Tema najnovijeg Mostu Radija Slobodna Evropa bila je snaga ekoloških pokreta u Srbiji. Sagovornici su bili Biljana Stojković, profesorka Fakulteta bioloških nauka u Beogradu, i ekološki aktivista Aleksandar Jovanović.
Bilo je reči o tome kako se građani, koji se klone političkih protesta, spremno odazivaju na pozive da brane svoj stambeni blok, park i reku, kako je pokret “Odbranimo reke Stare planine” uspeo da spreči izgradnju malih hidrocentrala na toj planini i u okolini, zašto vlast u Srbiji žestoko brani velike projekte koji ugrožavaju okolinu kao što su kineska fabrika guma kod Zrenjanina i rudnici litijuma u zapadnoj Srbiji za koje je zainteresovana multinacionalna kompanija Rio Tinto.
Razgovaralo se i o tome kako tabloidi blate ljude, među njima i priznate stručnjake, koji se usuđuju da govore protiv projekata koji zagađuju okolinu, da li će Vučić raspisati referendum o eksploataciji litijuma u Srbiji i može li taj refendum biti fer i demokatski, zašto je Beograd tokom zime bio jedan od najzagađenijih glavih gradova u svetu, zašto ekološki aktivisti ne žele da nastupaju zajedno sa opozicionim političkim strankama, kao i o tome može li ekološki pokret uzdrmati vlast Aleksandra Vučića.
Omer Karabeg: U poslednje vreme u Srbiji je sve više ekoloških protesta. Izgleda da su ekološke teme u ovom trenutku jedine koje mogu da građane izvedu na ulicu. Otkud taj nagli porast ekološke svesti? I ranije je bilo protesta zbog ugrožavanja životne sredine, ali oni nisu bilo toliko mnogobrojni i toliko masovni.
Biljana Stojković: Ja to tumačim opštim stanjem društva. Ovde imamo zaista jako puno vrlo nezadovoljnih ljudi. Situacija je očajna što se tiče i životnog standarda, i obrazovanja, i pravne sigurnosti, i ljudskih prava. Medijska manipulacija je ogromna, ljudi su zbunjeni i nemaju pravih informacija o tome šta se dešava u političkom životu. Jedino što je vrlo očigledno - to su ekološki problemi.
Strane investicije, koje su došle u Srbiju i koje režim subvencioniše ogromnim sumama novca, donele su prljave tehnologije. Zagađenje je do te mere poraslo da je tokom zime u ogromnom broju dana Beograd bio najzagađeniji glavni gradu u svetu. Da ne pričam o manjim gradovima gde su stacionirane prljave tehnologije. To ljudi vide i nikakve manipulacije preko televizije ne mogu pomeniti njihovo mišljenje jer to ih direktno pogađa. To je nešto što ovaj režim teško može da kontroliše preko svojih medija.
Kad se časa prelije
Omer Karabeg: Imam utisak da se građani ne odazivaju na poziv - hajde da rušimo Vučića. Oni pre svega reaguju kada je ugrožen njihov konkretni interes - kada je ugrožen njihov stambeni blok, park, reka, kada vlast radi nešto što im direktno ugrožava ambijent u kome žive.
Aleksandar Jovanović: Kad na svu muku i beznađe neko dođe da ti seče drvo, pa preko noći ostaneš bez parkića i drveta na koje si se nekad kao klinac pentrao, kad ti neko preko puta kuće u kojoj živiš podigne zgradu koja ti zakloni sunce, a sve vreme priča da to radi po zakona, onda je to kap koja je prelila času. Kada nam nestaju vode i šume, kada se davimo u zagađenom vazduhu, onda više nije važno koje si političke, seksualne ili verske opredeljenosti nego se braniš, pre svega fizički.
Ako će nešto okupiti ljude protiv ovog sistema - to je borba za životnu sredinu. Vučić se nalazi na veoma klizavom terenu i zbog Rio Tinta, i zbog malih hidroelektrana, i zbog zagađenog vazduha. To je nešto što ne može da pravda razvojem. Od tog razvoja ljudi se podaviše, završiše na pulmologiji. U Srbiji godišnje umire oko sedam do osam hiljada ljudi od posledica zagađenja vazduha. To je podatak Svetske zdravstvene organizacije.
Omer Karabeg: Da li je građane ohrabrilo to što vide da neke ekološke pobune daju rezultate. Recimo, pokret “Odbranimo reke Stare planine”, čiji je aktivista gospodin Jovanovć, uspeo je da zaustavi izgradnju mini hidrocentrala na Staroj planini i u okolini.
Biljana Stojković: Svakako da jeste. Zato je to za Vučića klizav teren. Ekološke pobede hrabre ljude da krenu u borbu i za rešavanje drugih problema. Te pobede mogu da budu kapisla koja će pokrenuti konačnu pobunu protiv režima koji je odgovoran za sve ovo što nam se događa.
Maline i med
Omer Karabeg: Vlast je izgleda spremna da popusti na relativno manjim stvarima, recimo da zaustavi izgradnju neke male hidrocentrale, zgrade koja ugrožava okolinu, da odustane od neke seče šume i slično, ali kod velikih projekata ona ne popušta. Ona svom snagom podržava izgradnju velike kineske fabrike guma kod Zrenjanina kao i multinacionalnu kompaniju Rio Tinto koja želi da otvara rudnike litijuma po Srbiji. Kako je naterati da tu popusti?
Aleksandar Jovanović: Kad govori o litijumu Vučić pominje milijarde. Njemu su litijum i milijarde pomutili um. I ne samo njemu nego svima koji imaju korist od toga. U prostornim planovima Loznice pominje se relokacija stanovništva za potrebe projekta Jadar a da mi ništa ne znamo o tom projektu. Nemamo nikakvu dokumentaciju kada je u pitanju procena uticaja na životnu sredinu što je osnovni uslov da bi o bilo kom projektu počela rasprava. To piše piše u zakonu.
Umesto toga, imate brutalno kršenje zakona. Pojavljuje se strana firma koja kupuje zemlju i praktično proteruju seljake. Umesto malina i meda imaćemo koncentrovanu sumpornu kiselinu. Pogledajte šta je Rio Tinto radio po svetu. Takvog niko normalan ne prima u kuću.
Isto važi i za kinesku fabriku Linglong u Zrenjaninu koja planira da proizvodi 12 miliona guma godišnje u gradu koji već 17 godina nema pijaću vodu. Sad treba da nema ni vazduh. Ljudi zbog toga protestuju, bune se.
Desiće se ono što se desilo na Staroj planini. Kad se ne poštuje zakon, kad se ne sluša struka, onda na red dođe motika. Već vidim kolone vozila iz čitave Srbije koje dolaze da oteramo glavnog neprijatelja koji se zove Rio Tinto koji je došao da nam otima naša prirodna bogatstva i da našeg seljaka tera sa njegovih njiva. Ako bi iko pokušao da dovede mehanizaciju da kopa rudu sačekaće ga bar 5.000 ljudi spremnih da to područje brane do kraja.
Biljana Stojković: Ja sam sigurna da vlast neće odustati od velikih projekata. Ne odustaju oni ni kad su male stvari u pitanju sem možda od nekog parkića na Banovom brdu. Kad se ljudi pobune, oni samo zaustave celu stvar, čekaju da prođe izvesno vreme da se strasti smire, pa onda ponovo aktiviraju svoje projekte. Evo, sada vidimo da ponovo hoće da prave gondolu na Kalemegdanu.
Prošle godine je zbog reakcija građana to bilo obustavljeno, ali sada ponovo kreće. Ne mislim da će oni od bilo čega odustati. Posebno ne od krupnih kompanija kao što je Rio Tinto, to će pokušati na svaki način da ostvare. Već su počeli medijski spinovi, predsednik države i premijerka se ponašaju kao lobisti Rio Tinta. Sve ekološke pokrete koji se protive otvaranju rudnika litijuma optužuju da su protiv razvoja Srbije. Mi nismo protiv razvoja Srbije nego protiv trovanja Srbije. Ne smemo da dozvolimo da medijskim spinovima režim zabašuri to što radi.
'Strani plaćenici'
Omer Karabeg: Ljudi iz vrha vlasti pričaju da su ekološki pokreti plaćeni spolja. Da li vi primate novac iz inostranstva?
Aleksandar Jovanović: Mi sarađujemo s velikim ekološkim organizacijama u svetu. Reč je o sitnim donacijima kako od velikih ekoloških organizacija tako i od građana koje se koriste da bi ljudi platili benzin kada idu na proteste u druge gradove, da bi kupili hranu kad 100 dana i noći stražare da bi sačuvali reku, da bi se platilo ozvučenje na protestima.
Moji saborci i ja već pet godina spavamo po seoskim kućama, pod mostovima, motamo se po deponijama, stajemo ispred bagera, bušimo cevi malih hidroelektrana, vraćamo reke u korita, okupljamo ljude po selima i gradovima, razgovaramo sa čobanima i akademicima. Mi smo i od Slobodana Miloševića slušali da smo strani plaćenici, pa je on pao.
Tako će da prođe svako ko ljude koji se bore za svoju zemlju i za očuvanje njene prirode optužuje da su strani plaćenici. Optužuju nas ljudi koji su stali na stranu investitora koji seljake proteruju sa njiva i otimaju im vodu.
Omer Karabeg: Vučić je obećao da će o Rio Tintu organizovati referendum, pa neka građani odluče da li treba dozvoliti iskopavanje litijuma u Srbiji.
Biljana Stojković: To zapravo neće biti referendum. Referendum podrazumeva da građani budu obavešteni o svim aspektima pitanja o kome treba da odluče, a mi ćemo na televiziji i u medijima imati lobistička propaganda za multinacionalnu kompaniju Rio Tinto.
Neće biti prilike se na javnom servisu i na televizijama sa nacionalnom frekvencijom čuju stručnjaci koji argumentovano kritikuju taj projekt, niti ćemo imati prilike da čujemo ljude koji su već ugroženi ili će biti ugroženi tim projektom. Nećemo imati prilike da čujemo ljude koji žive u sredinama koje su već otrovale kompanije sa prljavim tehnologijama. U Srbiji, kakva je ona danas, taj referendum ne može biti demokatski.
Aleksandar Jovanović: Radujem se tom referendum, ali mislim da do njega nikad neće doći jer Vučić vrlo dobro zna da je Rio Tinto jedna od glavnih tema bar za dva miliona ljudi.
Nakon protesta u Beogradu aprila ove godine na Facebook stranici “Odbranimo reke Stare planine” što komentarima, što na drugi način javilo se dva miliona ljudi. To su brojke kojih se vlast plaši jer vrlo dobro zna da je ekologija tema o kojoj se govori u kafani. Ekologija nije samo problem Srbije. Mi smo bili na nekoliko protesta i u Bosni i Hercegovini. Bili smo u Parsovićima na protestu protiv izgradnje malih hidroelektrana na reci Neretvici, bili smo u Višegradu i u joj nekim mestima. Sarađujemo sa svim ekolozima na Balkanu.
Predstavnici 50 organizacija sa celog Balkana - s Kosova, iz Srbije, Makedonije, Crne Gore, Hrvatske i Bosne i Hercegovine - sastaće se 3. jula da bi osnovali organizaciju koja će se verovatno zvati Branimo rijeke ili reke Balkana. To je ono što spaja ljude i to je jedini način da se oslobodimo mržnje kojom nas natapaju oni koji su na vlasti. Stalno nam se preti nekim novim ratovima.
Borba za vodu i vazduh spaja ljude. A što se tiče referenduma, poručujem Vučiću da ga raspiše i neka referendumsko pitanje bude - da li ste za to da dođe Rio Tinto, pa da vas natopimo koncentrovanom sumpornom kiselinom. Neke izabere bilo koje pitanje i organizuje referendum, ali mislim da on to nikada neće uraditi.
Vučićev kum
Omer Karabeg: U kojoj meri su ekološki aktivisti i aktivistkinje na udaru režimskih tabloida?
Aleksandar Jovanović: Nisu samo na udaru aktivisti već i profesori, dekani fakulteta koji su stali u odbranu prirode, objavljuju studije o tome i govore na našim protestima. Recimo, Informer objavljuje fotografiju Ratka Ristića, dekana Šumarskog fakulteta pored slika golih pevačica. Ti ljudi se blate, o njima se govore najstrašnije stvari. Kad neko nešto kaže protiv projekata ove vlasti koji ugrožavaju okolinu - to se odmah protumači da je taj čovek protiv režima, da je neprijatelj.
Nismo samo na udaru medija nego i pravosuđa. Protiv nas se trenutno vodi preko 200 sudskih postupaka. Malo, malo pa stigne neka prijava. Mene po treći put tuži Nikola Petrović, kum Aleksandra Vučića, koji je jedan od glavnih investitora malih hidroelektrana. Tuži me za povredu časti, za uvredu, za duševni bol. Da ne govorim o privođenjima i informativnim razgovorima. Neću dalje da pričam. To je sastavni deo onoga što mi radimo i toga će biti sve više. Samo se molim da nekom ne odleti glava pošto je dotle došlo.
Biljana Stojković: Pritisci su zaista ogromni jer ovde se štiti kapital i investitori, a ne građani. Svaki protest protiv investitora, koji ugrožavaju životnu sredinu, proglaša se antidržavnim, delovanjem protiv Vučića i njegove porodice. Ideja ove vlasti je da prodaje zemlja i njene građani koji za male novce treba da rade u kompanijama i fabrikama koje će nas sve potrovati. Pri tome, uopšte ne aboliram prethodnu vlast - i ona je imala vrlo sličnu strategiju.
Nećemo podele
Omer Karabeg: Gospodine Jovanoviću, vi ste nekoliko puta izjavili da ekološki pokreti ne žele da se mešaju sa opozicionim strankama. Ekološki aktivisti i aktivistkinje na protestima nastupaju odvojeno od pristalica opozicije. Zašto zazirete od opozicionih stranaka?
Aleksandar Jovanović: To jako ljuti one koji sebe nazivaju opozicijom. Mi ne želimo da se ljudi dele. Zamislite sad kad bi svako došao na protest sa svojim stranačkim obeležjima. Pa posvađali bi se za pet minuta, ako se ne bi pohvatali za guše. Pošto to inače rade. Šta mi vidimo na opozicionoj sceni? Demonstraciju nemoći i stalne optužbe. Ne mogu da se dogovore da li su zajedno, da li idu ili ne idu na izbore.
Za to vreme mi na terenu branimo reke, prirodu i ljude koji tamo žive. Oko ekologije, oko zaštite životne sredine nema podela. Nije važno ko si i šta si kad staneš pred bager i boriš se za svoju reku, Ako pogledamo 20, 30 godina unazad, ne postoji nijedna vlast koja nije gurala reke u cevi, ne postoji nijedna vlast koja je vodila računa o životnoj sredini. To je činjenica.
Biljana Stojković: Nama su se stranke ogadile iz različitih razloga - što svojom zaslugom, a što zaslugom ovog režima i Aleksandra Vučića koji je uništio sve stranke uključujući i svoju. Srpska napredna stranka ne postoji bez njega. Problem je što opozicione stranke ne razumeju realnost. Morale bi da promene način delovanja. Ovde je zahvaljući režimu, ali i grešakama u prošlosti, stranački život skoro potpuno umro. Svi treba da se okupe oko zajedničkih ciljeva bez animoziteta, bez neprijateljstava između samih stranaka, ali i između stranaka i građanskih grupacija. Jedino tako ćemo formirati front koji će se suprotstaviti ovom režimu ne samo kad su pitanju ekološki problemi nego i svi drugi koji nam zagorčavaju život.
Opšta pobuna
Omer Karabeg: Gospodine Jovanoviću, vi ste nedavno rekli: “Ko misli da ostavi grad bez vode i kiseonika imaće opštu pobunu”. Bliži li se trenutak te pobune?
Aleksandar Jovanović: Ona je već odavno počela. Ta pobuna traje već četiri godine samo što je sada ta energija mnogostruko uvećana. Pogledajte gde su sve ljudi ustali da brane svoj životn prostor. U 15 mesta u Srbiji građani su stali na crtu, ne dozvoljavaju mehanizaciji da uđe na gradilišta. Svako ko hoće da gradi nešto što uništava prirodu moraće dobro da razmisli jer će mu građani zaustaviti mašine. Investitori koji su već uložili novac u takve projekte u velikom su problemu jer se boje će ostati bez njega. Pobuna je nezaustavljiva. Uzmimo samo Beograd.
Šta će se desiti ako ostanemo bez vode na Makišu? Na Makišu, odakle se ceo grad snabdeva vodom, planirana je izgradnja metroa i 50.000 stanova. Hidrolozi su već više puta rekli da će to ugroziti vodosnabdevanje. Neko je rešio da na Košutnjaku gradi 500.000 kvadrata stanova i da poseče trećinu šume koja proizvodi kiseonik. Da li ćemo se podavati u smogu? Probili su Savski nasip koji štiti 100.000 Novobeograđana od poplave. Svi ti projekti prete Beogradu. Mi moramo da ih sprečimo. Moramo da sprečimo svakog ko misli da sebi u džep trpa milione, a ljude ostavlja bez vode, šume i vazduha.
Biljana Stojković: Pobuna jeste počela, ali još uvek nemamo dovoljnu masovnost. Mislim da će Rio Tinto biti okidač koji će izazvati najmasovniju pobunu. Ne znam nikoga ko je politički ili ekološki aktivista ko neće otići u sela oko Loznice da spreči da se njive prekopavaju, da brani te ljude. Ali ovde se ne radi samo o tom delu Srbije gde treba da počne kopanja i potraga za litijumom.
Pominje se desetak lokaliteta čak do Vranja. U pitanju je ogromna teritorija. Da ne pričam koliko građana živi u zapadnoj Srbiji koja je jedan od najnaseljenijih regiona. Tamo se ljudi bave poljoprivredom, pčelarstvom, konačno i turizmom. Sve to će im biti oduzeto zarad zarade malog broja ljudi u Srbiji i velike zarade same kompanije.
Omer Karabeg: Mislite li da će ekološka pobuna to zaustaviti?
Biljana Stojković: Mislim da hoće, ali jedino ukoliko ta ekološka pobuna uzdrma ceo režim. Ukoliko ga ne uzdrma toliko da padne, mi ćemo ovu borbu morati da vodimo još dugo vremena. Ili će ovaj režim pasti na ekološkim pitanjima ili će pobediti.
Aleksandar Jovanović: Gospodine Karabeg, kada sam pre tri i po godine godine učestovao u vašoj emisiji u jeku je bila borba za reke na Staroj planini. To je bukvalno bio rat. Tada ste pitali da li ćemo uspeti da odbranimo reke. Evo, prošle godine je grad Pirot doneo odluku o brisanju malih hidroelektrana iz prostornog plana. Znači, na Staroj planini više neće biti građene male hidroelektrane. Toliko o tome da li naša borba ima budućnost.
Ne samo mi nego i ljudi širom Srbije pokazali su da ta borba može da bude uspešna. Nije pitanje oni ili mi - u pitanju je kakao sačuvati vazduh i vodu, kako sačuvati ovu zemlju i ljude koji žive u njoj. Tako da sam siguran da ćemo na kraju uspeti.