Bezbednosnom situacijom na Zapadnom Balkanu zadovoljno je 64 posto građana koji žive u tom regionu, pokazalo je istraživanje Saveta za regionalnu saradnju (RCC), koje je predstavljeno 24. maja. Organizovani kriminal, terorizam, migrantska kriza i lažne vesti predstavljaju bezbednosne izazove za najveći broj građana.
RCC je formiran 2008. godine kao naslednik Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu, s ciljem da pomaže regionalnu saradnju i podržava evropske i evroatlantske integracije u jugoistočnoj Evropi.
Istraživanje pod nazivom #SecuriMeter 2021 sprovedeno je u Albaniji, Bosni i Hercegovini (BiH), Severnoj Makedoniji, Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu u periodu od 28. januara do 19. februara ove godine. U anketi je učestvovalo više od 6.000 ljudi.
Da li je Zapadni Balkan bezbedan za život?
Istraživanje je pokazalo da građani među ključnim razlozima koji imaju negativni uticaj na njihov osećaj sigurnosti vide ekonomsku krizu, siromaštvo i socijalnu isključenost (63 posto), kriminal, organizovani kriminal i vandalizam (58 posto), pandemiju (53 posto), prirodne katastrofe, klimatske promene i zagađenje (29 posto), dok je za 26 posto ispitanika to migrantska kriza.
Na pitanje koji su najhitniji izazovi koje bi region trebalo da reši kada je reč o bezbednosti, 92 posto je ukazalo na organizovani i finansijski kriminal, 88 posto na borbu protiv terorizma, 86 posto veruje da je to migrantska kriza, a 84 posto ističe sajber bezbednost.
Svi protiv organizovanog kriminala. Da li je moguće?
Sedamdeset posto ispitanika smatra da su nedovoljni kapaciteti nadležnih institucija najveći problem u borbi protiv organizovanog kriminala, a 60 posto da je potrebno da nadležne institucije razmenjuju informacije sa partnerima iz Evropske unije (EU).
Nešto više od polovine (54 odsto) veruje da bi agencije za sprovođenje zakona trebalo da čine više na suzbijanju organizovanog kriminala. Gotovo isti procenat ispitanika je mišljenja da je korupcija glavni razlog za loš učinak institucija u borbi protiv organizovanog kriminala.
Da region ima kapacitet da se nosi sa prekograničnim pretnjama organizovanog kriminala slaže se većina anketiranih (53 odsto).
Organizovani kriminal je sve veća pretnja ne samo za zemlje Zapadnog Balkana, već na globalnom nivou, rekao je Agron Sojati, šef Integrativnog upravljanja unutrašnjom bezbednošću u RCC, u onlajn debati koja je pratila prezentaciju istraživanja. Prema njegovim rečima, podaci pokazuju da organizovane kriminalne grupe samo na trgovini ljudima godišnje zarade između 30 i 50 miliona evra.
Kao jedan od uzroka loših rezultata u borbi protiv organizovanog kriminala, Sojati vidi korupciju.
“Takođe, mi živimo u malim društvima, u kojima se gotovo svi poznaju, tako da to dodatno otežava borbu”, smatra Agron Sojati.
Borba protiv terorizma i sajber bezbednost
Blizu 50 posto ispitanika ne podržava povratak ljudi koji su išli da se bore na stranim ratištima i njihovih porodica. S druge strane, 43 posto anketiranih podržava taj proces.
Prema navodima istraživanja, 40 posto građana Zapadnog Balkana smatra da povratak stranih boraca i njihovih porodica u njihove lokalne zajednice neće uticati na njihov osećaj lične sigurnosti, dok 55 posto veruje da bi se osećali pomalo ili vrlo nesigurno.
Da policija i druge službe rade dovoljno u borbi protiv terorizma veruje 56 posto građana, dok se 39 posto ispitanika ne slaže s tom ocenom.
Četrdeset četiri posto građana Zapadnog Balkana ukazalo je na to da postoji velika verovatnoća za onlajn radikalizaciju njihove dece ili rođaka i prijatelja. Zbog toga što smatra da ne postoje efikasni načini za za kontrolu radikalizacije na internetu uplašeno je 26 posto.
Četvrtina ispitanika veruje da će situacija u vezi sa nasilnim ekstremizmom poboljšati u naredne tri godine.
Još 2015. godine je bilo jasno da je veliki broj ljudi sa Zapadnog Balkana regrutovan u redove militanata takozvane Islamske države (IDIL), kaže Agron Sojati. Osim toga, dodaje on, IDIL je imao prilično uspešan PR.
“Uspeli su da unesu strah među naše građane, u naša društva. Ova percepcija se uklapa u situaciju koju smo tada imali”, ocenjuje Sojati. On dodaje da su istitucije u državama regiona to shvatile veoma ozbiljno i da je ojačana regionalna i globalna saradnja.
Zašto strah od migranata?
Migrantska kriza, koja je svoj vrhunac u Evropi imala pre pet godina, i dalje je u fokusu javnog mnjenja. Tako većina (70 posto) građana Zapadnog Balkana veruje da migranti povećavaju bezbednosne rizike. Gotovo identičan procenat ljudi (68 posto) smatra da migrante koji borave ilegalno treba smestiti u zatvorene pritvorske centre.
Novčane kazne praćene proterivanjem migranata koji krše zakone zemlje domaćina, koriste lažne ili falsifikovane dokumente podržava 62 posto građana.
Nešto više od polovine svih ispitanika (55 posto) ocenjuje da je trenutni nivo granične bezbednosti u njihovim zemljama dovoljan u pogledu migrantske krize, a 23 posto građana Zapadnog Balkana misli da će se situacija sa migrantskom krizom poboljšati u naredne tri godine.
Za razliku od organizovanog kriminala, migranti su građanima mnogo vidljiviji, kaže Sasko Kocev iz Regionalne inicijative za migracije, azil i izbeglice (MAARI) komenatarišući ove rezultate.
“Građani svakodnevno vide migrante na ulicama, za razliku od organizovanih kriminalnih grupa koje su po svojoj prirodi skrivene. Kriminalne grupe su bolje organizovane”, kaže Kocev.
On naglašava da organizovani kriminal predstavlja pretnju po bezbednost država, za razliku od migrantskih prelazaka granice.
Prema njegovim rečima, države bi trebalo da se bore protiv ksenofobije tako što će migrante integrisati u svoja društva.
Šta građani misle o posedovanju oružja?
Iako smatraju da region ima niz bezbednosnih izazova, svega šest posto ispitanika je reklo da bi razmotrilo mogućnost posedovanja vatrenog oružja. Nasuprot njih, čak 91 posto ljudi ne želi da ga ima u posedu.
Među onima koji bi razmotrili posedovanje vatrenog oružja, 48 posto je kao razlog navelo bezbednost, a 25 posto navodi lov i sportske aktivnosti.
Poređenja radi, u istraživanju Balkan Barometar 2020, 15 posto ljudi je reklo da bi razmotrilo posedovanje oružja, a 70 posto je decidirano reklo da je protiv toga.
Juliana Buzi, iz Službe za kontrolu malokalibarskog i lakog oružja za jugoistočnu i istočnu Evropu (SEESAC), kaže da bi ovogodišnje rezultate trebalo smatrati veoma pozitivnim trendom.
Prema njenim rečima, treba uzeti u obzir da je želja za posedovanjem oružja povezana sa bezbesnosnom situacijom u zemljama i sa spoljnim pretnjama.
“Prethodnih godina, uključujući i godinu pandemije, beležimo porast kriminalnih radnji u kojima se koristi vatreno oružje širom Zapadnog Balkana. Tu mislim pre svega na oružane pljačke. Ljudi treba da vide policiju kao instituciju koja im pruža zaštitu. To ide ruku pod ruku sa poverenjem u tu instituciju”, kaže Buzi.
Lažne vesti kao nova vrsta rata
Takozvane hibridne pretnje privlače pažnju javnosti Zapadnog Balkana, s obzirom na njihovu negativnu ulogu kao potencijalni destabilizujući faktor na političku, ekonomsku i bezbednosnu situaciju u njihovim matičnim zemljama, navodi se u istraživanju RCC.
Da je širenje dezinformacija novi način ratovanja smatra velika većina ispitanika širom regiona, čak 76 posto njih, dok gotovo petina ispitanika (19 posto) ne doživljava dezinformacije na taj način.
Najveći broj ispitanika iz Severne Makedonije (94 posto) doživljava „lažne vesti“ ili dezinformacije kao mogući problem za svoju zemlju.
Taj stav deli 86 posto ispitanika iz Srbije, nešto manje u Albaniji – 83 posto, dok u Bosni i Hercegovini taj stav ima 74 posto ispitanika.
U Crnoj Gori se sa tim mišljenjem slaže 67 posto ljudi, a na Kosovu su građani podeljeni u svojim uverenjima – dok 57 posto deli to mišljenje, nešto manje od polovine 43 posto ispitanika ne smatra dezinformacije i „lažne vesti“ problemom.
Svaki peti građanin zapadnog Balkana ukazuje da su novinari prvi izbor kada su u pitanju akteri koji bi trebalo da zaustave širenje „lažnih vesti“.
Iako indeks medijske pismenosti pokazuje da je Zapadni Balkan područje u kojem su građani podložni dezinformacijama, ovo istraživanje je pokazalo da građani, ipak, pokazuju oprez prema širenju lažnih vesti, kaže Luisa Chiodi, direktorka organizacije Balkanska i kavkaska opservatorija.
“To bi trebalo da nas ohrabri da budemo pozitivni u pogledu izazova koji su pred Zapadnim Balkanom. Dezinformacije koje su se širile prethodne i ove godine povezane su sa pandemijom, njenim uzrocima i rešenjima. Na Balkanu je to pojačalo različite ideje, uključujući geopolitičku borbu na tom području”, kaže Chiodi.
Može li region zajednički protiv prirodnih katastrofa?
Prirodne katastrofe građani Zapadnog Balkana doživljavaju kao ozbiljnu bezbednosnu pretnju, pokazuje istraživanje.
Više od dve trećine ispitanika (77 posto) deli ovo mišljenje. Ova prevalenca važi za svaku pojedinačnu zemlju: najniža je u Albaniji – 63 posto, a najviša u Srbiji – 82 posto.
Takođe je vrlo mali procenat onih koji nemaju mišljenje ili odbijaju da ga podele, što ukazuje da je svest o uticaju prirodnih katastrofa široko rasprostranjena, navodi se u istraživanju.
Nešto više od 70 posto ispitanika smatra da bi zemlje Zapadnog Balkana imale korist od regionalne saradnje po ovom pitanju. Iako kaže da postoji sentiment solidarnosti u trenucima prirodnih katastrofa, Vlatko Jovanovski iz Inicijative za pripravnost i sprečavanje katastrofa (DPPI), ne misli da je region trenutno spreman za koncept zajedničkog reagovanja na prirodne katastrofe.
“Zemlje regiona još uvek nisu na tom nivou spremnosti, pošto su njihovi kapaciteti za odgovor još uvek slabi. Bez jakog nacionalnog mehanizma za slučaj prirodnih katastrofa, teško je zamisliti dobar regionalni mehanizam”, smatra Jovanovski.
Istraživanje #SecuriMeter 2021 je prvo regionalno istraživanje javnog mnjenja o bezbednosnim pitanjima i sprovedeno je uz podršku italijanskog Ministarstva spoljnih poslova i međunarodne saradnje.
