Projektovani zajmovi države u narednoj godini biće za oko 1,73 milijarde evra veći nego što su bili u 2019. godini, proizilazi iz predloga budžeta za 2020. godinu koji je Vlada Srbije prosledila Skupštini.
Listi iznosa zaduživanja države, na već postojeće, dodati su i neki novi, poput novog kredita Rusije u iznosu od 172,5 miliona evra. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Rusije o odobrenju državnog izvoznog kredita po svoj prilici biće na dnevnom redu na istoj sednici kada Skupština Srbije bude raspravljala i o budžetu za 2020. godinu.
Reč je o Sporazumu o odobrenju ruskog državnog izvoznog kredita Vladi Srbije koji su 19. oktobra razmenili ministar finansija Srbije, Siniša Mali i zamenik ministra finansija Rusije, Jurij Zubarov tokom posete premijera Rusije Dmitrija Medvedeva Beogradu. Radi se o novom kreditnom zaduživanju za poslove modernizacije železnice u Srbiji.
Svrha zaduživanja i šta Srbija dobija?
Rusija odobrava kredit radi dalje saradnje dve države u okviru izgradnje železničke infrastrukturne mreže u Srbiji. Konkretno za projektovanja i izgradnju elektrotehničke infrastrukture na deonicama "Stara Pazova-Novi Sad" i "Valjevo-Vrbnica-državna granica sa Crnom Gorom". Kreditna sredstva odobravaju se i za izgradnju, dugo najavljivanog, Jedinstvenog dispečerskog centra.
Modernizacija barske pruge od Valjeva do granice sa Crnom Gorom, obuhvatiće modernizaciju železnice u dužini od 209,8 kilomеta, najavila je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović prilikom posete Dmitrija Medvedeva.
Svrha zajma i šta Rusija dobija?
Svoj zajam Rusija će naplatiti uz kamatu od dva odsto, u slučaju kašnjenja sa isplatom kredita, Srbiji će se obračunavati zatezna kamata od tri odsto. Radi se o petogodišnjem kreditu u 20 jednakih rata, a Srbija će, ukoliko ne bude uopšte povlačila pozajmljena sredstva, plaćati još i kamatu od jedan odsto. Ta kamata obračunavaće se na neiskorišćeni iznos u određenoj kalendarskoj godini, a Srbija će biti dužna da je isplati u prva tri meseca naredne godine.
Prema planu Sporazuma o izvoznom kreditu, iznos koji će Srbija moći da povuče u prvoj godini kreditiranja, 2020. limitiran je na 14,25 miliona evra.
Ovaj kredit ugovoren je prvi put još početkom godine. Potpisan je 17. januara, tokom zvanične posete ruskog predsednika Vladimira Putina Beogradu. Ukupna vrednost ugovorenog novog posla za železnicu je 230 miliona evra i zbog njega Srbija i uzima novi kredit, na nešto manji iznos – pomenutih 172,5 miliona evra.
Pročitajte i ovo: Ista pruga, novi ruski kredit, uslovi nepoznatiNaime, kreditom će se finansirati 75 odsto vrednosti ugovora i to za isporuku robe, obavljanje radova i pružanje usluga za izgradnju pomenutih železničkih deonica i dispečerskog centra.
Srpska strana će finansirati preostalih 57,5 miliona evra (25 odsto) iz budžeta poreskih obveznika.
Drugim rečima, ovim izvoznim kreditom Vlada Rusije finansijski će podsticati izvoz roba i usluga svoje države. Takođe, zahvaljujući članu 2. Sporazuma, kompanije koje robu i usluge izvoze u Srbiju, oslobođene su plaćanja poreza na dodatnu vrednost (PDV), carina i drugih dažbina.
I mada je kredit indeksiran u evrima, u Sporazumu je navedeno da će "ogranci ruskih kompanija, registrovani u Srbiji, imati pravo da plaćanja podmiruju i u ruskim rubljama".
Nije prvi ruski kredit
Srbija već isplaćuje jedan kredit Rusiji, podignut u istu svrhu – za železnicu. I on je poput novog, rezultat međudržavnog Sporazuma dve Vlade. Potpisan je 11. januara 2013. na iznos od 800 miliona dolara (oko 722 miliona evra) za posao koji je u ukupnoj vrednosti dogovoren na 941 milion dolara (oko 850 miliona evra).
U ovom Sporazumu koji je kroz zakonski akt ratifikovala Skupština Srbije, Rusija je odobrila sredstva za 85 odsto vrednosti posla u oblasti železnice između srpskih i ruskih kompanija. Preostalih 15 procenata i ovde finansiraju poreski obveznici Srbije u vrednosti od 141 milion dolara (oko 127 miliona evra).
Dakle, i ovim izvoznim kreditom Vlada Rusije finansijski podstiče izvoz roba i usluga iz svoje države; kompanije koje izvoze robu, usluge ne plaćaju PDV, carinu i druge dažbine u Srbiji.
Tako je na osnovu pomenutog međudržavnog Sporazuma iz 2013. godine, ruska kompanija "Metrovagonmaš" isporučila Srbiji 27 dizelmotornih vozova u vrednosti od 100 miliona dolara. Kako za RSE navode u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, svi oni su sada u prometu.
Ovaj kredit je takođe petogodišnji ali uz kamatu od četiri odsto, u slučaju kašnjenja sa isplatama, uvećava se na 6,1 odsto. Pored toga, i ovim Sporazumom predviđeni su "penali" za nepovučena sredstva od jedan odsto i Srbija ih je do sada već platila.
Pročitajte i ovo: Ko sme da vidi rusko-srpski ugovor o železnici?Naime, duži vremenski period Srbija ili nije uopšte ili je povlačila malo novčanih sredstava iz kredita. Zbog toga je, na kraju, u decembru 2016. sam Sporazum protokolom promenjen te je Rusija odobrila produžetak roka kredita za još pet godina, odnosno do kraja 2021.
"U skladu sa preuzetom obavezom po navedenom protokolu, srpska strana je 14. marta 2018. godinu platila proviziju. Predmetna provizija se ne plaća na godišnjem nivou, već po isteku perioda raspoloživosti zajma, na ukupan iznos neiskorišćenih sredstava u tom trenutku", objašnjavaju u pisanoj izjavi za RSE u Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture, ne navodeći tačan iznos provizije.
Nepoznanica – tokovi novca i podizvođači
U oba kredita ovlašćene kompanije, potpisnice ugovora su, sa ruske strane - RŽD "Internešnal", sa srpske – "Infrastruktura železnice Srbije". U okviru ove saradnje, ruska kompanija nije u obavezi da izveštava Srbiju koje podizvođače i pod kojim finansijskim i drugim uslovima angažuje.
Jednostavnije rečeno – Srbija nema nikakav uvid u to na koji način Rusija troši novac za modernizaciju železnice, iako je reč o novcu iz budžeta Srbije.
"Do kraja realizacije projekata vezanih za rekonstrukciju i izgradnju železničke infrastrukture nije moguće dati prognozu raspodele novčanih sredstava između ruskih i srpskih kompanija. Na osnovu odredaba predmetnog ugovora nije potrebna saglasnost Investitora ('Infrastruktura železnica Srbije', prim. red.) na izbor podizvođača i ugovorni odnosi između 'RŽD Internešnl' i podizvođača nisu nam poznati", glasi odgovor iz Ministarstva saobraćaja Radiju Slobodna Evropa na pitanje koliko će ruskim kompanijama biti plaćeno po osnovama već postojećeg, prvog ruskog kredita.
Železnička stanica, Beograd
U Ministarstvu saobraćaja objašnjavaju da RŽD "Internešnal" ima na to pravo na osnovu podizvođačkog ugovora.
Javnost je, tako, slučajno, nažalost nesrećnim povodom, saznala da je za jednog od podizvođača, RŽD "Internešnal" angažovao tursku kompaniju na izgradnji vijadukta kod Čortanovaca. Naime, 31. oktobra ove godine poginula su dva radnika tokom radova na ovoj deonici. Radilo se o turskim državljanima, radnicima kompanije "Rejltek konstrakšn" ("Railtech construction") iz Turske koja je u ovom projektu angažovana kao podizvođač, saopštili su iz "Infrastruktura železnice Srbije" dan posle nesreće.
Novi kredit, stari poslovi
Poslovi modernizacije barske pruge i deonica brze pruge Beograd-Budimpešta od Stare Pazove do Novog Sada u dužini od 34,5 kilometara, već su obuhvaćeni prvim ruskim kreditom.
U pokušaju da sazna zbog čega je novim kreditom planirano finansiranje iste deonice "Stara Pazova-Novi Sad", u Ministarstvu saobraćaja u junu ove godine rečeno je RSE da je došlo do "novog opredeljenja da se cela pruga od Beograda do Budimpešte treba planirati, projektovati i rekonstruisati za dvokolosečni saobraćaj i brzine vozova do 200 kilometara na sat".
Vaš browser nepodržava HTML5
Premijeri Srbije i Mađarske u Subotici
Međutim, aneksom ugovora o izgradnji ove deonice već je bilo predviđeno finansiranje Glavnog projekta upravo za tu brzinu saobraćaja a u Ministarstvu nisu naknadno pojasnili nelogičnosti u vezi sa tim.
Aneks 3 Ugovora o kreditu, koji je 2013. u Moskvi potpisao tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić, podrazumeva rekonstrukciju ove deonice u dužini od 40,4 kilometara. Kako za RSE kažu u Ministarstvu, aneks je podeljen na dva dokumenta a ukupna vrednost njima predviđena je 585,5 miliona dolara (531 milion evra). Prvi deo aneksa potpisan je još u julu 2016. godine.
Poruka Zapadu?
Vlada Srbije i resorno ministarstvo morali bi da objave dokle su tačno stigli radovi na modernizaciji železnice iz ruskog kredita kako bi se znalo da li je novi kredit zaista neophodan, smatra ekonomski novinar i analitičar Miša Brkić.
"Ovako ostaje samo nagađanje da li nam je novi kredit od Ruske Federacije zaista potreban da bi se nastavili radovi ili smo kredit uzeli u sklopu, kako bih rekao, opšte političke klime u kojoj Srbija stavlja do znanja svojim zapadnim partnerima da u budućem životu, radu i poslovanju ne mora da se oslanja samo na Zapad i na Evropsku uniju nego, eto, ima iza sebe i Rusiju koja može, ako zatreba, i finansijski da pomogne Srbiji", objašnjava Brkić.
Praksa - međudržavni sporazumi bez tendera
Kada je pre skoro punih sedam godina ugovoren prvi ruski kredit namenjen železnici, tadašnji direktor "Železnica Srbije" Dragoljub Simonović obećao je da će srpske pruge biti modernizovane u narednih pet godina.
Međutim, novim kreditom i probijanjem rokova jasno je da će se ovaj plan prolongirati za još nekoliko godina.
I novi ugovor o kreditiranju potpisan je kao međudržavni sporazum u okviru kojeg su i ovog puta ovlašćeni izvođači radova izabrani bez tendera.
Izraz (ne)poštovanja
Međudržavni projekat dve, kako to obe Vlade vole da ističu, prijateljske zemlje, prema mišljenju Miše Brkića, budi sumnju. Za državu koja, kaže, "pledira da je prijateljska sa Srbijom, ovakav dogovor izaziva nepoverenje".
"Ako dajete kredit prijateljskog zemlji, onda imate, ne samo moralnu obavezu, da toj zemlji predočite koga joj dovodite za izvođače radova. Kad to ne uradite, onda šaljete jasnu poruku da tu zemlju doživljavate kao koloniju koja nema šta da se pita i kojoj nemate šta da polažete račune", smatra Brkić.
Budžetski deficit
Predlog zakon o budžetu Srbije za 2020. godinu, koji je od 4. novembra u skupštinskoj proceduri, predviđa deficit od 20,2 milijarde dinara što je oko 170,4 miliona evra.
Nezavisno od rokova isplate i grejs period za novi ruski kredit, novo zaduživanje od 172,5 miliona evra otprilike je koliko i, u ukupnom zbiru, deficit budžeta planiran za narednu godinu.
Pročitajte i ovo: Prvi teretni voz iz Kine stigao u SrbijuPre godinu dana predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, obećao je da će javni dug Srbije prvog dana, tada nastupajuće, 2019. godine biti 49 odsto BDP-a.
"Ovo je važno zbog budućnosti dece, da oni ne moraju da otplaćuju naše dugove. Sve što je ispod 50 odsto, to je odličan rezultat, među najboljima u Evropi", rekao je Vučić krajem oktobra 2018. Međutim, to obećanje se nije ostvarilo jer je javni dug uspeo da se, sa 53,7 odsto BDP-a u 2018, spusti na 52 procenta, koliko je sada.
Prema podacima u Strategiji upravljanja javnim dugom, Ministarstvo finansija za 2020. godinu predviđa javni dug od 49,3 odsto dok za 2021. projektuje dalji pad javnog zaduživanja na 46,9 procenata bruto domaćeg proizvoda.