Kakav divan dan dan za srpske desničare! Samo što je obelodanjena odluka Ustavnog suda Srbije da ne zabrani dva, odnosno tri, desničarska pokreta, saopštena je i odluka Apelacionog suda da vrati na ponovno suđenje proces koji je protiv lidera ranije zabranjenog “Obraza” Mladena Obradovića vođen. Time se odustaje i od desetomesečne zatvorske kazne na koju je Obradović osuđen i to zbog širenja rasne i druge diskriminacije.
“Obraz” je zabranjen juna ove godine a lideru te organizacije, koju je policija označila kao klero-fašističku, ponovo će se suditi.
Kako nam je objasnila portparolka Apelacionog suda Mirjana Pilić, ocenjeno je da prvostepeni sud nije nesumnjivo utvrdio koje su tačno radnje navedene u optužnici potkrepljene dokazima. Ili konkretno:
“Pregledom računara okrivljenog nisu pronađeni tragovi koji bi ukazivali na to da je sa predmetnog računara vršeno upućivanje pretnji i poziva na nasilno prekidanje i napad na učesnike skupa ‘Parada ponosa’ 2009. godine. Niti su na računaru pronađeni tragovi koji ukazuju da je taj računar korišćen za izradu oglasa, nalepnica, plakata, javnih poziva i ostalog, što je vezano za učesnike navedene ‘Parade’”, pojašnjava Mirjana Pilić.
Iz odluke Apelacionog suda proizlazi da nema dokaza da je Obradović organizovao pisanje pretećih grafita i poruka, pred „Paradu“ koja je prvi put zabranjena 2009. godine. Kako se navodi zbog „povreda odredbi krivičnog postupka“ nije bilo moguće ispitati činjenični i pravni zaključak prvostepenog suda, i to o tome:
„Da su se u radnjama okrivljenog Mladena Obradovića stekla sva zakonska obeležja krivičnog dela rasne i druge diskriminacije, pa se ukidanje prvostepene presude pokazalo kao nužno“, zaključuje Pilić.
Tako će ponovo iz početka pred potpuno izmenjeni sudskim većem Obradović još jednom dokazivati svoju nevinost. Može li se očekivati da će ovog puta pred Sud biti izneto nešto, što u pravom stepenu nije, neki uverljiviji dokaz (da li iz računara ili negde drugo), ali posle koga ne bi bilo sumnje u Obradovićevu umešanosti u dela koja mu se stavljaju na teret?
"Budući da su nevladine organizacije pretile ovo suđenje, ja ne verujem da će se nešto novo utvrditi u ponovljenom postupku. Pretpostavljam da će sud, bez obzira što će veće biti promenjeno, da odluči nešto isto ili slično. Čini mi se da je Obradovićeva odbarna, koja je bila prilično agresivna u ovom slučaju, iskoristiti samo vreme da prolongira još više vreme do konačne odluke“, ocenjuje Goran Miletić Iz organizacije Branioci ljudskih prava.
Obradoviću možda i dalje preti zatvorska kazna ali nesumnjivo, barem u ovoj fazi, nadigrao je sistem.
I ne samo to, nudi mu se dupli razlog za slavlje jer su pred pravosuđem opravdanost postojanja svojih organizacija dokazale i njegove kolege iz grupa sličnih onoj koju je vodio, a to su: “Sprski narodni pokret 1389”, zatim “Naši” i “SNP Naši 1389”.
Naime, Ustavni sud Srbije je prelomio. Nakon dve godine odlučivanja ista institaucija koja je ranije zabranila pomenuti “Obraz”, kao i “Nacionalni stroj” (od policije označen kao grupacija fašističkog tipa) utvrdila je da nema razloga za zabrani tri pomenute organizacije, možda i zbog samog Tužilaštva koje je u postupku ostavljalo utisak traljavosti.
Ipak, sudije osnove za zabranu nisu prepoznali u poslednjem potezu pokreta “Naši” koji je sačinio listu “antisrpskih nevladinih organizacija”.
Za uzimanje u obzir toga možda je bilo i kasno, ali je svakako bilo dovoljno vremena da se analizira akcija iz 2007. godine kada su “Naši” u Aranđelovcu nasilno prekinuli tribinu kultnog “Peščanika”.
Pokazalo se da Ustavnom sudu razlog za zabranu nisu bili ni ulični sukobi iz oktobra 2010. godine, te desetina povređenih, isto toliko uhapšenih i demolirani centar prestonice, sve u vreme “Parade ponosa.
Odluka u kontekstu promene vlasti
Osim kao protivnici afirmacije gej prava, prepoznatljivi su i po otporu vojvođanskoj autonomiji, pertnjama neistomišljenicima, ili po antievropskom, te anti NATO stavu.
No, kao krunski dokaz, možda je mogla da koristi i njihova glorifikacija politike koja je Srbiju odvela u zločine, a što redovno čine lepljenjem plakata sa imenom Ratka Mladića, a u čemu im se svojevremeno priključio nekada šešeljevac a danas vicepremijer Aleksandar Vučić.
Danas verovatno više nije popularno javno govoriti o vezama sa pokretima poput “Naših”, ali smo njegovog predstavnika Igora Marinkovića pitali i da li odluka Ustavnog suda ima veze sa promenom vlasti u Srbiji. Pogotovu u kontekstu apsurda koji nije moguće ne primetiti, a odnosi se na to što je vrlo sličan “Obraz” zabranjen, dok tri pokreta nisu:
“I postupak protiv ‘Obraza’ i postupak protiv nas su bili politički postupci. Znamo kako je sudstvo funkcionisalo dok je u Ministarstvu pravde bio Slobodan Homen ili slično. Meni je jako žao što je ‘Obraz’ zabranjen jer sam siguran da je organizacija koja nije delovala protivustavno. Ta odluka je bila politička odluka bivšeg režima”, uverava Marinković.
Na njegovo pominjanje Slobodana Homena, bivšeg državnog sekretara u Ministarstvu pravde, upitali smo ga da li na odluku Ustavnog suda treba gledati u kontekstu promene vlasti u Srbiji.
“Na odluku treba gledati u kontekstu toga da niko nije sedeo sudijama nad glavama i govorio im kako treba da presude”, zaključuje Marinković.
Sada nema drugog nego se zapitati šta će uslediti. Goran Miletić veruje da će odluke sudova, Ustavnog i Apelacionog, biti podsticaj za pokrete koji se godinama u nazad klackaju između zabrane i nesmetanog delovanja:
“Pripadnici ovih pokreta sada se osećaju veoma sigurno, da njihove aktivnosti imaju auru zakonitosti i da je ono što oni rade na neki način OK. To je ono što je zaista opasno u Srbiji. Smatram da će oni da inteziviraju njihove aktivnosti”, kaže Miletić.
Oni sami to i ne kriju.
“Prosto dve godine mi smo funkcionisali pod potpunom represijom i policije i sudstva, ali i medija. Između ostalog i vašeg medija. Posle ove odluke posle dve godine konačno ćemo moći da funkcionišemo normalno i verujem da ćete uskoro videti svu snagu Srpskog narodnog pokreta ‘Naši’. Verujem da ćemo ponovo imati masovno okupljanje članova”. Na pitanje kakva se vrsta protesta može očekivati Marinković kaže “u skladu sa Ustavom Srbije”, kaže Igor Marinković.
A Ustav garantuje slobode izražavanja i udruživanja, što u ovom slučaju ide u krajnost u kom se mogu označiti i kao kvazi slobde. Tako ih opisuje čuveni glumac Svetozar Cvetković, koji se ne libi da u odlukama suda uočava upravo tu vrstu konfuzije u kojoj se pod firmom zaštite sloboda, zapravo ostavlja prostor za delovanje onih koji slobode drugih dovode u pitanje:
“Koliko sam ja shvatio mi plediramo da živimo u društvu koje treba da bude proevropsko i prodemokratsko i liberalno u smislu da se poštuju prava, političkog, ličnog i mentalnog angažovanja i svih sloboda. Ali istovremeno da se u jednom trenutku odustane od davanja prava ekstremističkim organizacijama. Kao i ekstremnim stavovima i mišljenjima, kako pojedinaca tako i grupa ljudi, koja mogu da dovedu do taj proces demokratije u pitanje. Ako je ranije stav Ustavnog suda bio drugačiji za neke druge organizacije, očigledno je da su se sada i kod Ustavnog suda stvorili uslovi da svoje nove odluke tumači na drugi način i da dozvoljava drugu vrstu slobode, za koju mi se čini da može sve skupo da nas košta”, ocenjuje Cvetković.
Sumnje te vrste sa sebe morali bi sprati upravo sami predstavnici vlasti, ali ne samo izjavama, već i delima kojima bi pokazali da su im ideologije koje je dobar deo vladajuće vrhuške nekad podržavao, sada potpuno strane.
“Obraz” je zabranjen juna ove godine a lideru te organizacije, koju je policija označila kao klero-fašističku, ponovo će se suditi.
Kako nam je objasnila portparolka Apelacionog suda Mirjana Pilić, ocenjeno je da prvostepeni sud nije nesumnjivo utvrdio koje su tačno radnje navedene u optužnici potkrepljene dokazima. Ili konkretno:
“Pregledom računara okrivljenog nisu pronađeni tragovi koji bi ukazivali na to da je sa predmetnog računara vršeno upućivanje pretnji i poziva na nasilno prekidanje i napad na učesnike skupa ‘Parada ponosa’ 2009. godine. Niti su na računaru pronađeni tragovi koji ukazuju da je taj računar korišćen za izradu oglasa, nalepnica, plakata, javnih poziva i ostalog, što je vezano za učesnike navedene ‘Parade’”, pojašnjava Mirjana Pilić.
Iz odluke Apelacionog suda proizlazi da nema dokaza da je Obradović organizovao pisanje pretećih grafita i poruka, pred „Paradu“ koja je prvi put zabranjena 2009. godine. Kako se navodi zbog „povreda odredbi krivičnog postupka“ nije bilo moguće ispitati činjenični i pravni zaključak prvostepenog suda, i to o tome:
„Da su se u radnjama okrivljenog Mladena Obradovića stekla sva zakonska obeležja krivičnog dela rasne i druge diskriminacije, pa se ukidanje prvostepene presude pokazalo kao nužno“, zaključuje Pilić.
Tako će ponovo iz početka pred potpuno izmenjeni sudskim većem Obradović još jednom dokazivati svoju nevinost. Može li se očekivati da će ovog puta pred Sud biti izneto nešto, što u pravom stepenu nije, neki uverljiviji dokaz (da li iz računara ili negde drugo), ali posle koga ne bi bilo sumnje u Obradovićevu umešanosti u dela koja mu se stavljaju na teret?
"Budući da su nevladine organizacije pretile ovo suđenje, ja ne verujem da će se nešto novo utvrditi u ponovljenom postupku. Pretpostavljam da će sud, bez obzira što će veće biti promenjeno, da odluči nešto isto ili slično. Čini mi se da je Obradovićeva odbarna, koja je bila prilično agresivna u ovom slučaju, iskoristiti samo vreme da prolongira još više vreme do konačne odluke“, ocenjuje Goran Miletić Iz organizacije Branioci ljudskih prava.
Obradoviću možda i dalje preti zatvorska kazna ali nesumnjivo, barem u ovoj fazi, nadigrao je sistem.
Naime, Ustavni sud Srbije je prelomio. Nakon dve godine odlučivanja ista institaucija koja je ranije zabranila pomenuti “Obraz”, kao i “Nacionalni stroj” (od policije označen kao grupacija fašističkog tipa) utvrdila je da nema razloga za zabrani tri pomenute organizacije, možda i zbog samog Tužilaštva koje je u postupku ostavljalo utisak traljavosti.
Ipak, sudije osnove za zabranu nisu prepoznali u poslednjem potezu pokreta “Naši” koji je sačinio listu “antisrpskih nevladinih organizacija”.
Za uzimanje u obzir toga možda je bilo i kasno, ali je svakako bilo dovoljno vremena da se analizira akcija iz 2007. godine kada su “Naši” u Aranđelovcu nasilno prekinuli tribinu kultnog “Peščanika”.
Pokazalo se da Ustavnom sudu razlog za zabranu nisu bili ni ulični sukobi iz oktobra 2010. godine, te desetina povređenih, isto toliko uhapšenih i demolirani centar prestonice, sve u vreme “Parade ponosa.
Odluka u kontekstu promene vlasti
Osim kao protivnici afirmacije gej prava, prepoznatljivi su i po otporu vojvođanskoj autonomiji, pertnjama neistomišljenicima, ili po antievropskom, te anti NATO stavu.
No, kao krunski dokaz, možda je mogla da koristi i njihova glorifikacija politike koja je Srbiju odvela u zločine, a što redovno čine lepljenjem plakata sa imenom Ratka Mladića, a u čemu im se svojevremeno priključio nekada šešeljevac a danas vicepremijer Aleksandar Vučić.
Danas verovatno više nije popularno javno govoriti o vezama sa pokretima poput “Naših”, ali smo njegovog predstavnika Igora Marinkovića pitali i da li odluka Ustavnog suda ima veze sa promenom vlasti u Srbiji. Pogotovu u kontekstu apsurda koji nije moguće ne primetiti, a odnosi se na to što je vrlo sličan “Obraz” zabranjen, dok tri pokreta nisu:
“I postupak protiv ‘Obraza’ i postupak protiv nas su bili politički postupci. Znamo kako je sudstvo funkcionisalo dok je u Ministarstvu pravde bio Slobodan Homen ili slično. Meni je jako žao što je ‘Obraz’ zabranjen jer sam siguran da je organizacija koja nije delovala protivustavno. Ta odluka je bila politička odluka bivšeg režima”, uverava Marinković.
Na njegovo pominjanje Slobodana Homena, bivšeg državnog sekretara u Ministarstvu pravde, upitali smo ga da li na odluku Ustavnog suda treba gledati u kontekstu promene vlasti u Srbiji.
“Na odluku treba gledati u kontekstu toga da niko nije sedeo sudijama nad glavama i govorio im kako treba da presude”, zaključuje Marinković.
Sada nema drugog nego se zapitati šta će uslediti. Goran Miletić veruje da će odluke sudova, Ustavnog i Apelacionog, biti podsticaj za pokrete koji se godinama u nazad klackaju između zabrane i nesmetanog delovanja:
“Pripadnici ovih pokreta sada se osećaju veoma sigurno, da njihove aktivnosti imaju auru zakonitosti i da je ono što oni rade na neki način OK. To je ono što je zaista opasno u Srbiji. Smatram da će oni da inteziviraju njihove aktivnosti”, kaže Miletić.
Oni sami to i ne kriju.
“Prosto dve godine mi smo funkcionisali pod potpunom represijom i policije i sudstva, ali i medija. Između ostalog i vašeg medija. Posle ove odluke posle dve godine konačno ćemo moći da funkcionišemo normalno i verujem da ćete uskoro videti svu snagu Srpskog narodnog pokreta ‘Naši’. Verujem da ćemo ponovo imati masovno okupljanje članova”. Na pitanje kakva se vrsta protesta može očekivati Marinković kaže “u skladu sa Ustavom Srbije”, kaže Igor Marinković.
A Ustav garantuje slobode izražavanja i udruživanja, što u ovom slučaju ide u krajnost u kom se mogu označiti i kao kvazi slobde. Tako ih opisuje čuveni glumac Svetozar Cvetković, koji se ne libi da u odlukama suda uočava upravo tu vrstu konfuzije u kojoj se pod firmom zaštite sloboda, zapravo ostavlja prostor za delovanje onih koji slobode drugih dovode u pitanje:
“Koliko sam ja shvatio mi plediramo da živimo u društvu koje treba da bude proevropsko i prodemokratsko i liberalno u smislu da se poštuju prava, političkog, ličnog i mentalnog angažovanja i svih sloboda. Ali istovremeno da se u jednom trenutku odustane od davanja prava ekstremističkim organizacijama. Kao i ekstremnim stavovima i mišljenjima, kako pojedinaca tako i grupa ljudi, koja mogu da dovedu do taj proces demokratije u pitanje. Ako je ranije stav Ustavnog suda bio drugačiji za neke druge organizacije, očigledno je da su se sada i kod Ustavnog suda stvorili uslovi da svoje nove odluke tumači na drugi način i da dozvoljava drugu vrstu slobode, za koju mi se čini da može sve skupo da nas košta”, ocenjuje Cvetković.
Sumnje te vrste sa sebe morali bi sprati upravo sami predstavnici vlasti, ali ne samo izjavama, već i delima kojima bi pokazali da su im ideologije koje je dobar deo vladajuće vrhuške nekad podržavao, sada potpuno strane.