Ultradesničarska organizacija “Naši” objavila je spisak, kako su naveli na svom sajtu, “antisrpskih nevladinih organizacija” i zatražila od Vlade da im u najhitnijem roku zabrani rad. Posebno im se zamera zalaganje za priznavanje “lažne države Kosovo”, odnosno delovanje u cilju rasparčavanja Republike Srbije, matične države Srba. Na spisku se poimence navodi 20-ak nevladinih organizacija, poznatih po promociji ljudskih prava i mirovnom aktivizmu.
Na listi su, između ostalog, u Srbiji ali i u regionu poznate organizacije Fond za humanitarno pravo, Helsinški odbor, Centar za kuluturnu dekontaminaciju, Inicijativa mladih za ljudska prava, Žene u crnom, Sandžački odbor za ljudska prava, Građanske inicijative , neke od organizacija koje promovišu prava LGBT populacije, Amnesti inetrnešnl - praktično ceo civilni sektor koji se od 90-ih godina naovamo borio za suočavanje sa prošlošću, za ravnopravnost svih građana, za pomirenje u regionu, a protiv protiv rata, nacionalizma, fašizma, protiv promocije nasleđa iz Miloševićevog vremena i u dvehiljaditim godinama.
“Na svim nivoima je oživela retorika devedesetih. Od političkog nivoa, od predstavnika institucija, do svega ostalog što se prenosi na širu javnost. Imate predsednika i političare koji se u potpunosti vraćaju na neku raniju retoriku, premijera koji radi slične stvari, imamo ponovno negiranje genocida, ponovo se vraćamo na ono – Vukovar je srpski grad i onda se vraćamo na to da su NVO izdajnici samim tim što dobijaju pare od stranih ambasada, a verovatno je sledeći korak to da su i te strane ambasade, ti donatori, nosioci sveopšte srpske zavere. To je već viđen scenario. Nije iznenađujuće, samo smo verovali da smo otišli malo napred. Nije prvi put, ali je zanimljivo da se vraćamo na nivo listi – napravio ga je najpre neko iz Ministarstva kulture, a sada imamo i ovu listu nevladinih organizacija kao nosilaca antisrpskog momenta. Zanimljivo je da se vraćamo na nivo pravljenja crnih spiskova onih koji su protiv države Srbije, što samo pokazuje koliko ponovo idemo u pravcu nacionalizma, zatvaranja i ksenofobije što je svakako opasno gurati u ovom trenutku i ovom društvu. Treba staviti prst na čelo i zapitati se da li se ovo uklapa u obrazac koji je već viđen”, kaže Maja Mićić, predsednica Inicijative mladih za ljudska prava.
Pokušaj likvidacije civilnog sektora
Staša Zajović iz nevladine organizacije “Žene u crnom” kaže da je na delu pokušaj likvidacije civilnog sektora po uzoru na Putinovu Rusiju sa čijim je fašističkim organizacijama umrežena srpska esktremna desnica.
Staša Zajović, Foto: Medija centar Beograd
“Jedno od glavnih pitanja je da li oni imaju podršku, da li deluju u sadejstvu sa državnim institucijama, da li su produžena ruka sličnih organizacija u Rusiji u kojoj je civilni sektor onemogućen, zabranjen, da li smo mi na redu? Ja, ipak, mislim da nemaju aktuelne vlasti kapacitet da se ponašaju kao diktator Putin, ne zato što ne bi htele, nego zato što je njihov položaj u međunarodnoj zajednici znatno drugačiji”, kaže čelnica nevladine organizacije, poznate, između ostalog, po svom upornom obeležavanju svake godišnjice genocida u Srebrenici, kako na mestu gde je počinjen, tako i u centru Beograda gde se ni dan danas ovaj zločin ne naziva pravim imenom.
Nevena Petrušić, poverenica za zaštitu ravnopravnosti očekuje da reaguje država - ministarstvo u čijoj su nadležnosti ljudska prava, vladina Kancelarija za ljudska i manjinska prava, a da sudski organi procene ima li elemenata i za sudski postupak.
“Ja se nadam i očekujem da će nadležni državni organi reagovati, jer je objavljivanje ovakvih spiskova veoma opasno. Posebno, ako imamo u vidu da su branitelji i braniteljke ljuskih prava izloženi svakodnevnim pritiscima, pretnjama, nasilju. Morali bismo svi znati da su nevladine organizacije dale neprocenjivi doprinos razvoju ljudskih prava i izgradnji pravne države, i zato mislim da se ovakvi napadi moraju što pre odlučno zaustaviti”, kaže Nevena Petrušić.
Direktor vladine Kancelarije za manjinska i ljudska prava Dušan Ignjatović nam je obećao da će dati izjavu za RSE nakon konsultacija, s obzirom da nije znao za objavljeni spisak, ali nam se nakon toga nije javljao.
Inače, pred Ustavnim sudom se nalazi zahtev Tužilaštva za zabranu desničarske organizacije Naši. Ova organizacija je, uprkos tome, nakon poslednjih izbora ušla u lokalnu vlast u Aranđelovcu na listi Nova Srbija u okviru koalicije koju vode naprednjaci.
Spisak nepodobnih po merilima esktremnih desničara nije jedini koji se u poslednje vreme pojavio u javnosti. Nedavno je u našem programu bilo reči o spsiku koji je sačinio novopostavljeni državni sekretar u Ministarstvu kulture, bivši RTS-ov novinar aktivan u 90-im godinama, Dragan Kolarević. Na spisku, štampanom u članku pod naslovom "Vreme je za prvi srpski kulturni ustanak", po Šešeljevom metodu s početka devedesetih nižu se imena glumaca, reditelja, pisaca, muzičara, tv stvaralaca koje državni sekretar smatra pogubnim nosiocima antisrpske politike jer su podržavali doskorašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića i Čedomira Jovanovića, dugogodišnjeg opozicionog politilčara nakon kratkog vremena provedenog u postpetooktobarskoj Vladi Zorana Đinđića.
Niko iz vlasti nije ni tada reagovao, nije ni ukorio državnog sekretara, a kamoli se upitao da li je on zaista čovek za tako visoko mesto u novoj državnoj administraciji. Zato nam se čine očekivanja Nevene Petrušić nerealnim. Mada, ruku na srce, ne verujemo ni da njihovi "Naši", ozbiljno misle da će neko pokrenuti sudsku poternicu po tom spisku. Ili je ovo ishitreni zaključak?
