Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je - zašto Aleksandar Vučić odgovara i Briselu i Moskvi. Sagovornici su bili profesor južnoevropskih studija na Univerzitetu u Gracu Florian Bieber i spoljnopolitički analitičar iz Beograda Boško Jakšić.
Bilo je reči o tome kako su nemačka kancelarka Angela Merkel i ruski predsednik Vladimir Putin dali podršku Vučiću, primajući ga neposredno uoči predsedničkih izbora u Srbiji, zašto je Vučić potreban Briselu i Berlinu, a zašto Moskvi, da li je Vučićeva ponuda da Beograd bude domaćin samita proruske Evroazijske unije prst u oko EU, da li Rusija radi na tome da Srbiju drži dalje - ne samo od NATO pakta - nego i od EU, zbog čega Brisel oprašta Vučiću veze sa Moskvom, zašto EU ne smeta autoritarni sistem koji Vučić gradi u Srbiji, kome više odgovara sadašnja spoljna politika Srbije - Briselu ili Moskvi, kao i o tome dokle može trajati Vučićeva igra između EU i Rusije.
Omer Karabeg: Uoči predsedničkih izbora, na kojima je ubedljivo pobedio,Vučića su primili i nemačka kancelarka Merkel i ruski predsednik Putin. Angela Merkel ga je pohvalila za reforme koje spovodi u Srbiji, dok mu je Vladimir Putin poželeo sreću na izborima, a nakon pobede mu uputio neuobičajeno srdačnu čestitku. Vučiću su pobedu čestitali i čelnici Evropske unije Donald Tusk i Žan Klod Junker koji su poručili da Vučićeva pobeda pokazuje da narod Srbije potpuno podržava evropski put. Da li to znači da je Vučić, da tako kažem, istovremeno čovek i Moskve i Brisela?
Florian Bieber: To je signal koji Vučić šalje domaćoj javnosti. On je svestan da većina građana Srbije želi u Evropsku uniju, ali i da istovremeno želi i dobre odnose sa Rusijom. On pokušava da pravi nekakvu kombinaciju i moramo priznati da je do sada bio prilično uspešan u tome.
Boško Jakšić: Za lidera jedne male zemlje, kao što je Vučić, nesumljiv je uspeh kada u rasponu od tri nedelje uspe da poseti i nemačku kancelarku i ruskog predsednika. Druga je stvar koliko je to njegovo spajanje Evrope i Rusije iskreno. Pitanje je da li Vučić istinski uspeva da pridobije saveznike i u Evropskoj uniji i u Rusiji ili ta njegova igra izaziva podozrenje i kod jednih i kod drugih
Omer Karabeg: Zašto je Vučić potreban Briselu?
Florian Bieber: U ovom trenutku, kada Evropska unija ima toliko problema kako zbog Bregzita tako i zbog odnosa unutar same unije, za Brisel je najbitnije da Balkan bude miran i da ne pravi probleme. U takvoj situaciji evropskim zvaničnicima je dobrodošla poruka koju šalje Vučić i koja glasi - ja vam neću praviti probleme i ja želim da sarađujem sa svim zemljama u regionu.Zbog toga ga cene u Briselu. Dosta diplomata mi je reklo da su sigurni da on stvarno želi evropske integracije.
Boško Jakšić: Vučić je Briselu potreban iz dva razloga. Prvi je napredovanje i finalizacija dijaloga sa Kosovom, a drugi je što evropski zvaničnici misle da će Vučićeva Srbija igrati pozitivnu ulogu u procesu stabilizacije odnosa na zapadnom Balkanu, pre svega u Bosni i Hercegovini.
Moskva je pragmatična
Omer Karabeg: A zašto je potreban Moskvi?
Boško Jakšić: Vučić je potreban Rusiji pre svega da bi ona sačuvala i proširila kanale svog uticaja koji se preko Srbije širi regionom. Nakon što su ostvarili energetsku kontrolu nad Balkanom, Rusi u poslednje vreme jačaju i svoj politički uticaj da bi, ako ništa drugo, barem sprečili širenje NATO pakta na Balkanu. U tome Srbija treba da im bude veoma važan, ako ne i najvažniji saveznik.
Florian Bieber: Rusija želi da u regionu ima partnera kako bi preko njega mogla da ostvari uticaj. Ona želi da se meša u proces evropske integracije balkanskih zemalja. U ekonomskom smislu Rusija ne može mnogo ponuditi zemljama Balkana, ali ona koristi slabosti Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država.
Omer Karabeg: Ako je Moskva htela da ima svog igrača, podržala bi Tomislava Nikolića koji joj je mnogo bliži. To je čovek koji se otvoreno nudi Moskvi i koji ne krije svoje divljenje Rusiji i Putinu. On bi joj sigurno bio pouzdaniji partner od Vučića.
Florian Bieber: Moskva je pragmatična. Ona je dobro znala ko će pobediti na izborima u Srbiji i nije želela da bude na pogrešnoj strani. Rusi ne žele da prave partnerstvo sa onima koji odlaze sa vlasti. Zbog toga su izabrali Vučića, iako u Srbiji ima političara koji su im bliži nego Vučić.
Boško Jakšić: Tačno je da je Tomislav Nikolić čovek koji je govorio da mu je Rusija druga majka i koji je svojevremeno nudio Moskvi čak i vojne baze, ali je Moskva bila svesna da postoji sasvim realna opasnost da dosadašnji predsednik izgubi izbore. Može se pretpostaviti da je Vučić rizike vezane za Nikolića preneo Kremlju kome je pre svega stalo da sačuva kanale svog uticaja, a ne da ima čoveka koji mu je odan, ali nije na vlasti.
Prst u oko EU
Omer Karabeg: Vučić je prilikom posete Moskvi izjavio da će ponuditi Putinu da ove godine Srbija bude domaćin samita Evroazijske ekonomske unije koja je zamišljena kao alternativa Evropskoj uniji. Ne znamo šta je Putin odgovorio, ali zar to nije prst u oko Briselu?
Boško Jakšić: Ponudu da Beograd bude domaćin samita Evroazijske unije ja pre svega čitam kao Vučićev politički ustupak Moskvi. Čini mi se da Brisel ima sve razloge da bude zabrinut.
Florian Bieber: To je tačno, ali moramo da vidimo da li je reč o ozbiljnoj ponudi ili je to još jedan Vučićev pokušaj da igra i sa jednom i sa drugom stranom. On pravi probleme - najbolji primer je slanje onog oslikanog voza na Kosovo - da bi kasnije mogao da ih reši i hvali se kako je garant stabilnosti u regionu. Pitanje je da li tom ponudom Vučić želi da poveća vlastitu važnost i pokaže Evropskoj uniji da on ima i druge opcije. Brisel je do sada dosta strpljivo podnosio te njegove igre. Koliko će to trajati - nije jasno.
Omer Karabeg: Gospodine Jakšiću, nedavno ste rekli da je najnoviji plan Rusije da Srbiju odvrati od Evropske unije. U prilog toj tvrdnji naveli ste činjenicu da nakon poslednjeg susreta sa Vučićem Putin nije rekao da podržava evropske integracije Srbije što je izjavljivao prilikom ranijih susreta. Ja bih dodao da se Evropska unija ne pominje ni u Putinovoj poruci kojom je Vučiću čestitao pobedu. Pominje se samo jačanje rusko-srpskog strateškog partnerstva.
Boško Jakšić: Do izbijanja ukrajinske krize Rusija se mahom koncentrisala na to spreči širenje NATO pakta na Zapadnom Balkanu, ali poslednjih godina pojačava svoju propagandu čija je glavna poruka da Evropska unija nije više područje blagostanja i da nije čak ni bezbedna - imajući u vidu nalete terorizma. Kritika Evropske unije praćena je ponudom alternative na istoku, a to je pomenuta Evroazijska unija. Otuda izostanak ruske javne podrške evropskim integracijama Srbije, što smo videli u Putinovoj izjavi nakon susreta s Vučićem i njegovoj čestitki nakon Vučićeve pobede. Sve to ne iznenađuje u kontekstu nove ruske politike koja podrazumeva agresivniji nastup u odvraćanju zemalja Zapadnog Balkana od Evropske unije.
Florian Bieber: Sve je to posledica slabosti politike Evropske unije prema Zapadnom Balkanu. Što zainteresovanost Brisela za to područje bude slabija - to će Rusija više ignorisati evropsku integraciju zapadnobalkanskih zemalja. Rusija možda nikada neće biti u stanju da tim zemljama ponudi neku zadovoljavajuću alternativu, jer za to nema mogućnosti, ali može da slabi proces evropskih integracija i jača veze sa zemljama kao što je Srbija.
Rusko oružje
Omer Karabeg: Da li je jedan od poteza kojim Rusija želi da Srbiju veže za sebe najava sve većeg izvoza ruskog oružja u Srbiju?
Boško Jakšić: Nesumnjivo. Moskva je svakako veoma dobro upoznata sa činjenicom da je Srbija s NATO paktom potpisala sporazum koji predviđa najveći mogući stepen saradnje koju jedna zemlja - nečlanica - može da ima sa zapadnom vojnom alijansom. Zna se da se Vojska Srbije reformiše po NATO standardima, da je njen generalštab uređen po tim standardima, da i municija, koju koristi Vojska Srbije, mora biti po NATO standardima. Poklanjanjem i prodajom oružja Rusija želi da Srbiju veže za sebe i spreči je da eventualno jednog dana uđe u NATO savez. Mislim da je to glavni ruski cilj. Postoji tu još jedna poruka - rusko oružje čuva Srbiju, kao što Rusija svojim vetom čuva Srbiji Kosovo. I ta poruka itekako ima odjeka u srpskoj javnosti.
Florian Bieber: To su u stvari simbolički gestovi. Tim poklonima se stvara slika da Rusija ima mnogo veći uticaj u Srbiji nego što je to u stvarnosti. To su u suštini dosta prazne geste od kojih Srbija nema prevelike koristi, ali se onda o njima sedmicama govori u tabloidima, pa se stvara utisak da je to dokaz velikog rusko-srpskog prijateljstva.
Priča za uši Brisela
Omer Karabeg: Da li evropski zvaničnici opraštaju Vučiću njegove veze sa Moskvom zbog toga što su svesni velikog proruskog raspoloženja u Srbiji, pa u Vučiću vide čoveka koji može da spreči da Srbija ne ode na rusku stranu?
Florian Bieber: To jeste viđenje Brisela. Vučić im prodaje tu priču. On ide tamo i uverava ih da je on proevropski opredeljen i da želi reforme, a da je to što govori o Rusiji samo igra koju on mora da igra zbog svojih glasača. On im kaže: “Ako mene ne podržite dobićete Šešelja ili Nikolića ili nekog drugog proruskog političara“. Ja ne verujem da je to tačno. Videli smo koliko je procenata dobio Vojislav Šešelj na predsedničkim izborima. Ne verujem da većina građana misli da je Rusija najbitnija za Srbiju. Opet je to Vučićeva igra. Mediji koji su bliski Vučiću govore o proruskim temama da bi onda on u Briselu mogao da kaže da je jedini koji brani Srbiju od buduće alijanse sa Rusijom.
Boško Jakšić: Vučić dobija indulgenciju iz Brisela zato što tamošnjim partnerima stalno ponavlja da moraju da ga podrže jer je on, navodno, najsigurnija brana ruskom uticaju koji je, objektivno govoreći, snažno prisutan ne samo u javnosti već i u njegovoj sopstvenoj stranci. Vučić je, rekao bih, samo jedan od niza političara u regionu koji su jako dobro naučili šta prija ušima Brisela i mislim da mu zbog toga evropski zvaničnici veruju. Ali ja bih ipak rekao da je Vučić svoju političku budućnost vezao za Evropsku uniju, bez obzira na to što ponekad jače ili slabije igra i sa Moskvom. I jedni i drugi se pretvaraju da Vučiću do kraja veruju u toj njegovoj politici novog nesvrstavanja, da je tako nazovem.
Erdoganizacija Srbije
Omer Karabeg: Pada u oči da Briselu previše ne smeta autoritarni sistem koji Vučić gradi u Srbiji. Evropski funkcioneri tu i tamo izreknu po neku zamerku o stanju u pravosuđu i medijima, ali to se izgubi u unisonim pohvalama o reformama i ekonomskom napretku koji Srbija postiže pod Vučićevim rukovodstvom. Da li Brisel misli da je Vučić jedini čovek koji može da obezbedi stabilnost u Srbiji, pa onda u ime stabilnosti žrtvuju demokratiju i vladavinu prava?
Florian Bieber: To jeste najveći izazov i to nije samo slučaj u Srbiji, nego i u celom regionu. Brisel ignoriše smanjivanje demokratskih prava i gušenje slobode i to čini iz tri razloga. Prvi razlog je što evropski zvaničnici na to gledaju dosta formalno. Tokom kampanje za predsedničke izbore bilo je očigledno do koje mere je Vučić bio prisutan u medijima, dok su ostali kandidati dobili zanemarljiv prostor. Međutim, u institucionalnom smislu sve je izgledalo prilično OK. Isti problem imamo u Crnoj Gori, to je dugo bio problem u Makedoniji, a tako je i u Bosni i Hercegovini, samo iz drugih razloga. Lideri u regionu kontrolišu politički sistem ne kroz ustav, kao što to sada pokušava Erdogan, nego na neformalni način. Oni kontrolišu državu preko svojih stranaka koje zapošljavaju ljude. Ne možete dobiti posao u državnoj upravi, niti napraviti karijeru, ako niste član vladajuće partije. To liderima daje veliku moć. Iz ugla Evropske unije to je u redu, jer oni formalno ne krše ustav, mada ništa nije u redu.
Drazlog što Evropska unija prihvata nedomokratski način vladavine je što autoritarni lideri garantuju stabilnost. Milo Đukanović kaže da je on taj koji garantuje priključenje Crne Gore NATO paktu, a Vučić se predstavlja kao neko ko će sprečiti ruski uticaj u Srbiji. I treći razlog je što Evropska unija više nema apetit za proširenjem. Proces evropskih integracija se nastavlja više po inerciji nego iz stvarnog ubeđenja. Ni sa jedne, ni sa druge strane taj proces se ne shvata baš ozbiljno. Posledica svega toga je da je u regionu sve manje demokratije i da su reforme na klimavim nogama.
Boško Jakšić: Šire evropske okolnosti pogoduju Aleksandru Vučiću. Očigledna je kriza evropskih vrednosti čiji su simptomi razni Kačinski i Orbani. Međutim, ne smemo zaboraviti da su Vučić i naprednjaci nesumnjivo evropski projekt čiji je cilj bio razrešenje kosovskog čvora koji Boris Tadić ili nije umeo ili nije imao hrabrosti da reši. Zbog toga je Vučić dragocen za Evropsku uniju sve dok obezbeđuje da Briselski dijalog kako-tako funkcioniše. Ona hvali i hrabri Vučića zatvarajući oči pred činjenicom da je njegova vlast sve autoritarnija i da on sprovodi neku vrstu meke erdoganizacije Srbije. Brisel se drži stava da mu je stabilost važnija od demokratskog društva, vladavine prava, izgradnje snažnih i nezavisnih institucija i poštovanja građanskih sloboda, uključujući i medijske. Plašim se da će to, nažalost, potrajati ne samo zbog toga što je Evropska unija u ovom trenutku opsednuta sopstvenim krizima, nego i zbog rasta nacionalizma i desnog populizma u samoj uniji. Sve to ide na ruku autokratima u regionu.
Vučić i Gruevski
Omer Karabeg: Ali čini se da Evropska unija ne primenjuje svugde na Balkanu recept da je stabilnost važnija od demokratije. U Makedoniji ne podržava autoritarnog lidera Nikolu Gruevskog, već njegovog protivnika Zorana Zaeva. Zašto Brisel za Makedoniju ima jedne kriterijume, a za Srbiju druge?
Boško Jakšić: Ne ulazeći u sve detalje proruske politike dosadašnjeg premijera Gruevskog, koji je odbio da se pridruži sankcijama Rusiji i koji podržava sve ruske energetske projekte na prostoru zapadnog Balkana, objektivno gledajući Srbija predstavlja mnogo veći ulog nego Makedonija. Ne potcenjujem destabilizacione kapacitete Makedonije ili Crne Gore, ali činjenica da je da bi haos u Srbiji mogao da destabilizuje ceo region.
Florian Bieber: Moram reći da Evropska unija dosta dugo nije bila kritična prema Gruevskom i njegovoj partiji VMRO-u dok nije postalo očigledno do koje mere su oni kršili najosnovnija demokratska pravila. Čak i kada je izbio skandal oko masovnog prisluškivanja, zvaničnici Evropske unije nisu podržali opoziciju nego su tražili da se to reši kao politički problem, a ne kao problem demokratije. Tek nakon decembarskih izbora, kada je opozicija uspela da zajedno sa koalicionim partnerima formira većinu u parlamentu, oni su počeli da je podržavaju. Zbog toga ne bih rekao da Evropska unija ima jedne kriterijume za Makedoniju, a druge za Srbiju. Da je opozicija osvojila većinu na izborima u Srbiji - Brisel bi je podržao. Znamo kakvi su bili ti izbori, ali od zvaničnika Evropske unije uvek ćete čuti da moraju da sarađuju sa onima koji su pobedili na izborima - to su njihovi partneri.
Moskva je zadovoljnija Vučićem
Omer Karabeg: Kome više odgovara Vučićeva politika balansiranja - Moskvi ili Briselu?
Boško Jakšić: Rekao bih Moskvi. Moskva je Vučića poslednji put kritikovala pre dve godine kada je ruska državna televizija oštro napala srpskog premijera zbog konsultantskog ugovora koji je njegova vlada potpisala sa firmom Tonija Blera. Od tada, koliko znam, nije bilo nikakve kritike. Iz Briselu, s druge strane, mogu se čuti konstantne zamerke na račun Vučića, iako su one plasirane upadljivo obazrivo. One se tiču, pre svega, odbijanja Srbije da se pridruži sankcijama prema Rusiji i uskladi svoju spoljnu politiku sa evropskom. Povremeno Brisel, istina vrlo blago, izrazi i nezadovoljstvo zbog stanja u pravosuđu i medijima. Iz Moskve, međutim, nema nikakvih zamerki i stoga možemo da izvučemo zaključak ko je zadovoljniji Vučićem. To je svakako Moskva.
Florian Bieber: Složio bih se da Vučićevo balansiranje više odgovara Rusiji. Za Rusiju je uspeh kada može da pridobije zemlju kao što je Srbija, zato što Rusija u ekonomskom smislu nema šta da ponudi. Prema tome, ako se nastavi proces približavanja Beograda Moskvi, onda je to veliki uspeh za Rusiju i veliki pokazatelj slabosti Evropske unije.
Omer Karabeg: Dokle može trajati Vučićeva igra između Moskve i Brisela?
Boško Jakšić: To ne zavisi od Beograda već od toga u kom pravcu će se razvijati globalni odnosi, pre svega odnosi između Amerike i Rusije i Evropske unije i Rusije. Zaoštravanje i konfrontacija podrazumevaju zahtev i jedne i druge strane za jasnijim svrstavanjem Srbije, dok bi normalizacija značila da Srbija u dužem periodu može da se drži svoje omiljene diplomatske formule koja glasi - i Evropska unija i Rusija, kao i da sačuva poziciju vojne neutralnosti, bez obzira što je ona problematična imajući u vidu da neutralnost moraju da potvrde i druge zemlje.
Florian Bieber: Tačno je da to u velikoj meri zavisi od odnosa Rusije sa Evropskom unijom. Do sada je Evropska unija dopuštala ne samo Srbiji nego i nekim svojim članicama da imaju bolje odnose sa Rusijom, uprkos tenzijama sa Moskvom. Mislim da će pokušaj ruskog uticaja na izbore u Nemačkoj i Francuskoj zaoštriti te odnose, možda ne kratkoročno, ali svakako dugoročno. U tom slučaju Evropska unija ne bi više imala razumevanja za Vučićevo manevrisanje i stavila bi Srbiji do znanja da ne može istovremeno imati bliske odnose i sa Briselom i sa Moskvom.
Facebook Forum