Policija blokirala prilaz muralu Ratka Mladića u Beogradu
Izvestioci Parlamentarne skupštine Saveta Evrope pozvali su 19. novembra vlasti u Beogradu da uklone mural i da preduzmu "snažnu akciju protiv veličanja ratnih zločinaca".
Veličanje zločinaca u centru Beograda osudili u i predstavnici Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, kao i glavni tužilac suda u Hagu Serž Bramerc.
I pored toga, mural do danas nije uklonjen i nije jedini u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji posvećen osuđenom ratnom zločincu.
Mural Ratku Mladiću i dalje stoji na zgradi u centru Beograda.
Osporavanje presude bivšim čelnicima službe
Osudama iz Beograda dočekana je i presuda bivšim čelnicima Službe državne bezbednosti Srbije Jovicu Stanišiću i Franku Simatoviću.
Oni su 30. juna 2021. u Hagu osuđeni na po 12 godina zatvora zbog zločina nad nesrpskim stanovništvom u Bosanskom Šamcu 1992. godine.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 1. jula da je osuđujuća presuda "slika i prilika političkog delovanja Haškog tribunala", dok je ministar policije Aleksandar Vulin u danu izricanja presude rekao da je sud u Hagu "napravljen da bi sudio Srbima, a ne istini".
Pročitajte i ovo: Vučić o presudi Stanišiću i Simatoviću: Političko delovanje sudaPriznanja i odlikovanja
Nekadašnji komandant Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije Vladimir Lazarević koji je u Hagu osuđen zbog zločina na Kosovu proglašen u avgustu 2021. počasnim građaninom jedne opštine u Nišu na jugu Srbije.
Haški osuđenik Veselin Šljivančanin koji je odslužio kaznu zbog zločina na Ovčari kod Vukovara u Hrvatskoj nastavio je promociju svojih knjiga u ustanovama kulture, a komandant Gardе Vojske Srbije Milomir Todorović uručio mu je 5. maja 2021. zahvalnicu "za doprinos u promovisanju, radu i ugledu Garde".
Priznanje je dobio i osuđeni ratni zločinac Vinko Pandurević. Vojnu spomenicu "za učešće u odbrani od NATO agresije", uručio mu je 28. decembra načelnik Generalštaba Milan Mojsilović.
U Domu Vojske je u septembru predstavljena knjiga čiji je koautor Nebojša Pavković koji u Finskoj služi kaznu zatvora zbog zločina na Kosovu.
U organizaciji Ministarstva odbrane, u septembru je premijerno prikazan film "Herojska 125. motorizovana brigada".
U zoni odgovornosti te brigade je tokom rata na Kosovu ubijeno 1.813 albanskih civila.
Poziv na zaustavljanje promocije i veličanja ratnih zločinaca Srbiji svake godine u izveštajima upućuju i Evropska komisija i glavni tužilac suda u Hagu.