Portparol međunarodne rudarske kompanije Rio Tinto u Velikoj Britaniji saopštio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da ta kompanija "nije kontaktirana oko mogućnosti poništenja" bilo kakvih dogovora u Srbiji, gde planira izgradnju rudnika litijuma.
Na najavu Vlade Srbije da postoji mogućnost da se stopira Rio Tintov projekat, odgovor je 19. januara za RSE dalo i predstavništvo te kompanije u Srbiji.
Oni navode da "ostaju posvećeni" projektu izgradnje rudnika litijuma i da postoje međunarodno priznati mehanizmi zaštite investicija - koji se odnose i na sva ulaganja u Srbiji.
Odgovori Rio Tinta dolaze dan nakon što je premijerka Ana Brnabić izjavila da je za nju projekat "Jadar" - "gotov".
Zaokret u odnosu vlasti u Srbiji prema projektu "Jadar" – koji predviđa vađenje litijuma u dolini istoimene reke na zapadu kod Loznice, dogodio se nakon višemesečnih protesta protiv Rio Tinta i blokada puteva širom države. Na protestima je ukazivano na opasnost od štete po životnu sredinu, ako se sa eksploatacijom litijuma otpočne.
Vaš browser nepodržava HTML5
Nove blokade puteva u Srbiji zbog litijuma
Rio Tinto je obećao da će poslovati u skladu sa zakonima i ekološkim standardima, ali se sa projektom zastalo u momentu kada je kompaniju od dobijanja dozvole za rudnik delilo nekoliko koraka.
Rio Tinto za RSE: Ostajemo posvećeni projektu
Predstavništvo Rio Tinta u Srbiji je saopštilo da njihov prioritet "nije razmatranje potencijalnih tužbi", već sprovođenje projekta "Jadar" - uz poštovanje najviših standarda, najbolje međunarodne prakse i važećih propisa Srbije i Evropske unije.
"Što podrazumeva i pribavljanje odgovarajućih pravnih saveta u vezi sa svim aspektima poslovanja, kako bismo osigurali da uživamo pravičan i ravnopravan tretman i da se ni na koji način nezakonitim, nerazumnim ili diskriminatornim merama ne ugrožava naša investicija", navode u odgovoru za RSE.
Iz predstavništva Rio Tinta u Srbiji za RSE su izjavili da je Memorandum o razumevanju iz 2017. godine jedini dokument koji je potpisan između Vlade Srbije i te kompanije - ali da taj dokument nije pravno obavezujući.
Pročitajte i ovo: Rio Tinto revidira dinamiku projekta eksploatacije litijuma u SrbijiA kakve su pravne obaveze Srbije prema Rio Tintu, koji su sve dokumenti sa njima potpisani i koliko važećih dozvola ima kompanija – na ta pitanja je izostao odgovor Vlade Srbije i ministarstva rudarstva.
Zašto Rio Tinto odlaže početak proizvodnje?
Rio Tinto je 18. januara saopštio da početak proizvodnje litijuma odlaže za godinu dana – sa 2026. na 2027., ukoliko se dobiju sve dozvole. Naveli su da se u ovom momentu kasni sa dobijanjem rešenja za eksploataciono polje.
Premijerka je istog dana izjavila da Vlada ne želi da to rešenje izda Rio Tintu.
Rešenje bi preciziralo prostor gde se planira iskopavanje litijuma, kako bi se u narednom koraku utvrdio i uticaj tog rudnika na životnu sredinu.
"To je bio dogovor predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa meštanima (sela gde je planiran rudnik), kada im je obećao da se ništa dalje neće dešavati u vezi sa projekta Jadar. Niti smo mi želeli da im izdamo rešenje, niti ćemo izdavati rešenje, niti ćemo bilo šta dalje raditi što se tiče litijuma, bez dogovora sa lokalnom zajednicom", rekla je Brnabić.
Pročitajte i ovo: Premijerka Srbije: Projekat Jadar za mene je gotovPremijerka je dodala i da je Vlada "blizu odluke" da ukine sve dozvole Rio Tintu ili da "pusti da sve izdate dozvole isteknu", uz napomenu da će se "boriti" ako kompanija zatraži odštetu. Kakvu – za sada nema detalja od predstavnika vlasti.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić upitao je 31. decembra ko će da obezbedi "milijardu evra" ako se izbaci Rio Tinto, optužujući prethodnu vlast da je potpisivala zakone i dozvole koji su pogodovali toj kompaniji.
20 godina Rio Tinta u Srbiji
Rio Tinto je u Srbiji od 2001. godine. Istražujući oblast zapadne Srbije, 2004. godine otkrio je novu rudu "jadarit" - kombinaciju litijuma i bora. Litijum se koristi za baterije u mobilnim telefonima, kompjuterima i električnim automobilima.
Od početka dvehiljaditih, institucije u Srbiji Rio Tintu su izdavale i produžavale dozvole za istraživanje terena, neovisno od toga koje političke stranke su bile na čelu države.
Kako je projekat "Jadar" ulazio u finiš u protekle dve godine, tako su se širili i protesti – do januara 2022. godine održano je više protesta u selima nadomak budućeg rudnika, ali i u Beogradu i drugim gradovima Srbije, gde su od jeseni 2021. vikendom blokirane glavne saobraćajnice.
Pročitajte i ovo: Rio Tinto u Srbiji: Ko je za, a ko protivNa protestima protiv Rio Tinta, u organizaciji ekoloških udruženja i meštana doline Jadra gde se rudnik planira, učestvovali su i predstavnici dela opozicije u Srbiji, a rudnik je postao i jedna od ključnih tema pred izbore u aprilu 2022.
"Tajni ugovor" vlast demantuje
Sumnju da Vlada Srbije sa Rio Tintom ima "tajni ugovor", na osnovu kojeg bi kompanija tražila svoja prava, iznosili su ekološki aktivisti i predstavnici dela opozicije. Međutim, predstavnici vlasti, na čijem je čelu Vučićeva Srpska napredna stranka, više puta su izjavljivali da ugovora sa Rio Tintom – nema.
Dokumenti koje Vlada Srbije sklapa sa privatnim kompanijama u većini slučajeva nisu javno dostupni, uz obrazloženje da se tako štite poslovni interesi.
Pokret Ekološki ustanak, jedan od predvodnika blokada puteva i višemesečnih protesta protiv rudnika litijuma, tražio je od institucija da pre ukidanja dozvola Rio Tintu objave šta je sve sa tom kompanijom potpisano.
"Moramo videti ko je, kad i šta potpisao, da bismo znali, ako bude tražena nekakva odšteta, ko će taj ceh i da plati", saopštio je Ekološki ustanak 8. januara.
I vlast, pored Rio Tinta, tvrdi da je pravno neobavezujući memorandum iz 2017 - koji trebalo da ubrza proces otvaranja rudnika litijuma, jedini potpisani dokument dve strane.
Projekat Jadar pominje se u još jednom dokumentu kojeg je Vlada usvojila 2020. godine – u uredbi o prostornom planu projekta Jadar, koji predviđa eksploataciju i preradu minerala jadarita kod Loznice.
Pročitajte i ovo: Litijum: Ruda koja se traži i osporavaPremijerka Ana Brnabić je 18. januara ponovila da je Srbija blizu odluke da se Rio Tintov projekat Jadar "izbriše" iz prostornog plana Srbije, odnosno da se uredba ukine.
"Taj plan ne znači apsolutno ništa, ne daje Rio Tintu baš ništa", reči su premijerke.
Kako Rio Tinto može da traži odštetu?
Ako do realizacije projekta Jadar ne dođe, Rio Tinto može da traži da Srbija plati odštetu, rekao je za RSE arbitar Stalne arbitraže u Srbiji i profesor međunarodnog prava Radovan Vukadinović.
"Prirodno bi bilo očekivati da će Rio Tinto kao nezadovoljna strana pokrenuti postupak za naknadu štete i da će na druge načine vršiti pritisak na Vladu Srbije da ispoštuje preuzete obaveze. Mislim i na političke pregovore i dogovore i na eventualna poravnanja", objasnio je.
Prema rečima profesora Vukadinovića, u ovom momentu bi bilo teško prognozirati ishod spora Rio Tinta i Srbije i visinu tražene i nastale štete.
"Posebno će to biti teško dokazati - gde je i zbog čega u dosadašnjem istražnom periodu nastala šteta, ako Vlada tvrdi da nije bilo posebnih aranžmana. Izdaci kompanije koji su nastali tokom istraživanja smatraju se preuzetim troškom, pa se njihova naknada po pravilu ne traži - ili postoje nevidiljivi i za sada tajni izdaci i plaćanja", izjavio je on.
Vukadinović ocenjuje da je "Jadar" složen politički, ekonomski i pravni projekat, a da mogućnosti Rio Tinta zavise od poteza Vlade Srbije – da li će produžiti ili otkazati sve do sada date dozvole.
Ukupna ulaganja Rio Tinta u projekat "Jadar" iznosila su više od 209 miliona američkih dolara od 2004. do 2020. godine, izjavila je ministarka rudarstva Zorana Mihajlović početkom januara 2022.
Vaš browser nepodržava HTML5
Rudnik litijuma u Srbiji: Za državu strateški projekat, za meštane pitanje opstanka
Detaljna istraživanja ležišta u dolini Jadra završena su u februaru 2020, a u decembru iste godine je kompanija iznela procenu rudnih rezervi, podaci su sa sajta Rio Tinta.
Prema podacima ministarke rudarstva, overene rezerve litijuma i bora za projekat Jadar su preko 158 miliona tona rude.
Ključna odredba na koju bi se Rio Tinto u slučaju odštete mogao pozvati nalazi se u Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima – ističe profesor Vukadinović.
Važeći zakon, usvojen 2015. godine i više puta menjan nakon toga, sadrži načelo kontinuiteta. To načelo podrazumeva da kompanija koja je nosilac istraživanja, na osnovu potvrde o pronađenim rezervama, ima pravo da dobije rešenje o eksploataciji – odnosno da počne sa vađenjem rude.
Sporazum Srbije i Velike Britanije o zaštiti ulaganja
Za razvoj projekta "Jadar" zadužena je ćerka firma Rio Tinta, Rio Sava Exploaration, koja je u Srbiji registrovana od 2001. godine.
Prema podacima privrednog registra Srbije, vlasnici Rio Save su dve firme iz Velike Britanije - Rio Tinto Minerals Development Limited, sa 70 odsto udela i Rio Tinto Nominees limited, sa 30 odsto udela.
Srbija i Velika Britanija imaju potpisan međudržavni sporazum o zaštiti investicija. Sporazum je stupio na snagu 2007. godine, podaci su Ministarstva spoljnih poslova Srbije.
Pročitajte i ovo: Pet pitanja o poslovanju kompanije Rio Tinto u SrbijiPrema sporazumu, investitori u državi domaćinu moraju uživati pravičan i ravnopravan tretman i punu zaštitu i sigurnost bez diskriminacije.
Na osnovu tog sporazuma, strani ulagač može da potraži međunarodnu zaštitu protiv države domaćina, ako smatra da država ugrožava njegovo ulaganje.
Dakle, Rio Tinto ne bi morao da ima zaseban ugovor sa Srbijom kako bi tražio odštetu, već bi mogao da se pozove na međudržavni sporazum Srbije i Velike Britanije.
Po sporazumu, ulagač ima pravo da podnese tužbu protiv države domaćina pred sudom, ali i pred institucijama koje nisu sudovi – međunarodnim arbitražama.
Šta je arbitraža?
Arbitraža je privatno pravni način rešavanja spora, nezavisno od sudova. Sudovi se, po pravilu, ne mešaju u proces.
Profesor Radovan Vukadinović objasnio je da se najveći broj investicionih sporova vodi pred međunarodnim arbitražama "zbog niza prednosti" koje pružaju.
Pročitajte i ovo: Most: Da li će uspeti pobuna protiv trovanja Srbije?Osnov za nadležnost arbitraže u tim sporovima su međudržavni ugovori o zaštiti investicija koje Srbija ima sa pedesetak država.
"Smatra se da su arbitraže bolje i pogodnije nego sudovi, jer omogućuju brži i jednostavniji postupak, neutralnije su. Arbitri kao profesionalci su nepristrasniji i pod manjim su uticajem politike u odnosu na sudije i sudove", rekao je on.
U investicionim sporovima uvek tuži investitor, a tužena strana je država. Proces se vodi zajedničkom voljom obe strane.
"Investitor i država domaćin moraju se dogovoriti oko nadležne arbitraže i pravila po kojima će se voditi postupak", navodi Vukadinović.
U sporazumu Srbije i Velike Britanije ostavlja se mogućnost da se arbitraža vodi pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova u Vašingtonu, Arbitražnim sudom Međunarodne privredne komore u Parizu ili pred nekom drugom međunarodnom arbitražom – u zavisnosti od dogovora.
"Prilikom formulisanja međunarodnih pravila, kojima je regulisan rad arbitraža, polazi se od ne uvek tačne pretpostavke - da su investitori kao privatna lica slabija strana u sporu i da ih treba posebno štititi. Ta pretpostavka je doprinela da arbitri često pod takvim utiskom donose odluke u korist investitora", objasnio je Vukadinović.
Pročitajte i ovo: Vučić o poslu sa Rio Tintom: Projekat Jadar neće biti povučenPrema njegovim rečima, nepostojanje jedinstvene arbitražne prakse i nedoslednost navode se kao glavni nedostaci tih arbitraža.
Pravo žalbe na odluku arbitra ne postoji, ali sudovi mogu intervenisati - u postupku poništaja donete odluke i u postupku njenog priznanja i izvršenja.
Postupak priznanja i izvršenja pred sudom se pokreće ako jedna od strana doborovoljno ne izvrši arbitražnu odluku.
Kako je Srbija prolazila pred arbitrima?
Strani investitori su Srbiju pred međunarodnim arbitrima najčešće tužili zbog povrede dva standarda - standarda zaštite investicije, i standarda fer i jednakog postupanja.
"U javnosti vlada uverenje da Srbija redovno gubi sporove pred arbitražama. Takva ocena je relativna, ako se ima u vidu da je u nizu sporova Srbija delimično uspela da umanji iznose naknade tražene tužbenim zahtevima", podsetio je profesor Vukadinović.
Pred jednom od najpoznatijih arbitraža, Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova u Vašingtonu koji funkcioniše pri Svetskoj banci, Srbija je imala deset sporova.
Šest je još u toku, a četiri su okončana.
Iako se na sajtu ne navodi ishod presuda, mediji u Srbiji su javili o najmanje dva izgubljena slučaja pred ovim sudom.
Primera radi, država je u ta dva slučaja morala da plati odštetu od ukupno 50 miliona evra – investitorima iz Belgije koji su u Inđiji izgradili fabriku za preradu životnjskog otpada i austrijskoj kompaniji Kunsttrans koja je trebalo da skladišti eksponate Narodnog muzeja u Beogradu dok je trajala njegova rekonstrukcija.