Srbija posle haške presude: Ko širi antihrvatsko raspoloženje

Ministar pravde dariva visokog zvaničnika EU Dušanovim zakonikom kako bi mu „pokazao viševekovno pravno nasleđe Srbije“. Predsedavajući generalnom skupštinom UN-a Vuk Jeremić se preko Tvitera već danima prepucava sa svima koji mu se nađu na monitoru, otkazuju se posete srpskih zvaničnika Zagrebu. Tako, u najkraćem, vlasti u Beogradu demonstriraju nezadovoljstvo oslobađajućom presudom Anti Gotovini i Mladenu Markaču pred Haškim tribunalom.

Ministar pravde Nikola Selaković krenuo je put Brisela, a pod miškom - kopija "Dušanovog zakonika" iz srednjeg veka. Cilj je da pokaže evropskim zvaničnicima kako je Srbija „još tada bila napredna pravna država“.

Poklonu se u zube ne gleda pa se komesar za proširenje EU Štefan File, koji odluku o oslobađanju Gotovine i Markača svakako nije doneo, pristojno zahvalio na daru koji je trebalo da iskaže protest Srbije zbog haške presude.

„Napisan je 1349. godine, ovde su prevodi na ruski, engleski, francuski i srpski, a ovako je izgledao original...“, objašnjavio je ministar Selaković Štefanu Fileu.

Tako istorija ostaje glavni i jedini adut Srbije jer se danas svakako ne bi mogla pohvaliti neupitno pravednim i dobrim odlukama svojih sudova.

Sve ovo, predsednicu Helsinškog odbora za ljudska prava Sonju Biserko navodi na ocenu da reakcija Srbije na oslobađajuću presudu Gotovini i Markaču dobija već karikaturalne razmere.

Sonja Biserko

„Nikako da prihvate činjenicu da se radi o sudskoj odluci, i od toga se pravi prilično velika kampanja. Ponovo je došlo do homogenizacije i to pre svega na nivou elite jer je upravo ta presuda Gotovini bila njihovo očekivanje da se izjednače stvari u ratu. Oni nisu toliko zainteresovani za sudbinu Srba iz Hrvatske, koliko za kvalifikaciju samog rata. Sada kada je to otpalo, neverovatno je do kojih je razmera otišla ta njihova konstruisana reakcija“, kaže Sonja Biserko.

Za to vreme, negativne strasti koje su kulminirale u danu nakon odluke suda u Hagu kada su fudbalski navijači u Srbiji palili hrvatsku zastavu i na stadionima pevali četničke pesme, se smiruju. No, očigledno ne i dovoljno da bi hrvatski gosti bez zadrške bili dočekivani uz dobrodošlicu.

Iako dugo i ekskluzivno najavljivan, beogradska publika neće imati prilike da prati nastup hrvatske pop-soul dive Natali Dizdar. Olobađajuća presuda Gotovini i Markaču i oštre rekacije koje su usledile iz Srbije zaustavile su za sada saradnju u onoj oblasti koja je od početka bila most koji povezuje. Iz beogradskog kluba Bitef Art Café, gde je hrvatska pevačica trebalo da nastupi, saopštili su da je koncert otkazan iz “objektivnih razloga” i pomeren za neki drugi datum u budućnosti.

Istovremeno, srpska estradna zvezda Nataša Bekvalac otkazala je iz protesta zbog oslobađajuće presude svoj koncert u Zagrebu.

Odluka i efekti dužeg trajanja

Vreme ne gube ni članovi ultradesničarskih grupa, koji su nedavno odlukom Ustavnog suda Srbije proglašeni legitimnim. Kako prenose pojedini mediji, aktivisti pokreta “Naši” krenuli su u akciju lepljenja plakata na objekte hrvatskog trgovinskog lanca “Idea” širom Srbije, kojim građane pozvaju da ne kupuju u hrvatskim prodavnicama.

U Novom Sadu, bilbord koji poziva na letovanje u susednoj državi išaran je pogrdnim grafitima.

Je li objektivno atmosfera takva da građani Srbije odbijaju gostoprimstvo, a hrvatski gosti nisu dobrodošli, te da li se ponovo raspiruje antihrvatsko raspoloženje, naš Milan Nešić pitao je Beograđane:

Beograđani o antihrvatskom raspoloženju

Baš kao i naši sagovornici, i analitičari su saglasni u oceni da su političari ti koji kreiraju atmosferu neprijateljstva, i nezadovoljstvo radom Haškog tribunala pomeraju i na Hrvatsku i njene građane.

Podsećamo, odmah posle presude premijer Ivica Dačić otkazao je posetu potpredsednice njegovog kabineta Zagrebu, a fraze „oni nama i mi njima“ ponovo su u širokoj upotrebi.

Iako ne misli da je antihrvatsko raspoloženje u porastu, direkor Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata Tomislav Žigmanov upozorava da se mora voditi računa o njegovom pojavljivanju u novim oblicima.

“Pojavljuje se u drugim segmentima kao što su društvene mreže ili delovanje određenih skupina. Taj trend će, čini mi se, biti nastavljen iz prostog razloga što će odluka Haškog suda biti odluka od duljeg značaja. Ona će biti dugotrajući povod da se antihrvatsko raspoloženje, koje u Srbiji na visokoj razini postoji i tinja, dobije i svoja javna iskazivanja. To će naravno pratiti, kao što smo i videli, određena vrsta zastoja kada su u pitanju komunikacije između državnih predstavnika. I to će pridonositi da se antihrvatsko raspoloženje, ako ne smatra društveno prihvatljivim, gledaće mu se kroz prste”, ocenjuje Žigmanov.

Iskustvo i često pominjana istorija uči čime sve jedna inicijalna kapisla može rezultirati i kakve razmere može poprimiti. Zato je očigledno na građanima da smire napetost svojih predstavnika.

A oni koji su samo želeli da uživaju u jednom koncertu, moraće da sačekaju neka, stalno saplitana, bolja vremena. Test bi mogao biti već krajem decembra kada bi u Beograd, posle odlaganja od nekoliko puta pod obrazloženjem da se nisu stekli uslovi, trebalo da dođe Prljavo kazalište.