"Mislim da su izazovi u Srbiji slični onima sa kojima se suočava Amerika i Zapad. Mi imamo naše ideale kada je reč o ravnopravnosti polova, ali nismo dostigli taj cilj", kaže u razgovoru za Radio Slobodna Evropa Timoti Stendart (Timothy Standaert), šef Kancelarije za odnose sa javnošću u Ambasadi Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Beogradu.

Mart se u Sjedinjenim Američkim Državama obeležava kao Mesec istorije žena (Women History Month), a povodom Osmog marta, Međunarodnog praznika žena, Ambasada u Srbiji je napravila spot posvećen Miri Trailović, jednoj od najpoznatijih pozorišnih rediteljki u socijalističkoj Jugoslaviji i osnivačici Beogradskog internacionalnog teatarskog festifala – BITEF.

To je jedan u nizu spotova pod sloganom "Vi ste svet", u kojima američko diplomatsko predstavništvo ukazuje na značajne istorijske ličnosti iz sfere nauke, kulture ili politike, koje su potekle sa ovih prostora.

Sa Timotijem Stendartom razgovaramo o položaju žena u Srbiji, napretku koji je načinjen u pojedinim oblastima, ali i problemima sa kojima se građanke u Srbiji, ali i SAD suočavaju.

Sagovornik RSE najpre govori o tome kako je Ambasada došla na ideju da napravi video o Miri Trailović.

Stendart: Došao sam ovde prošlog leta i sećam se kad sam pogledao prvi spot pod nazivom "Vi ste svet", video sam da se Mira Trailović pojavljuje u njemu. Iz toga se rodila ova ideja da napravimo ovu reklamu i da je stavimo u centar ove kampanje.

Za Amerikance ona je jedna jako interesantna osoba, jer je mjuzikl „Kosa“ originalno produciran u Americi, a ona ga je onda pre 50 godina godina dovela u Beograd. Za Amerikance je gotovo šokantno da je ona dovela ovaj veoma progresivan, avangardan i kontroverzan mjuzikl koji je produciran u veoma zanimljivom razdoblju u Americi, kasnih šezdesetih kada smo imali velike podele u društvu, ali i borbu ljudi za slobodu i umetnički izraz. Dovela je ona u Jugoslaviju i brojne druge drame, od Ežena Joneska, Alberta Kamija do Semjuela Beketa, ali fascinantna je činjenica da je izabrala taj kontroverzni mjuzikl.

Mi imamo naše ideale kada je reč o ravnopravnosti polova, ali nismo dostigli taj cilj: Stendart

RSE: Može se reći da je Mira Trailović bila jedna od ključnih progresivnih i avangardnih ličnosti u kulturi jugoslovenskog socijalizma. Ima li Srbija danas osoba poput nje?

Stendart: Razgovarali smo o tome na tribini u BITEF teatru u utorak (5. marta). Duh koji ona predstavlja prisutan je u današnjem društvu u Srbiji. Imate jake žene aktivne na polju kulture i obrazovanja. Mislim da je zadivljujuće što na čelu Beogradskog univerziteta žena (rektorka Ivanka Popović, prim. aut.). To je impresivno i pokazuje vizionarstvo u toj instituciji i u akademskim krugovima.

U ovoj zemlji imate mnogo žena u sferi poslovanja, mnogo je žena koje rade jako dobar posao u civilnom sektoru – poput nevladinih organizacija Atina i Astra. Takođe, imate žene na visokim položajima u vlasti, imate premijerku Anu Brnabić. Interesantno je da ona nije samo premijerka, već i članica LGBT zajednice.

To dosta govori o tome gde je danas srpsko društvo i daje projekciju gde će, nadam se, biti u budućnosti. Ambasada SAD, Stejt department i mnoge demokratske zemlje na Zapadu vide da su vrednosti koje Srbija gaji i koje su u skladu sa zapadnim vrednostima. Vidimo prirodni napredak od toga gde su one danas do članstva u Evropskoj uniji. To je cilj mnogih evropskih država, cilj Ambasade SAD i ambasadora Kajla Skata.

RSE: Međutim, patrijarhat u Srbiji je i dalje veoma snažan. Aktuelan je slučaj lokalnog političkog moćnika u Brusu, gradu na jugu Srbije, koji je optužen za seksualno uznemiravanje više žena. A to je samo vrh ledenog brega. Kakvi su izazovi sa kojima se Srbija suočava?

Stendart: Mislim da su izazovi ovde slični onima sa kojima se suočava Amerika i Zapad. Mi imamo naše ideale kada je reč o ravnopravnosti polova, ali nismo dostigli taj cilj. U američkom Kongresu četvrtinu senatora čine žene. Ima mnogo žena koje, kao u Srbiji, vode korporacije i firme, ali još uvek nemamo ravnopravnost.

Pročitajte i ovo: 'Nevidljive' žrtve nasilja u Srbiji

Pomenuli ste problem sa slučajem seksualnog uznemiravanja od strane jednog političara. U Americi imamo slične probleme. Pretpostavljam da ste čuli za pokret #MeToo koji je krenuo u Sjedinjenim Državama i širi se u drugim zemljama. Dakle, mislim da je to borba koju svi vodimo. Nije to samo srpska ili američka stvar, već se svi moramo baviti time kao ljudska bića.

RSE: Moramo da spomenemo da je samo u 2018. godini ubijeno 30 žena u Srbiji. Kako ocenjujete kampanju protiv nasilja nad ženama koju vodi vlast u Srbiji?

Stendart: To je veliki izazov za građane Srbije, za srpsku vlast, ali i za nas kao partnere ove zemlje. Kao Ambasada SAD pokušavamo da sarađujemo sa našim prijateljima u policiji, Vladi, u civilnom sektoru i akademskoj zajednici, kako bismo shvatili šta su problemi i koja su moguća rešenja, kako možemo zajedno da sarađujemo.

• Tri žrtve porodičnog nasilja mesečno

RSE: Pomenuli ste pokret #MeToo koji je u drugoj polovini 2017. godine prodrmao američko društvo, ukazavši na široko rasprostranjeno seksualno uznemiravanje kojem su žene izložene, naročito na poslu. Godinu i po dana kasnije, šta je američko društvo naučilo od ovog pokreta?

Stendart: Mislim da je #MeToo pokret bio interesantan, jer su žene u SAD i širom sveta morale sa tim problemima da se nose decenijama, vekovima, milenijumima. Početkom 21. veka mnogi muškarci to nisu shvatali, nisu shvatali koliko je taj problem dubok. #MeToo pokret je upozorio muškarce da je ovo pitanje i dalje veliki problem i da moramo učiniti nešto da pomognemo našim sestrama, majkama, ćerkama, tetkama i nećakama.