Nakon što su odnele nekoliko važnih pobeda, lokalne inicijative u Srbiji poslednjih godina postale su čudo realne politike. Od Stare planine, do parkića u Beogradu, udruženi građani su pokazali da, kada ne postoji politička volja, postoji i alternativa, koja je u Srbiji itekako uspešna.
Šta je ključ i da li bi to moglo da vodi ka boljem životu, za RSE govore neki od glavnih aktera ove borbe.
„Pokazalo se da je ovo jedini način da se boriš i ostvariš svoj cilj. To je ogromna pobeda,“, kaže Aleksandar Jovanović Ćuta, iz pokreta Odbranimo reke Stare planine, za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Posle pet godina bitke za Staru planinu, ovaj pokret, koji je u međuvremenu narastao na 120.000 članova i poštovalaca, izborio se za to da u Nacrtu novog prostornog plana nadležnog Grada Pirota stoji da na toj prirodnoj lepotici na jugoistoku Srbije u narednih 15 godina nema izgradnje mini-hidroelektrana.
Borba meštana za spas planine na kojoj je još od 2011. država odredila 58 lokacija za postavljanje malih elektrana i „guranje“ reka u cevi bila je duga i surova, od sela Topli Do, preko Pakleštice, do Rakite.
„U Rakitu i Crnovršku reku upali su bagerima. Rudinsku reku vraćali smo u korito od čoveka koji ju je zatrpao kamenjem da pravi centralu. U Toplom Dolu sedmoro povređenih, za malo glave nisu letele, u Rakiti sve vreme rat, bejzbol palice, privođenja, bolnice, paljevine, podmetanje bombi… Na kraju smo državu na nekim mestima probudili pa je donela rešenja o zabrani gradnje i vađenju cevi“, podseća Jovanović.
Kako napominje, braneći prirodu građani su branili svoja ustavna i zakonska prava koja institucije nisu omogućile, uz podršku ekologa, struke i aktivista pravnika.
„Sistem je do tog momenta ćutao da bi se neko obogatio. Prema tome, nema straha, tamo gde ima dva čoveka da stanu i da kažu ’ne dam’ pojaviće se još dvadeset, pojaviće se onda još puta deset, i na kraju će se sve pretvoriti u opšti pokret za život“, zaključuje Aleksandar Jovanović.
Odbrana parkića
Suštinski ista priča, iako u potpuno drugačijem okruženju, u urbanom Beogradu skoro 400 kilometara od Pirota, dešavala se poslednjih godinu dana.
Parkić veličine omanje livade na Staroj planini, ali za njih životno važan, od privatne novogradnje odbranili su stanari Banovog Brda protestima i sa 10.000 potpisa . Zelena površina ostaje, a zgrade će nići drugde.
„Bukvalno ono što smo mi tražili od početka, i što nam je govoreno da nema šanse da bude, to se na kraju desilo. Ja bih to nazvao pobedom nade. Ovo je dokaz da ljudi zaista mogu da utiču na to kako će im biti ispred kuće, u kakvom će kraju, gradu, i na kraju krajeva, državi živeti“, rekao je za RSE Savo Manojlović, jedan od aktivista za očuvanje parkića na uglu beogradskih ulica Požeške i Valjevske.
Iako zbog daleko manje površine nego u staroplaninskim krajevima, ništa manji problemi nisu pratili borbu Beograđana za njihov javni prostor. Pretnje, pritisci, tužba protiv stanara, privatno obezbeđenje investitora na lokaciji, podseća Manojlović, nisu zastrašili organizovane građane u ovoj bici, kako kaže, „Davida protiv Golijata“.
„Kada institucije ne funkcionišu situacija je loša. Ali od građana zavisi da li će dopustiti da se sistem potpuno uruši. Jeste tragično da se mi borimo za prava koja su nam garantovana Ustavom ali je dobra stvar da se možemo izboriti“, navodi Manojlović.
Vratili trolu
U drugom delu glavnog grada Srbije, Peticija sa 8.000 potpisa, uz deset razloga zašto to nije smelo da se desi, ulični protesti i osmomesečna borba građana vratili su je u gradski saobraćaj.
„Ovo je bila mala pobeda malih ljudi, običnih građana koji nisu ni na kakvim pozicijama, jer pitanje javnog prevoza je samo delić problema u gradu. Sa druge strane, to je i velika pobeda zato što je, na žalost, jedna od retkih“, rekla je za RSE Teodora Budimir, iz Inicijative „Vratimo trolu 28“.
Kako bi skrenuli pažnju koliko im u svakodnevici fali ta linija građani su u februaru na Studentskom trgu podigli spomenik 28-ici, a protestovali su i tokom vanrednog stanja i zabrane kretanja zbog korona virusa. Posle svega, od 6. jula ta linija ponovo radi.
„Ove pobede pre svega su važne da bi pokazale ljudima da je moguće da se izbore za bolje uslove života. Samo udruženi, upornošću i argumentima možemo da dovedemo do promena“, poručila je Budimir.
Ove priče samo su neki primeri probuđenog građanskog aktivizma u Srbiji. Jedna od poslednjih je da je 50.000 ljudi potpisalo peticiju protiv izgradnje i seče šume u beogradskom izletištu Košutnjak i da je polovinom jula gradskoj vlasti predato 7.500 primedbi na taj projekat.
Video sa prošlogodišnjeg protesta protiv gradnje mini hidroelektrana:
Građanske inicijative ne znaju za razlike
Koliko su važne građanske inicijative govori i akcija građana Štrpca, na Kosovu. Srbi i Albanci zajedno u tom mestu već dve godine pokušavaju da spreče izgradnju hidrocentrala. Oni su pozvali kosovske institucije i međunarodnu zajednicu da spreče radove na izgradnji hidrocentrala jer će, kako upozoravaju, to inicirati iseljavanje građana sa tog područja Kosova, preneo je Glas Amerike u avgustu.
Meštani su poručili da neće odustati od svog zahteva kojim se traži obustava radova na izgradnji hidrocentrala.
