Ko će sve mešati karte pri sastavljanju nove Vlade Srbije koja bi trebalo da bude formirana za otprilike mesec dana? Procene su sagovornika Radija Slobodna Evropa da će inostrani faktor takođe uzeti učešće u tom poslu, koji je neizbežan nakon što je trenutni premijer Aleksandar Vučić pobedio na izborima za predsednika Srbije i da će budući kabinet odražavati preferencije i Zapada i Istoka.
Vučić inače često govori da vlast u državi neće postavljati strani ambasadori već građani Srbije. Prethodni izborni ciklusi, međutim, uglavnom su sugerisali drugačiji razvoj događaja.
"Prilikom svakog formiranja Vlade u prethodnih pet pokušaja bilo je evidentno da neke države, pre svega vodeće svetske sile, imaju svoje favorite koje bi na ovaj ili onaj način volele da vide uključene u sastav Vlade ili vladajuće koalicije i to na nekom istaknutom mestu“, podseća član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Bojan Al Pinto Brkić.
Premijer, odnosno izabrani predsednik Srbije se i ovoga puta, i to u toku predizborne kampanje, sastajao sa inostranim liderima. Bio je u Berlinu gost nemačke kancelarke Angele Merkel, ali se sreo i sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom u Moskvi.
Al Pinto Brkić podseća najpre na zapadni uticaj na izbor nekih od nekih ministara u jednom od Vučićevih ranijih kabineta, navodeći kako su "i Sjedinjene Države isto tako imale svoje favorite, koji su u prošlosti bili uključeni u sastav Vlada Srbije.
"U medijima se, recimo, dosta spekulisalo o tome kako su pojedini ministri bili na neki način odabrani i predstavljeni tadašnjem premijeru Vučiću, koji ih je, pre nego što ih je uvrstio u sastav Vlade, video jednom ili dva puta. Mislim na lidera pokreta ’Dosta je bilo’ Sašu Radulovića, koji je na dosta čudan način postao ministar privrede u Vladi Srbije, a da ga je Aleksandar Vučić pre toga, prema sopstvenom priznanju, čuo i video samo jednom", navodi Brkić.
Raniji ustupak Moskvi
Uticaj Rusije na sastav Vlade Srbije najočiglednije je pokazan kada je 2014. godine u novom mešanju ministarskih portfelja resor energetike, u kojem je Srbija potpuno zavisna od Rusije gasne kompanije Gaspromnjeft, oduzet Zorani Mihajlović koja mu je bila na čelu od 2012. godine, ali koju je Rusija percipirala kao prozapadnu političarku.
Tako je novi ministar energetike postao Aleksandar Antić iz Socijalističke partije Srbije (SPS), stranke aktuelnog šefa diplomatije Ivice Dačića, koja slovi za stranku naklonjenu Moskvi, podseća i Aleksandar Popov iz nevladinog Centra za regionalizam.
"Oni su insistirali da na čelo tog resora koji je za njih jako značajan dođe neko od njihovog poverenja i tako je Mihajlovićevu zamenio Antić iz SPS-a. Došlo je do jedne totalno nelogične stvari da neko ko je stručnjak za oblast energetike bude postavljen na mesto ministra za infrastrukturu, a da čovek koji se ne razume baš previše u energetiku preuzme taj resor. Dakle, to je, očigledno, bio ustupak Moskvi prilikom formiranja nove vlade“, kaže Popov.
Aleksandar Popov: Jedino je sigurno da čelno mesto u Vladi Vučić neće prepustiti Ivici Dačiću
I nakon vanrednih parlamentarnih izbora 2016. godine premijer Vučić je išao u posetu Putinu. Iako je izjavio da se nasmejao pričama o uticaju ruskog lidera na sastav buduće vlade, Vladimir Putin tada neuvijeno je rekao da se nada da će u budućoj srpskoj vladi dostojno mesto imati ljudi koji se zalažu za razvoj rusko-srpskih odnosa.
Aleksandar Popov smatra da će i nova vlada odražavati dosadašnji balans između Brisela i Moskve, dakle, da će novoizabrani predsednik Aleksandar Vučić gledati da zadovolji obe strane.
"Jedino što je sigurno jeste da, bez obzira koliki pritisak Moskve bio, čelno mesto u Vladi neće prepustiti lideru Socijalističke partije Srbije Ivici Dačiću, jer bi u tom slučaju izgubio kontrolu nad Vladom. Sigurno će na čelu Vlade biti neko od njegovih ljudi od poverenja, a da li će Dačić zadržati resor potpredsednika vlade i ministra spoljnih poslova – to ćemo tek da vidimo.
Dakle, biće tu tri stvari o kojima će se voditi računa: prvo, da nova vlada i dalje odražava proevropski kurs; drugo, da zadovolji delimično neke zahteve Moskve i treće, da predsednik ima poverenja u čoveka koji bude na čelu vlade, tako da može da je kontroliše", ocenjuje Popov.
O tome koga bi Vučić mogao izabrati za mandatara Vlade Popov kaže kako smatra da Vučić "ne bi voleo da to bude neko ko je previše ambiciozan i ko u javnosti ima imidž kao samostalna ličnost".
"Tu konkretno mislim na ministarku Zoranu Mihajlović. Pre bi se verovatno opredelio ili za ministra Nebojšu Stefanovića ili za Nikolu Selakovića iz njegove stranke u koju ima apsolutno poverenje ili možda za ministra finansija Dušana Vujovića, koji bi bio nestranačka ličnost, ali bi bio pod njegovim uticajem. Verujem da bi u ovim okvirima zapravo trebalo tražiti ličnost budućeg premijera", procenjuje Aleksandar Popov.
Odluku o tome kome će poveriti mandat za sastav nove vlade budući predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo bi da donese u drugoj polovini maja.
Nova vlada, čijeg će mandatara sa pozicije predsednika Srbije imenovati Aleksandar Vučić, teško da će imati problem sa većinom u Skupštini. Naime, biraće je isti poslanički sastav koji je avgusta 2016. godine, većinom od 168 glasova, podržao i drugi Vučićev premijerski mandat.