Ruska invazija na Ukrajinu dočekala je Srbiju u kampanji za izbore koji se održavaju 3. aprila - predsedničke, parlamentarne i lokalne za prestonicu Beograd i još 12 gradova i opština.
Država je pred Ujedinjenim nacijama glasala za osudu agresije, ali odbija da uvede sankcije Moskvi.
Predsednički kadidati i kandidatkinje u svojim predizbornim obraćanjima komentarisali su rat u Ukrajini.
U trci sa predsedničku funkciju je osam imena.
Proveravali smo neke od njihovih izjava:
Aleksandar Vučić, predsednički kandidat koalicije "Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve (SNS, SPS,SVM)", 11. mart 2022. godine:
"Što se tiče dobrovoljaca na ukrajinskom ratištu, pošto obe strane pozivaju dobrovoljce, po Krivičnom zakoniku Srbije, a to ćemo da pojačamo, kažnjivo je učešće u bilo kakvim sukobima koji ne znače odbranu teritorijalnog integriteta Republike Srbije i sve one koji misle da treba da učestvuju u ratovima mi ćemo veoma strogo u skladu sa zakonima i Ustavom kažnjavati"
U Srbiji, učešće i organizovanje učešća u ratu u stranoj državi jeste krivično delo od 2014. godine, sa zaprećenim kaznama i do deset godina zatvora. Izrečene kazne do sada, međutim, nisu bile stroge.
Na istoku Ukrajine sukob traje od 2014. godine. U borbama državnih snaga i proruskih separatista, do početka ruske vojne invazije u februaru 2022, poginulo je najmanje 14.000 ljudi.
Iz Srbije je, prema procenama ukrajinske ambasade u Beogradu iz 2018, više od 300 građana otišlo da se bori na proruskoj strani.
Vlast, međutim, do sada nije izašla sa tačnim brojem boraca iz Srbije na ukrajinskom frontu.
Za učešće na proruskoj strani u ratu u Ukrajini, u Srbiji su od 2015. do 2018. godine donete 32 osuđujuće presude, ali su osuđeni blago kažnjeni.
Za 28 okrivljenih, dosuđena je uslovna kazna zatvora, a četvoro je osuđeno na po šest meseci kućnog pritvora. Jedna osoba je 2021. osuđena za organizovanje odlaska na ratište u Ukrajinu, na kaznu od šest meseci kućnog pritvora.
Protiv Bratislava Živkovića, koji je za Radio Slobodna Evropa priznao da je ratovao u Donbasu, vodila se istraga zbog sumnji da je organizovao učešće boraca. Uhapšen je u avgustu 2018, ali je tužilaštvo u aprilu 2019. obustavilo istragu i nije odgovarao pred sudom.
Miloš Jovanović, predsednički kandidat koalicije "Za kraljevinu Srbiju -DSS", predstavljanje programa, 12. mart 2022. godine:
"Danas je na delu čista, klasična međunarodna džungla…za to nije kriva ni Ruska Federacija sa sukobom koji se odvija trenutno na teritoriji Ukrajine odnosno istočne Evrope, za taj sunovrat međunarodnog pravnog poretka i međunarodnog sistema prevashodnu krivicu snose sile Zapada"
Da je Rusija prekršila međunarodno pravo na istoku Evrope, potvrđeno je pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija. Rezolucija UN-a protiv ruske agresije na Ukrajinu usvojena je sa 141 glasom za, pet protiv i 35 uzdržanih.
Rusija je 2014. godine protivpravno anektirala poluostrvo Krim u Ukrajini. Secesionistički referendum na Krimu, održan 16. marta 2014. godine, odbačen je iste godine kao nezakonit – glasovima 100 država članica Generalne skupštine UN-a.
To međunarodno telo je 2016. godine rezolucijom osudilo i kršenja ljudskih prava na Krimu, "privremeno okupiranom" od strane Rusije. Slično je ponovljeno i aktima iz 2017, 2018, 2019, 2020 i 2021. godine.
Separatisti koje podržava Rusija, u regionima Donjeck i Lugansk na istoku Ukrajine, 2014. su jednostrano proglasili nezavisnost tih teritorija. To su međunarodno nepriznate teritorije, a proglašenje nezavisnosti je pred UN-om ocenjeno kao kršenje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine. Priznao ih je jedino ruski predsednik Vladimir Putin 22. februara 2022.
Dva dana kasnije, 24. februara, Putin je pokrenuo vojnu invaziju na Ukrajinu. Generalna skupština UN-a je ocenila da je ta upotreba vojne sile u suprotnosti sa međunarodno priznatim dokumentom - Poveljom UN-a. Pozvala je Rusiju da povuče svoje trupe.
Savet UN-a za ljudska prava 4. marta je odobrio formiranje komisije, da istraži navode o kršenju ljudskih prava u Ukrajini tokom ruske invazije.
Međunarodni sud pravde (MSP) naložio je Ruskoj Federaciji 16. marta da obustavi vojne operacije u Ukrajini.
Zdravko Ponoš, predsednički kandidat grupe građana "Za ujedinjenu, pravednu i stabilnu Srbiju", televizija Prva, 13. mart 2022. godine:
"Svih prethodnih izbora, u izbornu kampanju Aleksandra Vučića i njegove stranke se uključivao u završnici ruski predsednik Putin, sad ga nešto nema"
Od raspisivanja predsedničkih izbora u Srbiji, ruski predsednik Vladimir Putin, prema zvaničnim saopštenjima, nije imao kontakt sa Aleksandrom Vučićem - aktuelnim predsednikom Srbije i kandidatom Srpske napredne stranke. Ipak, Putin jeste Vučiću pružio podršku četiri meseca pred izbore.
Tokom susreta sa Vučićem u Sočiju, krajem novembra 2021, Putin je rekao:
"Uskoro vas očekuju izbori – na proleće, u aprilu – i želim da vam se zahvalim na ličnoj pažnji koju posvećujete razvoju rusko-srpskih odnosa i nadam se da će glasači u Srbiji takođe ceniti to".
U Sočiju je dogovorena i povoljnija cena gasa za Srbiju, a Putin i Vučić su potom imali telefonski razgovor u decembru 2021.
Milica Đurđević Stamenkovski, predsednička kandidatkinja "Srpske stranke Zavetnici", list Danas, 7. mart 2022. godine:
"Za osam godina Ukrajinu je napustilo tri miliona građana koji su izbegli u Rusku Federaciju. Za njih niko nije bio zainteresovan i oni su bili kao kolateralna šteta"
Zvanični podaci agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice, UNHCR, ne ukazuju na to da je tri miliona građana Ukrajine izbeglo u Rusiju.
Na ovom linku su godišnji podaci UNHCR-a o broju izbeglica iz Ukrajine u Rusiji od 2014. do 2021. godine.
Pozivajući se na podatke ruskog ministarstva unutrašnjih poslova od 31. decembra 2021. godine, UNHCR navodi da je u Rusiji tada bila 331 izbegla osoba, 10.581 sa statusom privremenog azila i 540 tražilaca azila. Dodaje se da je najviše njih dolazilo iz Ukrajine, Avganistana i Sirije.
Sa druge strane, prema podacima UNHCR-a sa kraja 2021, u Ukrajini je humanitarna podrška bila potrebna za skoro tri miliona ljudi, uključujući više od 850.000 interno raseljenih, 5.000 izbeglica i 36.000 osoba bez državljanstva.
Do kraja februara 2022, kada je otpočela vojnu invaziju na Ukrajinu, Rusija je stanovnicima međunarodno nepriznatih Donjecka i Luganska dodelila više od 600.000 pasoša, piše Rojters.
Boško Obradović, predsednički kandidat "Patriotskog bloka za obnovu Kraljevine Srbije", 10. mart 2022. godine:
"Vučićeva vlast je...glasala protiv Rusije u Ujedinjenim nacijama, takva promena spoljne politike vodi nas ka uvođenju sankcija Rusiji i učlanjenju u NATO"
Nema zvaničnih potvrda da Srbija menja svoju spoljnu politiku.
Srbija je glasala za osudu ruske agresije u Ujedinjenim nacijama, ali nije uvela sankcije Rusiji i nema najava da će to uraditi.
Od početka ruske invazije, zvaničnici Brisela i Evropski parlament pozivali su Srbiju, da se kao država kandidat za članstvo u EU, uskladi sa evropskom spoljnom politikom i uvede sankcije. Srbija, za sada, to odbija.
Zvanični Beograd nije se uskladio ni sa evropskim sankcijama protiv Rusije od 2014. godine, kada je protipravno anektiran Krim.
O članstvu u NATO savezu Srbija trenutno ne pregovara. Skupština je 2007. godine rezolucijom proglasila vojnu neutralnost.
Biljana Stojković, predsednička kandidatkinja koalicije "Moramo", televizija N1, 10. mart 2022. godine:
"To je agresija jedne države (Rusije) na suverenost, teritorijalni integritet druge države"
Agresija Rusije na Ukrajinu jeste termin koji u rezoluciji, usvojenoj 2. marta 2022. godine, koriste Ujedinjene nacije.
Rezolucijom Generalne skupštine UN-a izražava se najoštrije žaljenje zbog agresije Ruske Federacije protiv Ukrajine i kršenja Povelje Ujedinjenih nacija.
UN podseća da se agresija definiše kao upotreba oružane sile od strane jedne države protiv suvereniteta, teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti druge države, ili na bilo koji drugi način koji nije u skladu sa Poveljom UN-a.
Miša Vacić, predsednički kandidat grupe građana "Srpski patriota - Miša Vacić", saopštenje 14. mart 2022. godine:
"Jedini sam kandidat koji ne zagovara neutralnost, već punu podršku Rusiji povodom tekuće specijalne operacije u Ukrajini"
U Ukrajini, prema zvaničnom stavu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, nije u toku "specijalna operacija", već agresija Rusije na Ukrajinu.
"Specijalna operacija" je izraz koji koristi vlast Vladimira Putina kako bi opravdala vojnu invaziju.
Rusiji su zbog invazije sankcije uveli Evropska unija, Sjedinjene Američke Države, Ujedinjeno Kraljevstvo. Pridružile su im se i druge države, poput Švajcarske, Japana, Australije ili zapadnobalkanskih država – Crne Gore, Kosova, Albanije, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine.
Savet Evrope, organizacija čiji je zadatak da podržava ljudska prava, suspendovao je članstvo Rusije 25. februara.
Branka Stamenković, predsednička kandidatkinja koalicije "Suverenisti" na Tviteru, 24. februar 2022. godine:
"Velike sile raskusuravaju se preko leđa naroda Ukrajine sad kad je Rusija jaka, a Sjedinjene Američke Države slabe"
Vojnu invaziju na Ukrajinu pokrenula je Rusija. Ruskoj vojsci se na terenu suprotstavljaju državne oružane snage Ukrajine. NATO savez i Evropska unija nemaju svoje trupe u Ukrajini.
Ukrajina je nezavisna država, međunarodno priznata u svojim granicama od strane Ujedinjenih nacija. Nije članica NATO- a i EU.
Iako je više puta ponavljala da želi da se pridruži NATO-u, Ukrajina je 15. marta navela da razume da nema otvorena vrata za članstvo u NATO-u i da traži druge vrste bezbednosnih garancija. Ukrajina je nakon ruske invazije zatražila i hitno članstvo u EU, ali su evropski lideri to odbili.
Sjedinjene Američke Države nisu vojno uključene u rat. Američki predsednik Džo Bajden je odobrio vojnu pomoć za Ukrajinu, ali je više puta ponovio da neće slati trupe u tu državu.
