Piše: Iva Gajić
"Ljudi ne veruju ni proveri činjenica. Možda to prikazuje trenutno stanje na mrežama."
Tako za Radio Slobodna Evropa (RSE) objašnjava trenutno stanje na društvenim mrežama u Srbiji Milijana Rogač koja se bavi proverom informacija (fact check).
Ona i njene kolege iz portala Istinomer od početka invazije Rusije na Ukrajinu, 24. februara, prate vesti, videe i fotografije koje se dele na mrežama i verifukuju njihovu istinitost.
Kako Rogač ističe, novost koju je ovaj rat doneo jeste činjenica da se ne veruje ni istinitim, proverenim sadržajima.
"Imamo fotografiju žene koja je povređena u eksploziji koja je nastala pre nekoliko dana, a na društvenim mrežama se zavrteo post u kome se tvrdi da je to fotografija iz 2018. godine. Zapravo nije, nego je napravljena pre nekoliko dana u Ukrajini i postoji više fotografa koji su je slikali i snimili", navela je Rogač.
Međutim, dodaje, opet se u komentarima na taj tekst i analizu Istinomera može videti da ljudi ne veruju ni proveri činjenica.
Ovaj primer navodi i Marija Vučić, koja se bavi proverom informacija u portalu Raskrikavanje.
Pročitajte i ovo: Pandemija pravog virusa i lažnih vesti na Zapadnom BalkanuOna za RSE navodi da se mnoge dezinformacije pretvore u propagandu.
"Ovo je na primer slučaj koji forsiraju ljudi koji su rusofili, koji time pokušavaju da dokažu ne znam ni ja tačno šta, a pretpostavljam da pokušavaju da ospore intenzitet ruskog napada na Ukrajinu", kaže Marija Vučić.
Ona ističe da je neverovatno to što se proverenim činjenicama ne veruje.
"Razmišljam ceo dan o tome kako je moguće da i dalje brane svoj stav da fotografija nije autentična i da je nastala 2018. godine, kad ste im vi pružili 10 dokaza da nisu u pravu, ali oni i dalje istrajavaju", ističe Vučić.
Pune ruke posla za fact check-ere
Pored regionalnih medija, koji se bave proverom i raskrinkavanjem lažnih vesti, to svakako rade i svetski mediji.
Jedan od njih je i Bellingcat, koji je napravio bazu svih raskrinkanih vesti koje se bave ovom temom. Baza se aktivno dopunjava, a u sebi sadrži i originalni izvor, kao i objašnjeni stvarni kontekst. Pored toga, i CNN, BBC i Reuters objavili su niz lažnih vesti o ratu u Ukrajini.
Vaš browser nepodržava HTML5
'Perspektiva' u Srbiji: Kako prepoznati fake news
Kako bi i čitaoci sami mogli da provere informacije na koje sumnjaju, portali Poynter i Forbes napisali su kratke priručnike za prepoznavanje i proveravanje lažnih vesti.
Prvi savet je svakako provera izvora. Kada je u pitanju fotografija, obrnuta pretraga je veoma jednostavna, a The News Literacy Project nudi kratko video-uputsvo.
S druge strane, kada su u pitanju videi, novinarka Marija Vučić je na svom Tviter profilu objavila objašnjenje kako se može proveriti da li je video autentičan.
…’Netačno’
Portal Istinomer je proveravao viralan snimak, na kojem su dvoje mladih glumaca na koje šminkeri stavljaju lažnu krv. Video se, kako se navodi, deli na društvenim mrežama kao dokaz da zapadni mediji lažiraju civilne žrtve u ratu u Ukrajini.
Ali video je zapravo sa snimanja filma i nema nikakve veze sa aktuelnim dešavanjima u rusko-ukrajinskom sukobu, otkrio je Istinomer.
Screenshot snimanja naučno fantastičnog filma iz 2013, u februaru 2022. korišćen kao "dokaz lažiranja vesti sa ratišta u Ukrajini".
Snimak je, kako je objasnio Istinomer, 28. decembra 2021. godine na društvenu mrežu TikTok okačila ukrajinska fimska producentkinja Daria Driušenko.
Portal Istinomer objavio je tekst o snimku glumaca koji navodno trče za svoj život u "lažiranom" ratu u Ukrajini. Tu je zapravo reč o snimanju naučno-fantastičnog filma u Birmingemu 2013. godine.
Pročitajte i ovo: Uprkos kaznama, neistine i dalje u medijima u SrbijiRaskrikavanje je 28. februara proveravalo autentičnost fotografije, koja je podeljena na Tviteru. Prikazuje ruševine u plamenu između kojih stoji dečak, uz komentar da prikazuje periferiju Kijeva.
Novinari su otkrili da je u pitanju scena iz popularne serije "Igra prestola" ("Game of Thrones").
"To je u principu bila šala. Dakle, on (autor tvita) nije imao nameru da širi nekakve dezinformacije, nego se čovek šalio", objasnila je Marija Vučić.
Ona je dodala i da su mnogi prepoznali scenu, pošto je "Game of thrones" popularna serija.
"Ali bilo je i onih koji nisu, i koji su počeli odmah da ga napadaju kako je on nekakav ukrajinski bot, zašto ne prikazuje scene iz Dombasa ili slično. Dakle, ljudi su zaista poverovali da se radi o nekoj stvarnoj sceni, iako su u par klika mogli da provere", objašnjava Vučić.
Screenshot sa Tviter naloga "Russia Ukraine Conflict", "dokaz o velikoj eksploziji u Kijevu", a zapravo snimak eksplozije u Kini iz 2015.
Raskrikavanje je proveravalo i snimak navodno velike eksplozije, koji je podeljen na Tviter nalogu Russia Ukraine Conflict 24. februara. Video je pratio opis "Velika eksplozija u Kijevu, pre nekoliko minuta".
Novinari su potom uočili da je isti nalog posle par minuta podelio isti video, ali sa još dramatičnijom tvrdnjom "200 ubijenih u Kijevu u eksploziji, od strane Rusije". Nakon toga video je podeljen sa još dramatičnijom tvrdnjom, otkrili su novinari. "U pitanju je nuklearna eksplozija u Kijevu".
Novinari Raskrikavanja su, međutim, potvrdili da je snimak napravljen 2015. godine u lučkom gradu Tijandžin u Kini, prilikom eksplozije hemikalija u jednom skladištu.
U jednom od videa, deljenom na mrežama, snimljena je devojčica koja viče na vojnika, i navodno, kako je napisano na Tviter nalogu koji je ovaj snimak i podelio, kaže vojniku da ide kući.
"Nije vam potrebna čak ni nikakva provera, dovoljan vam je mozak, zdrav razum, da vidite da devojčica ima majicu neku na bretele, jer je vruće. Vidi se da je video nastao u vreme leta i da nema nikakve veze sa Ukrajinom, ali dodatnom proverom utvrdili smo da se čitava situacija dešava u Palestini 2012. godine", objašnjava Marija Vučić.
Dezinformacije o svemu
Marija Vučić, novinarka portala Raskrikavanje, objasnila je za RSE da se dezinformacije u Srbiji o ruskoj invaziji na Ukrajinu šire podjenako brzo kao i u čitavom svetu. Ipak, Vučić naglašava da lažne vesti dolaze sa obe strane.
"Ima dezinformacija i sa strane simpatizera Rusije i sa strane simpatizera Ukrajine. I jedna i druga strana šeruju neke dezinformacije koje su nekad u svrhu propagande, a nekad u svrhu naprosto prikupljanja klikova i pratilaca", kaže Vučić.
Ona dodaje i da često ne postoji agenda – ljudima se sviđa da imaju više pratilaca, pa zato šeruju nešto što je očigledno lažna vest, objasnila je ona.
"A ima i onih koji se, naravno, ’pecaju’ na te stvari, verujući da je nešto istina", objašnjava Vučić.
Ono što se moglo uočiti i tokom pandemije korona virusa, a nastavilo se i u ovom slučaju, ističu fakt čekeri, jeste da se lažne vesti šire i van granica jedne države.
"Interesantno je to što dezinformacije putuju jako brzo i jezičke barijere ne znače ništa, zato što se ponavljaju laži i viralni snimci i fotografije. Dakle, pojavljuju se iste stvari u Španiji, u Azerbejdžanu, u Gruziji, u Srbiji, u Turskoj – što je vrlo zanimljivo. Neverovatnom brzinom putuju lažne vesti na mrežama pre svega", objašnjava Milijana Rogač.
Ipak, kako ona podvlači, širenje lažnih vesti ne završava se na društvenim mrežama, već se one prenose i putem tradicionalnih medija.
"Velika odgovornost je na tradicionalnim medijima, koji ipak padaju na tom testu pouzdanosti i to vrlo često, i da li zbog brzine, želje za klikbejtom ili ko zna kog interesa, ne provere dovoljno informaciju pre nego što je objave", kaže Rogač.
Novinari nude savete
I portal Istinomer i portal Raskrikavanje nude savete za čitaoce kako najlakše da provere vest sami.
"Gledam da u svaki tekst inkorporiram kratko uputstvo za ljude kako da sami provere fotografiju ili video, da li je autentična ili nije", objasnila je Marija Vučić.
Ukoliko je slučaj komplikovaniji i autentičnost ne može da se utvrdi, dodala je Vučić, savet fektčekera je da se to pošalju njima na proveru.
"Ne samo da vidimo da li je fotografija tačna ili nije, odnosno da li je autentična ili nije, nego da vidimo i kontekst, kada je nastala, zašto, pod kojim okolnostima i da to objavimo", kaže Vučić i dodaje da je posao fektčekera, koliko god bio frustrijajući, veoma neophodan.
Sa tim se slaže i Milijana Rogač.
"Čini mi se da provere činjenica i fektčeking tekstovi najviše privlače ljude koji žele proverenu informaciju, a tih ljudi ima. Oni kojima informacija nije bitna, do njih mislim da ne može se dopreti ni na koji način – ni činjenicama, niti bilo kojim objašnjenjem", kaže Rogač.
Ona dodaje da je pandemija pokazala da kada se ljudi plaše i kada su u nekoj krizi, ipak traže proverenu informaciju i nađu način da do nje dođu.
Svetski mediji su, pored informacija o lažnim vestima, istakli i opasnost u kojoj mogu da se nađu novinari prilikom izveštavanja o ratu u Ukrajini. Zato, Global Investigative Journalism Network pruža vodič za digitalnu bezbednost, koji u sebi sadrži savete The New York Times-a, Citizen Lab-a, i drugih.