Od psovki, pretnji i uvreda na nacionalnoj i verskoj osnovi, preko tuče i partnerskog nasilja.
Sve se to u Srbiji moglo videti u jednoj od rijaliti emisija, čija se zabrana traži na masovnim protestima, organizovanim nakon dva masovna ubistva u kojima je stradalo 18 ljudi.
Zahtev je ponovljen i na poslednjem protestu, održanom 19. maja, na kojem su se okupile desetine hiljada ljudi.
Razvijeni su i transparenti sa imenima medija za koje demonstranti poručuju da promovišu govor mržnje i nasilje.
Pročitajte i ovo: Završen prvi dan skupštinske rasprave o bezbednosnoj situaciji u SrbijiMeđu učesnicima i osuđenici
Rijaliti program Zadruga se u šest sezona emituje na televiziji Pink od 2017. godine.
Ta privatna televizija, u vlasništvu Željka Mitrovića, ima nacionalnu frekvenciju.
Više desetina učesnika ugovorom je obavezano da mesece provodi na imanju Vojvodini, u vlasništvu televizije Pink.
Publika može da ih prati 24 časa i glasa za svoje favorite – ko "ispada", a ko ostaje u rijalitiju i osvaja nagradu vrednu više desetina hiljada evra.
U toku dana, scene nasilja su u televizijskom programu zamagljene, a psovke cenzurisane. Posle ponoći, sve ide u etar.
Publika je mogla da vidi i slučajeve tuča i napada, a reagovalo je i obezbeđenje, razdvajajući učesnike.
Među likovima aktuelne, šeste sezone Zadruge, su i osuđenici za teška krivična dela. Poput Zvezdana Slavnića koji je u Srbiji služio kaznu za ubistvo i trgovinu narkoticima, dok je u Švajcarskoj bio u zatvoru zbog oružane pljačke.
Žrtve njegovog verbalnog, ali i fizičkog nasilja u rijalitiju su bivša i sadašnja partnerka.
Među učesnicima ove sezone Zadruge bio je i Aleksandar Golubović, javnosti poznat pod imenom Kristijan. Više puta je u Srbiji služio zatvorske kazne zbog teških krivičnih dela, kao što su trgovina drogom i nelegalno držanje oružja.
U prethodnoj sezoni, javnost je mogla da vidi kako davi partnerku – nakon njegovog čupanja i hvatanja za vrat, devojka je pala na pod.
Sve je dostupno i na kanalu Zadruge na Jutjubu, koji ima preko 2,1 miliona pratilaca. Na njemu je objavljeno oko 145 hiljada video snimaka koji zajedno imaju preko 12 milijardi pregleda.
Najgledaniji su upravo oni sa scenama nasilja.
Sličan rijaliti program Parovi postojao je i na televiziji sa nacionalnom frekvencijom Happy, koji se ne emituju već godinu i po dana.
Publika je u rijalitijima u Srbiji imala priliku takođe da vidi i Vojislava Šešelja, koga je sud u Hagu 2018. godine osudio na deset godina zatvora zbog podsticanja progona, deportacije i prisilnog raseljavanja i premeštanja Hrvata u vojvođanskom selu Hrtkovci, 1992.
Pročitajte i ovo: Šešelj osuđen na deset godina za zločine u HrtkovcimaŠta kažu građani?
"Nikako", rekla je Beograđanka Gordana Jovanović za RSE upitana da li gleda rijalitije.
"Ne vidim šta tu ima pametno da se vidi, osim da dolaze do izražaja oni koji ne treba da dolaze do izražaja. Zašto gledati nešto što ne razumem čemu služi", dodala je.
Ona se slaže sa zahtevima za ukidanje ovakvih programa ili da se oni emituju na "zaključanim" kanalima kojima neće moći da imaju pristup deca.
I Siniša iz Beograda kaže da ne gleda rijaliti jer misli da je to loš sadržaj.
"Mislim da bi ih trebalo ukinuti, a za one koji žele to da gledaju da se stave kanali sa pretplatom", naveo je on.
Za razliku od njih dvoje, penzionerka Vera iz Beograda godinama gleda rijalitije.
"Ali ovo se otelo kontroli u poslednje vreme, ovo je dno dna šta se radi, ovo je sramota", rekla je ona.
Upitana šta misli o zahtevima za zabranu, odgovorila je: "I treba".
Šta je saopštio Pink?
Nakon pritiska demonstranata i opozicije, vlasnik i direktor Pinka, Željko Mitrović, je učesnicima rijalitija Zadruga saopštio 13. maja da će ubuduće biti nulta tolerancija na "fizički kontakt" koji bi mogao da se nazove nasiljem.
"Moramo da nastavimo tako što ćemo biti malo drugačiji", poručio je Mitrović, kako je objavljeno na Pinkovom sajtu.
Do kraja ove sezone ima manje od dva meseca.
Mitrović je naveo i da će videti da li će u budućnosti imati rijaliti.
"A ako ga budemo imali, imaće sigurno novi oblik i novu formu", dodao je.
Željko Mitrović nije odgovorio na pitanja RSE o rijaliti programu koji se emituje na njegovoj televiziji.
Kako su završavale prijave?
U Srbiji rad elektronskih medija kontroliše Regulatorno telo za elektronske medije (REM). Ta nezavisna regulatorna organizacija izriče i mere za kršenje zakona.
Međutim, u 2022. godini i prva četiri meseca 2023. nije izrekla nijednu meru televizijama sa nacionalnom frekvencijom, pokazuju podaci sa sajta.
Među nevladinim organizacijama koje su podnosile prijave REM-u je Institut za medije i različitost (MDI) Zapadni Balkan, koji prati izveštavanje medija.
MDI Zapadni Balkan se zbog rijalitija obratio REM-u zbog slučaja od 26. januara u Pinkovoj Zadruzi.
"To je bio slučaj fizičkog nasilja gde je jedan od učesnika napao i davio učesnicu uživo u programu. Kao i u svim ostalim slučajevima žalbi, nije bilo reakcije REM-a", rekla je za RSE Ivana Jelača iz MDI Zapadni Balkan.
Osnovno javno tužilaštvo u Rumi, koje je teritorijalno nadležno za dešavanja u Zadruzi, nije odgovorilo na upit RSE da li su reagovali na scene nasilja u rijalitiju poput slučaja davljenja.
Pročitajte i ovo: Ko utvrđuje granice slobode govora u Srbiji?Na ono što se dešavalo u rijalitiju Zadruga reagovao je i nevladin Autonomni ženski centar otvorenim pismom REM-u u junu 2022.
"Nasilje kome su žene, ali i muškarci, izloženi unutar rijaliti programa Zadruga ne samo da je često i brutalno, već je takođe vidljivo celom društvu i utiče na stvaranje i podržavanje negativnih modela ponašanja", navedeno je.
Ova organizacija je tada dodala i da su dotadašnji zahtevi i ranija obraćanja ostali bez ikakve reakcije.
Takođe su Mreža Žene protiv nasilja i Nezavisno udruženje novinara Srbije u junu 2019. tražili da REM izrekne najoštrije mere zbog rijaliti programa Parovi i Zadruga u cilju zaustavljanja nasilja nad ženama i decom u medijima.
Zašto REM ne reaguje?
Judita Popović, članica REM-a rekla je za RSE da bi rijalitiji drugačije izgledali kada bi se primenjivao Zakon o elektronskim medijima.
"Jako malo toga se procesuira i jako malo se završi nekom vrstom sankcija", dodala je.
Upitana zašto REM ne izriče kazne, Judita Popović je odgovorila zato što ne radi svoj posao.
Navela je da je ona u manjini u REM-u koji ima devet članova i da je uvek nadglasana.
Ona ipak misli da rešenje nije u zabrani rijalitija već u primeni zakona.
"Ako zabranimo rijalitije, javiće se neki novi medijski oblik u kojima će isto to raditi što su radili u rijalitijima", smatra Popović.
Vaš browser nepodržava HTML5
'Svima je prekipelo': Treći protest protiv nasilja u Beogradu
Šta kažu u REM-u?
Načelnik Službe REM-a za nadzor i analizu Stevica Smederevac rekao je u Skupštini Srbije 17. maja da programi televizija sa nacionalnom frekvencijom u potpunosti ispunjavaju uslove koji su propisani.
"Pink je u smislu programa i žanrova ispunio sve zakonske uslove, Happy isto", naveo je on.
Iz REM-a nije odgovoreno na upit RSE zbog čega nisu reagovali na slučajeve nasilja u rijalitiju i koje su odluke doneli da bi gledaoci bili zaštićeni od scena nasilja i govora mržnje.
Šta su rekli zvaničnici?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je poručio da je vlast spremna da razgovara o rijaliti programima.
"Ali, ako se ukine rijaliti, onda će da se ukine svugde. Ili će svugde da bude bez nasilja, ali o tome mora da se razgovara", izjavio je Vučić novinarima u Smederevu 14. maja.
Premijerka Ana Brnabić je navela da rijaliti programi "nisu specifičnost" Srbije.
Ona je 6. maja na televiziji Hepi rekla da su zahtevi za ukidanjem rijaliti programa u Srbiji, posle dva masovna ubistva, pokušaj da se stvari "pojednostave".
Pročitajte i ovo: Sme li se Vučić odreći Pinka i Happyja?Kakva su iskustva Velike Britanije?
I u drugim zemljama rijaliti programi nose sa sobom velike kontroverze i probleme. Tako je i u Velikoj Britaniji, rekla je za RSE Danica Ilić, novinarka iz Londona.
Ali u Britaniji, kako je objasnila, reaguju i gledaoci koji podnose prigovore i regulatorno telo Ofcom.
"Gledaoci imaju kulturu zaštite svog javnog prostora, ne dozvoljavaju da se dese stvari koje se dozvoljavaju kod nas (u Srbiji) na televiziji", rekla je.
Prema njenim rečima britanski regulator je nedavno doneo smernice za zaštitu učesnika u rijaliti programu, kako oni ne bi patili od psihološkog nasilja ili bili naterani na situacije koje po njih mogu da budu štetne.
"Ovde su i učesnici zaštićeni, a kamoli gledaoci", napomenula je ona.
Danica Ilić je navela i primer kada je nedavno televizija Channel 4, nakon prve sezone rijaliti programa Ostrvo ubistva (Murder Island), saslušala primedbe gledalaca i nije nastavila taj rijaliti.
Pročitajte i ovo: Srpski rijaliti bez granicaU Ostrvu ubistva takmičari su bili smešteni na ostrvu i trebalo je da glume detektive i da pronađu koja je osoba tzv. ubica.
"Međutim, gledaoci to nisu dobro primili. Dosta su se žalili govoreći da se propagira nasilje, da se govori o ubistvu, nije im se dopao način i tema kojom su se bavili u tom rijalitiju", ispričala je Ilić.
Portparol Channela 4 je 16. maja za The Irish Sun rekao da je Ostrvo ubistava bio hrabar i kreativan program koji je pronašao publiku, dodajući da je njihova strategija da nastave da razvijaju nove formate i uzbudljive ideje.
Zašto su rijalitiji popularni?
Prema poslednjim podacima Regulatornog tela za elektronske medije Srbije, rijaliti program zauzima 39 posto programske šeme Pinka.
To bi značilo da se rijaliti na nacionalnoj frekvenciji Pinka emituje preko devet sati dnevno.
Kulturološkinja Aleksandra Đurić Bosnić komentarišući popularnost rijalitija ocenila je za RSE da je reč o inverziji vrednosti.
"Mi upravo putem tih rijalitija imamo plasirano to da je nasilje prihvatljivo, da nasilje nije kažnjivo, jedan sveopšti vrednosni kolaps", navela je.
Novinarka i članica Saveta za štampu Tamara Skrozza kaže da su joj jasni zahtevi za ukidanjem rijalitija, ali ne veruje da bi to postiglo cilj.
"I ako bi bio zabranjen rijaliti, mislim da bi od toga bio napravljen novi rijaliti", ocenila je ona.
Pročitajte i ovo: Kako "ukrotiti" rijalitije?Skrozza smatra da bi pravi način bio da REM konačno sankcioniše to što se dešava u rijalitiju i da obrazloži zašto to sankcioniše.
"Pa da onda kao posledica toga bude ili ne bude ukinuta Zadruga", dodala je Skrozza.
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija nije odgovorilo na upit RSE da li vide prostor za reagovanje zbog rijalitija u kojima postoji nasilje i govor mržnje, a čije sadržaje potom prenose štampani mediji.
U Srbiji je takođe pokrenuto i nekoliko peticija protiv rijaliti programa. Ishoda nije bilo.