Izmene Zakona o zaštiti prirode u Srbiji, nakon odlaganja, trebalo bi da se nađu pred poslanicima u utorak, 13. jula.
Prema navodima predlagača, Ministarstva za zaštitu životne sredine, osnovni razlog za predložene izmene su problemi do kojih je dovela izgradnja malih hidroelektrana u zaštićenim područjima i negodovanje kako građana tako i predstavnika nevladinog sektora i stručne javnosti.
Goran Sekulić, iz Svetske organizacije za zaštitu prirode (WWF), koji je bio deo radne grupe za izradu ovog pravnog akta, kaže da je ipak potreban novi zakon o zaštiti prirode, a ne izmene starog.
"Potreban nam je novi zakon o zaštiti prirode koji će suštinski promeniti neke stvari", rekao je Sekulić za Radio Slobodna Evropa (RSE).
On je ocenio i da u Srbiji postoje problemi sa zaštićenim područjima i ilegalnom izgradnjom.
"Treba nam jedna ozbiljna revizija zakona, koja treba da se desi na normalan način. Da se omogući nama i drugim akterima iz nevladinog sektora da se uključe u proces", kaže Sekulić.
Pročitajte i ovo: Ekološki protest u Beogradu: Traži se obustava projekata štetnih po životnu sredinuKako je tekla javna rasprava?
Ministarstvo zaštite životne sredine u Srbiji u aprilu 2021. godine sprovelo je javnu raspravu o nacrtu zakona o izmenama zakona o zaštiti prirode.
Na predlog vlade, ovaj akt našao se na dnevnom redu skupštine u utorak 6. jula, kao prva tačka dnevnog reda, a zatim je povučen.
Program javne rasprave koji je objavljen na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine, inicijalno je predvideo 20 dana za javnu raspravu - od 19. marta do 7. aprila.
Kako se navodi u programu javne rasprave, objavljenom na sajtu ministarstva, učesnici u raspravi su predstavnici institucija, ali i aktivisti.
Ministarstvo je u obrazloženju Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode navelo dva aspekta zbog kojih se ove izmene predlažu.
Pročitajte i ovo: 'Male hidroelektrane nisu uslov za učlanjenje u EU'"Činjenica da broj već izdatih odobrenja za izgradnju minihidroelektrana u zaštićenim područjima prevazilazi kapacitet prostora i znatno ugrožava i degradira prirodu, biljni i životinjski svet, kao i same rečne tokove i riblji fond u tim tokovima", navodi se na sajtu.
Na drugom mestu navodi se potreba usklađivanje sa propisima Evropske unije.
"Pojedine odredbe Zakona kojima je izvršeno usklađivanje sa propisima Evropske unije, potrebno je precizirati i otkloniti nedostatke koji su uočeni u dosadašnjoj primeni tih odredaba Zakona", navode na sajtu.
Iz ministarstva životne sredine nisu odgovorili na pitanja RSE da pojasne predložene izmene u predlogu zakona.
Šta je NATURA 2000.?
U obrazloženju izmena Zakona o prirodi kaže se da su predlogom o izmenama zakona detaljnije razrađuju i potpunije definišu odredbe u vezi sa "jednim od najvažnijih procesa u zaštiti prirode, a to je proces uspostavljanja ekološke mreže Republike Srbije, odnosno ekološke mreže Evropske unije, NATURA 2000."
Kako se navodi na sajtu Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Natura 2000 je mreža zaštićenih područja unutar granica Evropske unije.
Trenutno je u okviru 28 zemalja članica ovom mrežom obuhvaćeno preko 27.000 kopnenih i marinskih područja, koja pokrivaju 18 odsto teritorije EU.
Srbija kao zemalja kandidat EU je u procesu harmonizacije i po pitanju zakona u vezi sa zaštititom životne sredine.
Vaš browser nepodržava HTML5
Pet stvari koje treba da znate o zaštiti životne sredine u Srbiji
Zašto je predlog izbačen iz procedure?
Po redovnoj proceduri, nacrt zakona nakon javne rasprave, na zahtev predlagača, ulazi u Skupštinsku proceduru, i postaje predlog zakona.
Tako na sajtu Skupštine Srbije stoji da je 11. juna, ovaj Nacrt zakona o izmenama zakona o prirodi na predlog Vlade Srbije ušao u skupštinsku proceduru i tako postao Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode.
Nakon toga se, 22. juna, kako je objavljeno na sajtu Skupštine Srbije, Predlog zakona o izmenama zakona o zaštiti prirode na predlog predsednika skupštine Ivice Dačića, našao kao prva tačka dnevnog reda vanrednog zasedanja koje je zakazano za utorak, 6. jul.
Ipak, u dopisu koji je skupštini podnet dan kasnije, na predlog narodnog poslanika skupštine i funkcionera vladajuće Srpske Napredne Stranke, Aleksandra Martinovića, ovaj predlog zakona je povučen.
Martinović se u dopisu skupštini poziva na član 92. stav dva poslovnika skupštine, ne ulazeći u dublja obrazloženja.
Taj član 92. stav dva poslovnika kaže da "narodni poslanik, Vlada i drugi ovlašćeni predlagači mogu da predlože povlačenje pojedinih tačaka iz predloženog dnevnog reda, dopunu predloženog dnevnog reda, spajanje rasprave, vođenje pretresa u pojedinostima odmah po završetku načelnog pretresa pojedinog predloga zakona i promenu redosleda pojedinih tačaka predloženog dnevnog reda".
Pročitajte i ovo: Most: Da li će uspeti pobuna protiv trovanja Srbije?Poslanik Martinović, do objave ovog teksta, nije odgovorio na pozive RSE, da obrazloži povlačenje predloga.
Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić sazvao je za utorak, 13. jul, novu sednicu na kojoj će poslanici, između ostalog, razmatrati izmene i dopune zakona o zaštiti prirode.
Šta se događa sa zakonom, pitaju iz NGO
Zvezdan Kalmar iz nevladinog Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR), kaže da i organizacije za zaštitu životne sredine imaju u problem da razumeju proces u vezi sa izmenama ovog predloga zakona o zaštiti prirode.
"Sama činjenica da mi ne znamo tačno šta se dešava sa zakonom koji može da utiče na vrlo važan način na razvoj Srbije, odnosno da onemogući zaštitu prirode, već to govori da ukoliko se ovaj akt ne donese uz učešće javnosti i uz maksimalnu transparentnost, da mi jednostavno ne možemo da znamo šta će i kakve će negativne posledice on da donese", kaže Kalmar.
Prema njegovim rečima, sam predlog zakona ostavlja utisak da je ekonomski razvoj pretpostavljen zaštiti životne sredine.
"Ekonomski razvoj na neki način reguliše sve, umesto da je obratno. U ovoj situaciji je problem priroda, ona ima nas kao advokate, mi sebe smatramo glasom prirode i advokatima prirode, i u tom smislu je neophodno da se naš glas i drugih organizacija uzme u obzir", objasnio je Kalmar.
Pročitajte i ovo: Pet pitanja o poslovanju kompanije Rio Tinto u SrbijiMirko Popović, iz nevladinog Regulatornog instituta za obnovljive izvore energije i zaštitu životne sredine (RERI) kaže da je ministarstvo zaštite životne sredine simuliralo proces javne rasprave.
"Oni sa otvorili nacrt za taj javni uvid, to je tačno. Ali, nisu organizovali ni jednu javnu prezentaciju. To se ne može zameriti samo njima. To je već postao manir institucija uopšte. Oni su prestali da razgovaraju sa javnošću zato što im te javne prezentacije neprijatne, jer na njima čuju ono što ne mogu da čuju kada im se šalju dopisi", rekao je Popović.
Sama činjenica da mi ne znamo tačno šta se dešava sa zakonom koji može da utiče na vrlo važan način na razvoj Srbije, odnosno da onemogući zaštitu prirode, već to govori da ukoliko se ovaj akt ne donese uz učešće javnosti i uz maksimalnu transparentnost, da mi jednostavno ne možemo da znamo šta će i kakve će negativne posledice on da doneseZvezdan Kalmar, nevladin Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR)
Slučajno saznali za javni uvid u zakon
Goran Sekulić iz Svetske organizacije za zaštitu prirode (WWF), koji je bio uključen u Radnu grupu ovog nacrta zakona, objašnjava da su iz njegove organizacije gotovo slučajno saznali da je ovaj akt otvoren na javni uvid.
"Koleginica se čula sa ljudima u ministarstvu i onda su oni rekli – otvoren je javni uvid. Onda smo mi, nas nekoliko, tražili po sajtu gde je tekst. Običan građanin nije imao šanse ni da čuje niti da dođe do tog predloga. Nakon što smo saznali da je dokument otvoren za uvid, i ostalo nam je nedelju dana za komentarisanje", objašnjava Sekulić.
Kako kaže, ministarstvo za zaštitu životne sredine je na onlajn javnu raspravu pozvalo ljude po sopstvenom izboru.
"Oni su izabrali određeni broj ljudi, institucija i organizacija i poslali im mejl bez ikakvog objašnjenja, samo link za tu onlajn raspravu. Ne znamo i dalje na osnovu čega su oni izvršili tu selekciju. To onda nije bilo javno, nigde nije bilo objavljeno, nego su oni odabrali ko je trebalo da učestvuje. I taj poziv, bez ikakvog objašnjenja, poslat je na mejl, mislim dan ranije, samo link", kaže Sekulić.
On zaključuje da šta god da je rađeno sa komentarima predloga zakona, odnosno tada nacrta zakona o izmenama zakona o prirodi, to ne bi suštinski promenilo situaciju, jer je potreban novi Zakon o zaštiti prirode.
Borba za zdravu životnu sredinu
Tema štetnosti minihidroelektrana po životnu sredinu dostigla je vrhunac 2017. godine, i poslužila je da se više različitih ekoloških pokreta udruži u borbi za zdravu životnu sredinu.
Udruženje "Odbranimo reke Stare planine" i meštani više sela na ovoj planini koja je označena kao park prirode na jugu Srbije, svojim telima su u avgustu 2020. godine uspešno sprečili izgradnju minihidroelektrane i odbranili svoje reke.
Ispred Skupštine Srbije 10. aprila ove godine, održan je protest više organizacija za zaštitu životne sredine pod nazivom „Ekološki ustanak“, na kojem se okupilo više hiljada ljudi.
Vaš browser nepodržava HTML5
Protest ekoloških aktivista u Beogradu
Od tada su u mnogim delovima Srbije održani protesti za zaštitu reka i životne sredine.
Prema podacima Ministarstva za zaštitu životne sredine, do kraja 2019. godine ukupno je izgrađeno više od 100 MHE, a od toga ih je 18 u zaštićenim područjima.
Radna grupa je nacrt izmena zakona o prirodi sastavila još 2018. godine, i od tada se čekalo da ovaj dokument prođe kroz javne rasprave i da se o njemu izjasne resorna ministarstva.