"Posle izbora 3. aprila i formiranja nove parlamentarne većine i nove vlade, srpsko političko rukovodstvo mora biti jasno u svojoj posvećenosti strateškom izboru Srbije za Evropu", izjavio je Vladimir Bilčik, izvestilac Evropskog parlamenta (EP), za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Bilčik je to naveo u odgovoru na pitanje da li očekuje napredak u pregovorima o pridruživanju Srbije Evropskoj uniji (EU) tokom ove godine.
Srbija za tri nedelje ruske agresije na Ukrajinu nije pokazala nameru usklađivanja sa sankcijama EU prema Rusiji.
EU je 15. marta uvela četvrti paket sankcija Moskvi u nameri da izolacijom Rusije iz bankarskog i trgovinskog sektora zaustavi stradanja u Ukrajini.
Bilčik je odmah nakon invazije Rusije na Ukrajinu izrazio žaljenje što se Srbija nije pridružila svim sankcijama EU režimu Vladimira Putina, ocenjujući da će izbor Srbije imati dalekosežne političke posledice.
"Stav Srbije je već izazvao širu raspravu o evropskoj perspektivi Srbije u Evropskom parlamentu. Očekujem da će ovo pitanje takođe igrati važnu ulogu u političkim debatama o mom Izveštaju o Srbiji u Evropskom parlamentu kasnije ovog proleća", naveo je Bilčik za RSE.
Vladimir Bilčik (prvi s desna), izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, te evro poslanici Tanja Fajon i Knut Flekenštajn, prilikom susreta sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu 9. jula 2021.
Vladimir Bilčik kao izvestilac podnosi Evropskom parlamentu izveštaj o napretku Srbije u evrointegracijama.
Pročitajte i ovo: Kandidati za predsednika Srbije o Ukrajini: Od negiranja do činjenica
Poruke Beogradu iz Brisela
Od početka ruske agresije iz Brisela je više puta poručeno Beogradu da se od zemalja kandidata za članstvo u EU ne očekuje da budu po strani kada je reč o ratu u Ukrajini.
Takođe je u izjavama evropskih zvaničnika naglašeno da će svrstavanje na pogrešnu stranu sukoba imati svoju cenu.
Srbija je dan nakon invazije Rusije saopštila da smatra pogrešnim kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine i podržala je Rezoluciju UN-a o osudi ruske agresije na Ukrajinu.
Ali je jedina zemlja kandidat za pridruživanje EU2, pored Turske, koja nije uvela sankcije Rusiji, a u toj odluci je skoro usamljena i u Evropi.
Bodo Veber (Weber), stručnjak za Balkan i viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije u Berlinu kaže za RSE da Beograd misli da se i dalje može izvlačiti na poziciju i Rusija i EU.
"U ovom geopolitičkom trenutku ili-ili, Beograd je potrošio svoj kapital da bi se mogao izvlačiti kao do sada", ocenjuje on.
"U ovom geopolitičkom trenutku ili-ili, Beograd je potrošio svoj kapital da bi se mogao izvlačiti kao do sada", kaže spoljno-politički analitičar Bodo Veber.
Vučićeva politika i EU i Rusija
Jedno od objašnjenja predsednika Aleksandra Vučića zašto Srbija ne uvodi sankcije Rusiji bilo je da neće hrliti u neprijateljstva jer neko od nje to traži. Vučić je istovremeno podvlačio da se Srbija nalazi na evropskom putu jer je to njeno opredeljenje.
I pre ruske agresije na Ukrajinu, Vučić je govorio da je Srbija proevropski orijentisana, ali i da čuva dobre odnose sa Sjedinjenim Državama, Rusijom i Kinom.
Pročitajte i ovo: Most: Srbija pred izborom - Rusija ili ZapadSada zvaničnici u Beogradu govore da ne mogu da uvedu sankcije Rusiji zbog svojih vitalnih ekonomskih i političkih interesa. Takođe se ističu "tradicionalno dobri" odnosi dve države.
Srbija osim zavisnosti od ruskih energenata, računa i na političku podršku Rusije oko Kosova, svoje nekadašnje južne pokrajine čiju nezavisnost ne priznaje. Istovremeno Srbija, pod pokroviteljstvom EU, pregovora sa Kosovom o normalizaciji odnosa što bi trebalo da rezultira pravno obavezujućim sporazumom.
Veber ocenjuje da će biti izuzetno teško nastaviti politiku sedenja na dve stolice, pogotovo čim prođu aprilski izbori.
U Srbiji se 3. aprila održavaju predsednički i vanredni parlamentarni izbori.
Podsećanje na situaciju Merkel – Tadić
"Ovo je svakako presudan momenat za njegov (Vučićev) režim - podseća na avgust 2011. i promenu političkog kursa EU prema Srbiji, kada je Angela Merkel zaustavila politiku Tadičevog režima 'i Kosovo i EU', stavljajući ga pred izbor", smatra Veber.
"Odluka protiv EU, kako je poznato, presudno je uticala na pad Tadićevog režima", dodaje on.
Te 2011. je nemačka kancelarka Angela Merkel u Beogradu od predsednika Srbije Borisa Tadića tražila, između ostalog, ukidanje paralelnih institucija (koje su radile u sistemu Srbije) na severu Kosova što on nije prihvatio.
Tadić, koji je 2012. izgubio na izborima, proklamovao je politiku "i EU i Kosovo".
Nemačka šefica diplomatije Analena Berbok (Annalena Baerbock) je nakon razgovora 11. marta u Beogradu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem rekla da ko deli "evropske vrednosti, ne može da stoji po strani kada je reč o ratu u Ukrajini".
Bodo Veber napominje da ovo sada nije 2014. godina.
"Sa ruskom invazijom na Ukrajinu, koja je prouzrokovala dotad nezamislivo jedinstvo, kako EU tako i Zapada, situacija se preko noći promenila", napominje Bodo Veber.
Srbija se nije pridružila ni sankcijama koje je EU uvela Rusiji još 2014. zbog aneksije ukrajinskog poluostrva Krim i podrške proruskim separatističkim snagama na istoku zemlje u Donjecku i Lugansku.
Srbija takođe glasa u UN na strani Rusije kada je reč o rezolucijama kojima se osuđuje ruska okupacija ukrajinskog poluostrva Krima.
Rezerve Beograda oko Rusije
I pre ruske invazije na Ukrajinu, neophodnost usklađivanja sa spoljnom politikom EU, odnosno pridruživanje sankcijama Rusiji bila je neizostavna tema tokom susreta evropskih zvaničnika sa beogradskim.
"Bilo bi dobro da se Srbija ranije opredelila, sada je u ovoj kriznoj situaciji dodatno pojačan pritisak", kaže za RSE Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.
Ova platforma civilnog društva okuplja više od 750 organizacija i daje organizovanu podršku integraciji Srbije u Evropsku uniju.
"Nacionalni konvent je više puta do sada u svojim preporukama vlastima naglašavao da je potrebno da Srbija odlučnije krene u usaglašavanje bez obzira na to što formalno nije obavezna da se sto posto uskladi sa spoljnom politikom EU do stupanja u članstvo", navodi Dragojlović.
"Bilo bi dobro da se Srbija ranije opredelila, sada je u ovoj kriznoj situaciji dodatno pojačan pritisak", uverena je Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa Srbije o Evropskoj uniji.
Prema njenim rečima Srbija je povećala nivo usklađivanja sa spoljnopolitičkim odlukama EU, ali jedinu rezervu pokazuje prema odlukama koje se odnose na pitanja Rusije i Ukrajine.
Srbija se prvi put uskladila sa odukom EU o sankcijama oko Ukrajine od 13. marta, ali te sankcije nisu povezane sa ruskom agresijom na ovu zemlju.
Naime, reč je produžavanju sankcija bivšim ukrajinskim političarima, uključujući i bivšeg proruskog predsednika Viktora Janukoviča, zbog zloupotrebe državnih fondova.
Prethodno se Srbija, u julu 2021. delimično saglasila sa sankcijama koje je EU uvela Belorusiji zbog sistematskog kršenja ljudskih prava u toj zemlji.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u aprilu 2021. tadašnjem šefu nemačke diplomatije Hajku Masu (Heiko Mass) rekao da će Beograd gledati da se po svim pitanjima, gde to direktno ne ugrožava najvitalnije srpske nacionalne i državne interese, postiže što je moguće veću saglasnost sa zemljama EU.
Heiko Mas, bivši nemački šef diplomatije, prilikom susreta sa Aleksandrom Vučićem, predsednikom Srbije, u Beogradu 23. aprila 2021.
Da li je moguć privremeni prekid pregovora?
Izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik kaže da je potrebno da se u potpunosti koriste postojeći instrumenti kao što su pristupni pregovori, okvir proširenja i finansijski instrumenti povezani sa proširenjem, kako bi se postigli pozitivni podsticaji za proevropsku Srbiju, uključujući i njenu poziciju o sankcijama.
"Ovo je pristup koji bih podržao u narednim nedeljama i mesecima kako bismo radili na promeni stava Srbije. Trebalo bi da iskoristimo sve postojeće alate ka mogućim pozitivnim pomacima po ovom pitanju, a ne suspenziju", naveo je Bilčik u odgovoru za RSE.
Vaš browser nepodržava HTML5
Intervju nedelje: Vladimir Bilčik
Prethodno je grupa od devet poslanika iz liberalne političke grupacije u Evropskom parlamentu zatražila od Evropske komisije privremeno zamrzavanje pregovora o pristupanju sa Vladom Srbije i uskraćivanje finansijske podrške zbog toga što se nije pridružila sankcijama Rusiji.
"Srbija je slobodna da odluči u kom pravcu želi da ide, ali ne može i dalje da se smatra sagovornikom od poverenja i ne može da nastavi da koristi pretpristupnu finansijsku pomoć dok se ne odluči", navodi se u pismu ovih poslanika.
Nataša Dragojlović, iz Nacionalnog konventa, navodi da nema formalnog osnova da se prekinu pregovori sa Srbijom i suspenduje pretpristupna pomoć, jer osim Evropske komisije, tu odluku treba da podrže i sve države članice.
"Ovo jeste signal da bi to moglo da se radikalizuje, ali ja ne verujem da je moguće da se prekinu pregovori sa Srbijom ili da se suspenduje pretpristupna pomoć", kaže Dragojlović o pozivu devet evroposlanika.
Pročitajte i ovo: Zašto je u predizbornoj kampanji Srbije 'Ukrajina' nepopularna reč?Ona takođe ocenjuje da je nerealno očekivati u predizbornoj kampanji bilo kakav nagli spoljnopolitički ili spoljnotrgovinski zaokret Srbije.
"Ukoliko bi Srbija napravila malo radikalniji spoljnopolitički zaokret to nije realno očekivati pre maja meseca", smatra Dragojlović.
Prema istraživanjima javnog mnjenja Rusiju u Srbiji mnogi doživljavaju kao zaštitnicu, a ruski predsednik Vladimir Putin uživa veliku popularnost.
Najveći broj anketiranih građana Srbije, 83 odsto, smatra da je Rusija prijatelj Srbije, pokazalo je istraživanje beogradskog nevladinog Instituta za evropske poslove, objavljeno u julu 2021.
Istraživanje o EU iste organizacije iz maja 2021. pokazalo je da bi za članstvo Srbije u EU glasalo 48,9 odsto ispitanika, protiv bi bilo 28,4 odsto, ne bi glasalo 11,2 odsto ispitanih, dok 11,5 odsto ne znaju kako bi glasali.
Dokle je Srbija stigla u evrointegracijama?
Srbija je pristupne pregovore sa EU započela 2014. godine. Od tada je otvoreno 18 pregovaračkih poglavlja, a dva su privremeno zatvorena.
Međutim, tokom 2020. godine Srbija nije otvorila ni jedno pregovaračko poglavlje.
U februaru 2020. usvojena je nova metodologija, pa je 35 pregovaračkih poglavlja grupisano u 6 klastera.
Do sada su otvorena dva klastera – 1 Osnove i 4 Zelena agenda i održiva povezanost.